Posebno interesantna tema svih žena i devojaka, pogotovo deceniju unazad, predstavlja autoimuno oboljenje štitaste žlezde, svima poznat Hašimoto tireoiditis. Dr Mila Božinović Veličković smatra da pravovremeni osvrt na početne tegobe vezane za štitastu žlezdu mogu dovesti do brze dijagnoze i terapije koja u potpunosti nadomešćuje rad tireoidne žlezde, kao i efekat hormona koji je bitan za svaku ćeliju u organizmu.
Ova tema treba da bude podsetnik da ukoliko imate neke od navedenih tegoba, posetite svog lekara i porazgovarate o svom svakodnevnom stanju.
Kad se javlja Hašimoto tireoiditis?
Autoimuni tireoiditis je hronična autoimuna bolest štitaste žlezde. Ljudski imuni sistem, koji redovno vrši odbranu celokupnog organizma od stranih agenasa, greškom prepoznaje tkivo žlezde kao “strano i nepoznato”, zbog čega ga napada, To dovodi do upale i često do smanjene funkcije žlezde (hipotireoze).
Kada žlezda uspori ili prestane sa radom, ceo organizam doživljava sporiji rad pa se postepeno javljaju:
- Umor i slabost
- Povećanje telesne težine
- Suva koža i slabiji noktii
- Opadanje kose
- Zatvor
- Promene u menstrualnim ciklusima kod žena
- Depresivno raspoloženje
- Oticanje lica
- Gušavost
Šta su uzroci ovakvog stanja?
Sam uzrok Hašimotove bolesti nije u potpunosti poznat, ali postoje faktori rizika:
- Porodična istorija autoimunih bolesti
- Pol – češće pogađa žene nego muškarce
- Prisutne ostale autoimune bolesti (npr. dijabetes tipa 1, lupus).
Kada se obratite lekaru, možete očekivati da vas nakon pregleda uputi na krvne analize koje podrazumevaju:
- Merenje nivoa hormona štitaste žlezde (TSH, T3, T4) i antitela (anti-TPO i anti-Tg antitela)
- Ultrazvuk štitaste žlezde, ako je potrebno.
Foto: FreepikBolest je doživotna!
Ono što je interesantno je da ne postoji lek za izlečenje Hašimotove boleti, ali se simptomi mogu uspešno kontrolisati. Autoimuni tireoiditis može kontrolisati:
- “Levotiroksin” u prilagođenim dozama (ukoliko je rad štitnjače smanjen)
- Redovno praćenje stanja endokrinologa radi prilagođavanja terapije
- Ishrana bogata nutrijentima koji podržavaju rad štitaste žlezde (selen, jod u odgovarajućim količinama)
- Smanjenje stresa
Važno je razumeti da je ova bolest doživotna, ali ne i onesposobljavajuća, već ukoliko pacijent bude obazriv i redovan sa kontrolama, može postići stanje ogranizma kao kod osobe koja ne boluje od Hašimoto tireoiditisa.
Kako treba da se hranite ako imate hašimoto?
Namirnice koje mogu pomoći:
- Hrana bogata selenom (brazilijski orasi, riba, jaja)
- Hrana bogata cinkom (meso, mahunarke, semenke)
- Antioksidansi (voće i povrće, poput bobičastog voća, spanaća i šargarepe).
Izbegavajte:
- Prekomeran unos soje (može uticati na apsorpciju leka)
- Velike količine glutena, ako postoji intolerancija (neki ljudi sa Hašimotom razvijaju i celijakiju)
- Prerađenu hranu, šećere i nezdrave masti
Dodaci ishrani su raznovrsni, ne mogu da izleče ali značajno pomažu obolelima od Hašimoto tireoiditisa, i mogu dugo odložiti razvitak bolesti:
- Selen i cink mogu pomoći u smanjenju autoimune upale
- Vitamin D, jer osobe sa Hašimoto sindromom često imaju deficit
- Jod umereno – konsultujte se sa lekarom, jer prekomeran unos može pogoršati simptome.
Podeli:
