Džudo je olimpijski sport koji se sve više popularizuje među decom, a posebno među devojčicama, zbog svojih brojnih benefita. Ovaj sport ne samo da razvija fizičke sposobnosti, već i pomaže deci da izgrade karakter, nauče kako da ustanu kada padnu, ne samo na treningu, već i u životu. Majka, supruga, profesor fizičkog vaspitanja, trener džudoa, aktivni nacionalni sudija i nosioc 4. Dan crni pojas, Marija Dragić Skulason, od malih nogu je u svetu džuda. Uz džudo ona smatra da deca treba da nauče da ne odustaju i da se ponašaju sa integritetom. Za Svet za Nas Marija daje vredne savete kako to džudo oblikuje decu i zašto je ovaj sport ključan za njihov sveukupni razvoj.
Fizički i mentalni razvoj dece kroz džudo
Marija Dragić Skulason, profesor fizičkog vaspitanja i trener džudoa, ističe da džudo deci pomaže da razviju disciplinu, samopouzdanje i emocionalnu kontrolu i timski duh. „Džudo jača telo, poboljšava koordinaciju i fleksibilnost, dok mentalno i emotivno uči decu kako da se nose sa izazovima i neuspesima“, kaže Marija.
Ovaj sport, koji podrazumeva fizičku i mentalnu pripremu, pomaže deci da razviju upornost i da postanu odgovorna, ali i po Mariji da poštuju druge. „Uči ih kako da se suoče sa preprekama i nastave da se bore, da posle padanja moraš da ustaneš i nastaviš da se boriš! Što je korisno i u sportu i u životu“.
Džudo je i za devojčice
„Džudo je odličan za devojčice jer im pomaže da razviju fizičku snagu, samopouzdanje i nauče da se brane, što im daje veću sigurnost u svakodnevnom životu“, ističe Marija. Ovaj sport je posebno koristan u savremenom društvu, gde je važno da devojčice nauče da prepoznaju svoje mogućnosti, da budu sigurnije i ne boje se da se izbore za sebe.
Marija Dragić Skulason / privatna arhivaDžudo kao način života
Marija Dragić Skulason je sa šest godina počela da trenira džudo, a ljubav prema ovom sportu inspirisao je njen otac , profesor dr Branko M. Dragić, jedan od najistaknutijih stručnjaka u istoriji jugoslovenskog džudo sporta.
Marijin tata, dr Dragić nije samo bio majstor džudoa već i komunikacije sa ljudima. Njegova postignućima oblikovala su sportsku scenu bivše Jugoslavije, a i šire. Bio je nosilac 7. Dan crnog pojasa i ostvario značajne rezultate, uključujući titule državnog šampiona Jugoslavije 1964. i 1967. godine. Bio je angažovan u reprezentaciji Jugoslavije. Kao trener, pomogao je da se osvoje 107 titula prvaka Jugoslavije. Edukovao je preko 250 trenera, i objavio više od 100 stručnih radova.
Biti u džudo porodici, kako kaže, nosi izazove, ali je istovremeno privilegija jer ju je sport naučio mnogim životnim vrednostima i dao jake temelje za život.
„Džudo nije samo sport, to je način života. Svojoj deci želim da prenesem vrednosti discipline, poštovanja, upornosti, skromnosti i učenja iz poraza“, ističe Marija. Deca koja se bave ovim borilačkim sportom, ne samo da stiču sportske veštine, već i razvijaju poštovanje prema drugima i uče kako da se izbore sa stresom, nesigurnostima i životnim izazovima.
Džudo je nastao iz džiu džicua, borbene tehnike koja potiče od drevnih samuraja. Na japanskom, reč “ju-do” znači “nežan put” i potiče iz drevne priče o tri grane koje se savijaju pod težinom snega, ali ne lome se.
Marija Dragić Skulason / privatna arhivaVrednosti koje džudo prenosi deci
Marija naglašava da su principi ovog borilačkog sporta izuzetno važni za razvoj dece. Izdvojila bi „poštovanje, disciplinu, upornost i kontrolu, kao ključne. „Deca treba da nauče da ne odustaju i da se ponašaju sa integritetom“, kaže ona. Roditelji, prema njenim rečima, treba da budu „podrška deci u svakom trenutku, motivišu ih i pokažu im važnost truda i rada, ali i da poštuju njihov tempo i želje.
Trening deci daje veću kontrolu nad sopstvenim telom i umom“, dodaje. Uči ih kako da prepoznaju svoje emocije i nose se sa njima.
Prilika za rast
Jedan od najlepših trenutaka Marije Dragić Skulason, kako ističe, bili su trenuci provedeni na takmičenjima i pripremama sa klubom i reprezentacijom, kada je džudo, iako individualni sport, postajao timski. „…takođe, kroz džudo sam upoznala mog muža i oca moje dece…“
Džudo se prvi put pojavio na Olimpijadi 1964. godine u Tokiju, ali nije postao deo zvaničnog olimpijskog programa sve do 1972. godine, kada je uključен na Igrama u Minhenu. Ženski džudo je postao deo olimpijskog takmičenja tek 1992. godine u Barseloni.
Za decu koja tek počinju sa džudom, Marija poručuje „da treba da znaju da je važan rad, posvećenost i strpljenje. Da se ne plaše padova, neuspeha jer su oni deo procesa“.
Džudo nije samo sport – to je životna škola koja pomaže deci da postanu bolji ljudi.
U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima
Podeli:
