— Dođe pacijent u ambulantu i kaže, doktore, počeo sam da se pazim, jedem osam sati i šesnaest sati ne jedem. Pod broj jedan – to nije autofagija!
Autofagija je nešto potpuno drugo, smatra Emir Muzurović, doktor medicinskih nauka, stručnjak u oblasti interne medicine i endokrinologije. On je u emisiji “Stav” na RTCG govorio o gojaznosti, mitovima o zdravlju i njihovim posledicama, a posebno se osvrnuo i na zablude koje imamo o autofagiji.
— Autofagija je medicinski pojam kada telo nakon dugog gladovanja počinje da razlaže svoje sopstvene ćelije i koristi ih za ishranu. I da biste pokrenuli proces autofagijje u punom obimu vi morate da gladujete minimum 48 sati do 72 sata. U tom period ona doživljava svoj pik. Međutim, to ne znači da ne jedemo toliko. Pod broj jedan, ono što kod nas koriste pojam autofagije, to se zapravo odnosi na drugi medicinski pojam, a zove se na engleskom “intermitend fasting“, odnosno “privremeno gladovanje”. I sada kada govorimo o privremenom gladovanju postoji ogroman broj radova koji pokušava da pokaže koji je to optimum da telo bude bez hrane, a da nema štete po organe.
Emir Muzurović, gost emisije Stav na RTCG / screenshotOvaj interval je najzdraviji
— Ustaljeni režim koji se koristi je – jedem osam sati, ne jedem šesnaest sati. E, sad, ja ću vas upoznati sa ozbiljnim istraživanjem koje je završeno 2023. godine, a objavljeno 2024. godine koje je pokazalo da autofagija ako gladujete 16 sati svakog dana, povećavate svoju kardiovaskularnu smrtnost za 90 posto. Da li smo mi za privremeno gladovanje? Da! Ali ja sad kažem, na osnovnu podataka osam sati (razlike) po nauci je puno! Optimum je negde oko 10 sati jesti, 14 sati gladovati. I taj odnos unosa hrane unutar 24 sata je najidealniji za naše telo.
Kada se probudite, sat vremena ne jedete
— Nauka kaže sledeće – kada se probudite, idealno je da unutar prvog sata nema unosa hrane. Da li ćete početi sa unosom hrane pola sata nakon buđenja ili drugog, nema neke velike razlike. I od tog momenta deset sati unosite hranu. U praktičnom, ako se probudite u 6h, ne počinjete da jedete pre 7h ili malo u lošijem slučaju od 8h i od 8h do 10 sati unosite hranu. To je od prilike u 18h predveče. Od 18h predveče, 4 sata pred spavanje takođe se ne unosi hrana i od 22h do 6h ujutru, osam sati optimalnog sna. Ako pratimo cirkardijalni ritam i hormone, to bi bio neki idealan scenario ako pacijent to može sprovesti. Deset sati unosa hrane za 24 sata, to je opet ozbiljna restrikcija u hrani i ozbiljno gladovanje.
Ne gladujte svaki dan
— Nauka takođe kaže da je mnogo bolje ulaziti u zone privremenog gladovanja povremeno nego svaki dan. Znači, ako imate nedelju dana ili četrnaest dana, bolje unutar četrnaest dana imati privremena gladovanja koja podrazumevaju da ne unosite hranu nekih 14 do 16 sati, idealno 14, onda sve normalno, a posle dva, tri dana opet napravite takvu pauzu. Tada studija pokazuju mnogo bolje benefite nego svaki dan po istom ritmu.
Muški i ženski hormoni
— Muškarci kao pol imaju hormone testosterone koji je esencija tela. Sa druge strane, ženski pol ima hormone estradiol koji je esencija ženskog tela. Šta to znači?! Koža nam je dobra zbog estradiola, ten, dobar krvni pritisak, kardiovaskularni rizici, libido, seksualna energija, do nekih godina. E, šta se onda dešava?! Dobar lekar ne leči samo bolest i simptome. Ogroman broj pacijenata dolazi zbog poremećaja kvaliteta života. On se loše oseća. I kad počnete da grebete i tražite, vi najčešće nađete na primer, perimenopauzalni period kod žene, vi nađete da se ogroman broj simptoma počne pojavljivati baš u tom momentu kad nivo polnih hormona počne da pada. To ekstremno narušava kvalitet života tih pacijentkinja.
Naše telo je naš dom i moramo da ga negujemo
— Pod broj jedan, ono što ja često kažem pacijentima i postavljam jedno pitanje, jer znam da će to pitanje da ih zamisli, ja ih pitam, gde vi živite?! Oni kažu, ja živim u kući, u stanu. Ja im kažem, ne, vi ne živite tu, vi živite u vašem telu. Mi smo uvek spremni na to da ako se desi neki problem u stanu uvek brzo popravimo, ako se desi na našim kolima, takođe. A ono što se dešava u našem telu, mi mislimo da to sve tako mora. Poenta je da je naše telo naš dom i da mi njega moramo da negujemo.
Šta to znači?
- San
- Ishrana
- Fizička aktivnost
- Mentalni mir
— Ono što takođe mora da se istakne, oko nas je ogroman broj neproverenih informacija. Imamo veliki broj pacijenata koji žele da urade sve kako treba, ali dobijaju pogrešne informacije. Ako želite da uradite nešto za sebe, pođite kod nekoga ko vam može dati pravu informaciju kako to da uradite. Ako vi kontinuirano kupite polovične informaije sa interneta, vi ćete uvek biti u začaranom krugu i nikada nećete moći da napravite korak napred. Želite, imate volju, vrtite se u pogrešnim informacijama, pogrešnim potezima i ništa se ne menja.
Poenta je prevencija
— Sve je moguće popraviti u kontekstu kvaliteta života. Da li je moguće zdravstvena kultura, redovni pregledi – naravno. Ono što moram istaći, mi idemo u krajnost. Mi imamo jedan procenat populacije koji obožava da se pregleda. I ti ljudi su u većem broju slučajeva zdravi. A imate veliki broj ljudi koji imaju ozbiljne problem, ali su daleko od medicinskih uslova, od struke, od nauke i onda su oni prepušteni sami sebi. Kada se desi problem, tada je kasno. Poenta je prevencija, da uradimo sve, da kvalitet našeg života, performance našeg tela, dovedemo na maksimum.
Stres je predimenzioniran
— Problem sa stresom je predimenzioniran. Ljudi hoće uvek da naprave uzročnu – posledičnu vezu između stresa i bolesti. Stres je nešto što vas dovodi u situaciju da pogrešno postupate. Znači, nije stvar da se vi iznervirate i desi se bolest. Vi se iznervirate, pa ako se iznervirate, odete u prvi super market, kupite slatkiše, odete kući i tako svaki dan. I naravno ne smemo zanemariti hormone stresa koji te loše stvari počnu pakovati na pogrešan način i isporuče vam problem, a posle je već kasno.
Milena Videnović je iskusni novinar sa preko dve decenije rada u velikim medijskim kućama. Njena karijera počela je 2004. godine, fokusirajući se na poznate ličnosti. Radila je kao novinar u nedeljniku “Skandal”, dnevnom listu “Gazeta” i “Kuriru”, gde je bila do 2014.godine. Nakon toga, postala je zamenik urednika nedeljnika “Star”, a zatim urednik zabave na portalima “Srpski telegraf” i na portalu “Republika.rs” gde je vodila svoju autorsku emisiju “Razotkrivanje”. Uskoro pokreće i novu emisiju na televiziji “Adria” takođe sa svojim autorskim pečatom. PR menadžerka je u rukometnom klubu “Partizan”.
Na portalu “Svet za nas”, Milena nas uvodi u svet poznatih sa kojima će otvoreno razgovarati o zdravlju, problemima kroz koje su prolazili ili prolaze, kao i o lepoti, ishrani, deci i njihovom stilu života. Pored toga vodiće i intervjue sa stručnjacima iz različitih oblasti roditeljstva, fokusirajući se pre svega na teme zdravlja i lepote.
Podeli:
