Sećate li se vremena kada su porodične fotografije nastajale retko, pažljivo, uzbuđeno, često samo tokom praznika, rođendana, putovanja i posebnih događaja? Nije svako imao fotoaparat, a odlazak kod fotografa bio je pravi događaj – porodični ritual. Nekada smo fotografijama vraćali trenutke u život i uživali u njima iznova. Danas, deca imaju na stotine fotografija u jednom danu. Na prvi pogled – sjajno! Uspomene su tu, sve je dokumentovano. Ali, postavlja se važno pitanje: da li deca danas žive svoje trenutke ili ih posmatraju isključivo kroz kameru telefona?
Kako je fotografija izgubila emociju – od porodičnog rituala do selfija
Kao profesionalni fotograf, često se srećem sa roditeljima koji mi kažu da im se čini da im deca „nestaju“ iza ekrana. U neku ruku je tačno.
Kada pogledamo kako deca i tinejdžeri danas koriste telefone, jasno je da fotografija zauzima važno mesto u njihovom svakodnevnom životu. Deca sve češće koriste kameru da zabeleže svoje trenutke. Dok tinejdžeri gotovo ne prođu dan bez fotografisanja ili razmene slika sa prijateljima.
Fokus više nije na trenutku koji žive, već na tome da fotografija što pre ode ‘u etar’ i sakupi što više lajkova. Umesto da prožive događaj, oni ga gledaju kroz kameru. Fotografija je tako postala ne samo sredstvo komunikacije, već i važan deo izražavanja identiteta, način na koji deca doživljavaju svet oko sebe.
Kamera – prozor u svet ili filter kroz koji deca posmatraju stvarnost?
Mladi često ne doživljavaju trenutke direktno, već kroz ekran. Na rođendanu, na školskom izletu, pa čak i dok se igraju u dvorištu, prvo što urade jeste da uzmu telefon i fotografišu.
To ne znači da je fotografija loša – naprotiv. Fotografija može biti moćan alat za razvoj kreativnosti, učenja i izražavanja emocija. Ali, važno je naučiti decu da koriste kameru svesno, kao sredstvo za stvaranje i pamćenje, a ne samo za sakupljanje lajkova ili poređenje sa drugima.
Telefon kao kreativni foto dnevnik
Umesto da dete koristi telefon samo za igrice ili pasivno gledanje sadržaja, možete mu predložiti da napravi kreativni foto dnevnik. To može biti zabavna i edukativna aktivnost koja razvija maštu, kreativnost i vizuelnu pismenost. Evo kako to možete organizovati:
- Tema za svaki dan – jednog dana to mogu biti „moji omiljeni predmeti“, sledećeg „boje u mom gradu“ ili „najlepši osmesi u porodici“.
- Sezonski izazov – fotografisanje promena u prirodi tokom nedelja i meseci.
- Emocije kroz fotografiju – dete može da fotografiše nešto što ga čini srećnim, tužnim ili ponosnim i da objasni zašto.
- Ili da jednom dnevno, uvek u isto vreme, naprave spontanu fotografiju sebe – bez poziranja, filtera ili planiranja. Nakon nekoliko dana, zajedno sa roditeljima mogu da pogledaju te fotografije i razgovaraju o tome kako su se osećali tog dana, da li je njihovo lice odražavalo njihov doživljaj dana i emocije koje su proživeli.
- Porodične avanture – dokumentovanje zajedničkih putovanja, izleta i sitnih porodičnih rituala.
Ovakav projekat ne samo da podstiče kreativnost, već pomaže detetu da razvije lični stil i nauči da fotografija može biti priča, a ne samo slika.
Kako dete može da napravi dobar selfi – bez filtera i poza „za lajk“
Selfi je danas deo odrastanja – čak i deca mlađa od sedam godina umeju da ga naprave. Ipak, često se oslanjaju na filtere i popularne poze koje vide na mrežama. Evo nekoliko saveta kako da dete napravi autentičan selfi:
- Svetlo je ključ – prirodno svetlo je najbolje. Stanite pored prozora ili napolju ujutro ili predveče, kada je svetlost mekana.
- Ugao snimanja – držite kameru u visini očiju ili malo iznad, kako bi izgledalo prirodno.
- Izbegavajte prenatrpane pozadine – jednostavna pozadina čini fotografiju čistom i fokusiranom na osobu.
- Prava emocija, ne poza – umesto da „namešta“ osmeh da se svidi drugarima, roditeljima, dete može da se nasmeje iskreno, dok priča. Jednostavno da bude opušteno. Nije lako, ali za početak pokušajte da ne gledate u kameru.
- Bez filtera – podstaknite dete da voli prirodan izgled i nauči da je svaka fotografija lepša kada je autentična.
Zajednički selfi kao savremeni porodični album
Apsolutno da!
Nekada su porodični albumi bili prepuni fotografija sa venčanja, rođendana i putovanja. Danas ih često zamenjuju digitalni folderi. Pravljenje digitalnog porodičnog foto dnevnika može biti sjajna i kreativna aktivnost koja povezuje roditelje i decu. Zamislite da zajedno osmislite porodičnu igru – svake nedelje birate novu temu za zajednički selfi.
Zajedničko pravljenje selfija može postati ritual povezivanja roditelja i dece. Evo nekoliko ideja:
- Nedeljni selfi izazov: Na primer, jedne nedelje možete napraviti jutarnji selfi svih članova porodice. Ideja je da se vidi kako se ko oseća čim se probudi za školu ili posao. Biće tu i jutarnjih mrguda i veselih ranoranilaca, što će kasnije biti urnebesno za gledanje. Sledeće nedelje to može biti večernji selfi za laku noć, ili pak porodični selfi u prirodi, tokom šetnje ili izleta. Na kraju godine, od tih fotografija napravite štampani album – tako digitalni trenuci postaju opipljive uspomene.
- Još jedna zabavna ideja je da „glumite“ međusobno: Svako preuzima ulogu nekog člana porodice i kroz fotografiju pokazuje njegove tipične emocije: tugu, nervozu, sreću, ljutnju… Naravno, to ne znači da treba da pozirate ili pravite „face“, već da se jednostavno igrate i uživate u zajedničkom druženju.
Zamislite kako će izgledati kada posle nekoliko godina otvorite taj digitalni porodični album.
U jednom danu nastaje gomila uspomena, a kada ih sakupite tokom meseci i godina, dobićete neverovatan rezervoar radosti i toplih sećanja. Pogled na te fotografije ne samo da vraća lepe trenutke, već i puni porodične baterije, podsećajući vas koliko je dragoceno vreme koje provodite zajedno.
Šta deca smeju da fotografišu, a šta ne – mini uputstvo za male fotografe
U digitalnom svetu važno je da deca znaju pravila fotografisanja koja štite njihovu privatnost i sigurnost. Prvo, deca bi trebala znati da svaki klik na telefonu pri pravljenju fotografije nosi sa sobom određenu vrstu odgovornosti, u odnosu na to što će se videti na tom snimku, fotografiji:
- Šta smeju da fotografišu: prirodu, predmete, ljubimce, porodicu (uz dozvolu), svoje igračke i kreativne projekte, putešestvija. Ono što ih čini srećnim!
- Šta ne smeju da fotografišu: druge ljude bez njihove dozvole, lične dokumente, sebe ili druge u intimnim momentima, podatke poput adrese, škole ili tablica automobila.
- Ne deliti sve online – dete treba da nauči da se svaka fotografija ne deli javno, pogotovo ako otkriva privatne informacije.
Fotografija – igra, hobi ili prvi korak ka umetnosti?
Svakom detetu treba dati priliku i ohrabriti ga da se bavi fotografijom. Pogotovo ako primetimo da ga to interesuje, a pritom je možda stidljivo ili povučeno. Umetnost je često nastajala kroz igru – i zato smatram da je važno da dete kroz fotografiju uči i istražuje na zabavan i slobodan način.
Igra je kroz ceo moj život imala posebno mesto. Upravo zahvaljujući igri i takvom shvatanju sveta, ja sam postao fotograf. Kada sam bio mlađi, verovao sam da je biti umetnik teško – da podrazumeva mnoga odricanja i da moraš biti „drugačiji“ da bi te ljudi doživeli kao umetnika. Vremenom sam shvatio da umetnost ne mora da bude ni teška, ni ozbiljna, da bi ono što radiš dotaklo nekog drugog.
Po mom mišljenju, najvažnije je da umetnost detetu bude lično značajna – da kroz nju izražava sebe, svoje emocije i način na koji vidi svet. Takođe, podrška roditelja igra veliku ulogu, posebno kada dete pokaže sklonost ka nekoj umetnosti, bilo da je to fotografija, muzika, ples ili nešto drugo. Ipak, još je važnije da u detetu postoji iskra radoznalosti, želja da istražuje, posmatra i stvara. Kada ta želja postoji, sve ostalo dolazi prirodno.
Fotografija može biti alat za kreativnost, povezivanje i čuvanje uspomena, a ne samo još jedna digitalna navika. Kao roditelji, mi biramo da li ćemo deci dati telefon samo za zabavu ili za stvaranje sveta u kojem će njihova mašta i emocije biti u prvom planu.
Magistar komunikologije Srđan (Pablo) Doroški, je profesionalni fotograf sa više od dve decenije iskustva u pozorišnoj (preko 200 fotografisanih pozorišnih ostvarenja) i koncertnoj fotografiji. Njegova karijera je oblikovana kroz sposobnost pričanja priče vizuelnim jezikom, te je postao prepoznatljiv po hvatanju „nevidljivih” i „nečujnih” trenutaka. Poznat je po svom talentu da otkriva neverovatno u svakodnevnim stvarima i uviđa detalje koji ostaju neprimećeni. Njegova posebna veština leži u stvaranju opuštene atmosfere za subjekte, čak i pod velikim pritiscima, što je rezultat dugogodišnjeg iskustva u fotografisanju klasičnih koncerata (preko 800), gde tišina igra ključnu ulogu. Dobitnik je Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2023. godinu za nesbičan rad u promovisanju kulture Republike Srbije.
Srđan kroz svoju umetnost deci i roditeljima na portalu Svet za Nas otkriva magiju fotografije, istražujući svet “vidljivog” i “nevidljivog”.
Podeli:
