Koliko danas poverenja zaista postoji između roditelja i dece? Zapitajte se. Da li bi vam dete ispričalo svoju najveću tajnu ili bi je pre poverilo društvenoj mreži ili najboljem drugaru, drugarici?
U današnjem svetu, gde deca odrastaju uz telefone, mreže i bezbroj spoljašnjih uticaja, poverenje između roditelja i dece više nije luksuz – ono je supermoć koja porodicu drži na okupu. Bez poverenja dete – roditelj, ljubav postaje kontrola, a razgovori se pretvaraju u svađe i tišinu. Sa poverenjem, porodica postaje sigurna luka u kojoj dete zna da ga čekaju razumevanje i podrška – čak i kad napravi grešku.
U okviru nove sezone emisije „Ja sad znam, a ti?“, u produkciji Radio-televizije Vojvodine, čija je važan deo bila i dečija redakcija roditeljskog portala Svet za Nas, dečiji razvojni i klinički psiholog Dušan Vuković otkriva zašto je poverenje temelj zdravog odnosa između roditelja i dece i kako ga svakodnevno graditi – čak i kada se čini da su generacijski jaz i burni tinejdžerski period nepremostivi.
Zašto roditelji toliko kontrolišu decu?
„Imam dva sina. Starijeg više kontrolišem nego mlađeg“, priznaje Dušan Vuković i odmah daje odgovor na pitanje koje deca često postavljaju: „Zašto nas roditelji stalno kontrolišu? Zar ne bi trebalo da imaju poverenje u nas?“
„Najčešće roditelji imaju potrebu da kontrolišu iz brige – da li ćete doći na vreme iz škole, iz grada, da li ćete se povrediti, da li ćete uspeti u životu. Briga je iskonska emocija, ali ona nije isto što i ljubav. Zato roditelji moraju stalno da daju deci poverenje kako bi ga deca opravdala, a deca da ga vraćaju roditeljima“, objašnjava on.
Ključna reč poverenja leži upravo u balansu – kada dete oseća da roditelj veruje u njega, raste njegova odgovornost, dok roditelj ima mir jer zna da je dete bezbedno.
Pravi trenutak za iskren razgovor
Koliko puta ste kao dete čuli: „Slobodno mi reci sve“, a onda kada ste rekli – usledila je kritika ili ljutnja?
Vuković savetuje da se iskren razgovor vodi pažljivo birajući trenutak.
„Kada želite da kažete nešto važno roditeljima, očekujete njihovu potpunu pažnju. Ali, roditelji često nisu spremni da odmah reaguju, jer su zauzeti ili emocionalno nespremni. Zato birajte pravi trenutak za ozbiljan razgovor – to pravilo važi i za prijatelje, partnere, sutra i za vaš brak.“
Otvorena komunikacija u porodici stvara temelj poverenja. Kada deca shvate da mogu da pričaju sa roditeljima o svemu – od prve simpatije, do teških tema poput alkohola ili droge – tada porodica postaje sigurno utočište, a ne sudnica.
Granice kontrole: zaštita, a ne sputavanje
Danas, u eri interneta, društvenih mreža i online predatora, kontrola ima novu dimenziju.
„Dok god ti ja plaćam mobilni, znaću tvoju šifru i imaću uvid u tvoju komunikaciju. Ne zato što ti ne verujem, već zato što želim da te zaštitim“, ističe Vuković.
Roditeljska kontrola treba da ima jasnu svrhu – zaštitu deteta, a ne zadiranje u njegovu privatnost iz radoznalosti. To je posebno važno u periodu adolescencije, kada deca uče da balansiraju slobodu i odgovornost.
Zašto deca treba da slušaju roditelje?
Deca često misle da roditelji samo „naređuju“, dok oni moraju da slušaju. Vuković objašnjava suštinu:
„Deca moraju da slušaju da bi naučila. Roditelji moraju da usmeravaju decu, ne da bi ih sputali, već da bi ih osposobili za život.“
On roditeljstvo vidi kroz dve ključne dimenzije:
- Bezgraničnu ljubav – koju roditelji osećaju prema deci.
- Vaspitanje – proces učenja kroz granice i odgovornost.
„Moja uloga kao roditelja je da učim dete disciplini. Kada dete nauči da kontroliše svoje impulse, postaje emocionalno stabilno. Kada je emocionalno stabilan, nije više ranjiv u društvu da bi ga nekakav trač mogaoonespokojiti u njegovom daljem životu i radu. Samim tim on je srećan.Stabilnost donosi vrednost i radne navike, a iz svega toga rađa se samopouzdanje. A samopouzdanje se ne dobija pričom, već radom!“
Kako izgraditi međusobno poverenje
Poverenje je dvosmerna ulica – ako roditelji žele da ga imaju od dece, moraju ga i sami pokazati.
„Poštovanje kod dece ćemo izazvati tako što ih nikada nećemo slagati. Roditelji ne smeju da lažu decu. Samim tim, i deca će naučiti da ne lažu roditelje.“
Otvorenost i iskrenost su osnova. Ako dete oseti da će roditelj, čim mu nešto poveri, to preneti drugom roditelju ili rodbini, zatvoriće se i povući.
„Roditelji moraju da budu lukavi i zanimljivi svojoj deci. Kritika, posebno u osetljivom periodu, gura decu od nas. Moj cilj nije da moj sin bude kao ja doktor nauka, već da bude srećan i nasmejan“, ističe Vuković.
Kul ili strog roditelj? – Zdrava distanca je ključ
Mnogi roditelji žele da budu „kul“ i najbolji prijatelji svojoj deci, ali to često vodi problemima.
„Distanca je zdrava. Distanca uvek treba da postoji, pa tako i u roditeljstvu. Mora da se zna ko vozi traktor, a ko otvara kapiju“, slikovito objašnjava Vuković.
Dušan Vuković objašnjava da ga deca i njihovi drugari ne doživljavaju kao strogog roditelja, već kao autoritet.Za njega je najvažnije da, kada dete nešto obeća ili se obaveže, to i ispuni. Ako se dogovor ne ispoštuje, dolazi do razočaranja – ne samo roditelja u dete, već i obrnuto.
Takva situacija, naglašava Vuković, pokazuje da je odnos između roditelja i dece dvosmerna komunikacija u kojoj poverenje mora da postoji sa obe strane.
„Kul roditelji najčešće generišu problematičnu decu. Granice nisu kazna – one su zaštita i putokaz.“ Deca bez granica često postaju nesigurna i buntovna. Struktura, pravila i jasno definisane uloge pomažu detetu da se oseća sigurno.
Teške teme – razgovor bez straha
Droga, alkohol, seksualnost – teme koje plaše i decu i roditelje. Vuković savetuje da se o njima razgovara otvoreno i jednostavno:
„Razgovarajte sa roditeljima iskreno, kao da pričate da ste kupili veknu hleba. U vašem životu nema ničega što se nije dogodilo i njima. Što otvorenije pričate, biće vam lakše.“
Ako u porodici postoji praksa iskrenog dijaloga, poverenje raste, a deca uče da se odgovorno nose sa iskušenjima.
Poverenje gradi slobodu
Roditelji imaju odgovornost da decu zaštite, ali i da ih oslobode preterane kontrole.
„Mi moramo deci da damo toliko poverenja da ona postanu slobodna. Mlado drvo treba pustiti da raste, ali uz pažljivo usmeravanje“, kaže Vuković.
Na kraju, cilj svakog roditelja nije da dete bude savršeno, već srećno, sigurno i samostalno. Poverenje je most koji vodi ka tome.
Ljubav + granice = poverenje
Poverenje se ne gradi preko noći. Ono je rezultat svakodnevnih odluka, razgovora i zajedničkih iskustava. Deca koja odrastaju u porodici gde se neguje otvoren razgovor, gde roditelji postavljaju granice, ali i pružaju bezuslovnu ljubav, postaju odrasli koji znaju da vole, poštuju i veruju – sebi i drugima.
Zapamtite reči Dušana Vukovića:
„Deca ne treba da se boje roditelja, ali treba da nas poštuju. A poštovanje počinje iskrenošću.“
Poverenje je dar koji se daje – i svakog dana iznova osvaja.
Da li vam deca veruju?
Da li vi verujete svojoj deci?
Novi serijal o poverenju roditelj dete i poverenje među vršnjacima u okviru dečije emisije „Ja sad znam, a ti?“ biće emitovan od jeseni u okviru nove programske šeme na Prvom programu RTV-a. Ukoliko propustite neku od epizoda možete uvek da ih pogledate na odloženom gledanju ili na YouTube “Ja sad znam, a ti” kanalu.
Fotografije nam je ustupila Radio-televizija Vojvodine, autor fotografija Srđan Doroški, sa snimanja nove sezone emisije „Ja sad znam, a ti?“
U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima
Podeli:
