Akušersko nasilje, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, obuhvata fizičko i verbalno zlostavljanje tokom perioda trudnoće i neposredno nakon porođaja.
O ovoj temi dugo se ćutalo, a onda se mnogo i govorilo i to uglavnom na društvenim mrežama. Sprovođena su istraživanja, skretala se pažnja nadležnima od strane različitih organizacija civilnog društva, ali se do danas, u našim porodilištima ništa posebno nije promenilo.
Ono što se promenilo jeste da su hrabre žene prekinule zavet ćutanja.
Novinarke CINS-a su se više od šest meseci detaljno bavile ovom temom. Na osnovu njihovog razgovora sa ženama koje su bile izložene akušerskom nasilju ali i sa različitim stručnjacima proizišla je detaljna analiza koju vas pozivamo da pogledate OVDE.
Šta sve spada u akušersko nasilje
Akušersko nasilje predstavlja kršenje propisa koji regulišu ljudska prava i prava iz zdravstvene zaštite.
Tu spadaju:
- ponižavanje,
- prisilne ili neodobrene medicinske procedure;
- narušavanje privatnosti i poverljivosti;
- uskraćivanje informisanog pristanka;
- uskraćivanje lekova protiv bolova;
- odbijanje prijema u bolnicu;
- zanemarivanje tokom porođaja koje dovodi do komplikacija opasnih po život, a koje su se mogle sprečiti;
- zadržavanje majki i beba zbog nemogućnosti plaćanja troškova.
Zašto su ćutale
Jedan od razloga je taj što ne znaju kome da se obrate. Zatim, želja da samo odu kući i budu sa bebom, kao i nepoverenje u institucije, najčešći su razlozi zbog kojih žene nisu prijavljivale akušersko nasilje, navodi se u detaljnom istraživačkom izveštaju CINS-a. Pored toga, žene su kao razloge navodile i traumu, strah, to što su smatrale da je ono što im se desilo normalno ili da ne mogu da dokažu.
Pročitajte još i:
Rešenja postoje ali ne i politička volja da se menjaju naša porodilišta
Zavet ćutanja
Docentkinja Biljana Stanković, sa odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za CINS da o ovoj temi postoji zavet ćutanja. Ona slikovito opisuje kako se ovo ćutanje prenosilo među ženama.
Moje drugarice i rođake su za ovo znale i nisu mi rekle da me ne bi plašile, a ja ne mogu sad da plašim one koje će se tek porađati.
Biljana Stanković
Kako da prijavite akušersko nasilje
Iako termin “akušersko nasilje” nije formalno prepoznat u našem zakonodavstvu, postoje brojne zakonske norme, pravila i procedure, kao i međunarodni dokumenti, kojima se reguliše ponašanje medicinskih radnika i funkcionalnost zdravstvenih ustanova. Ukoliko se ne poštuju, ustanove i pojedinci mogu biti izloženi zakonskim sankcijama.
Ako se suočite sa situacijom koja bi mogla biti okarakterisana kao akušersko nasilje, postoje različiti mehanizmi kojima se možete obratiti kako bi zaštitili svoja prava.
Kome se obratiti
Prvi korak bi trebalo da bude obraćanje načelniku odeljenja porodilišta, jer je to najbrži način da se situacija direktno razreši na mestu događaja. Ukoliko to ne donese željene rezultate, sledeći korak je prigovor direktoru zdravstvene ustanove.
Ako ni ovi koraci ne pomognu, možete se obratiti savetniku pacijenata u gradskim ili opštinskim upravama, koji ima zakonska ovlašćenja da postupa po vašem prigovoru. U slučaju da ni nakon toga niste zadovoljni, obratite se zdravstvenoj inspekciji, Lekarskoj komori, Komori medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara, ili konačno, Zaštitniku građana. Važno je da znate da ne postoji zakonski rok u kojem se mora podneti prigovor, što vam daje fleksibilnost u odlučivanju kada je pravi trenutak za to.
Novinarke CINS-a istraživale su i kako institucije reaguju na prijave akušerskog nasilja. Više o tome pročitajte u detaljnoj analizi OVDE
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
