Fotografija je moćan alat koji može da menja, prenosi emocije i pokreće na razmišljanje. Međutim etika fotografisanja dece postavlja posebne izazove. Fotografisanje dece nosi veliku odgovornost, jer osim umetničkog izraza, fotograf mora da razmatra i kako deca percipiraju svoju ulogu u procesu, kao i kako će njihove slike biti korišćene u javnosti. Etika fotografisanja dece zahteva pažljivo balansiranje umetničke slobode i društvene odgovornosti. Fotograf mora postaviti pitanje da li je takvo fotografisanje u najboljem interesu deteta, kao i da li su roditelji i staratelji potpuno svesni namene tih fotografija.
Srđan Doroški, profesionalni fotograf, za Svet za Nas, objašnjava ključne etičke dileme koje fotografi moraju razmotriti pri radu sa decom – kako balansirati umetničku slobodu sa društvenom odgovornošću?
Etičke dileme fotografisanja dece
Fotograf treba da poštuje svakog sa kim dolazi u kontakt dok fotgrafiše. Bilo pojedinačno ili u grupi. Posebno treba da poštuje i razume decu i dečije želje. Deca ponekad ne shvataju šta znači biti fotografisan, ponekad se mogu i uplašti osobe koja drži foto aparat. Deca ne razmišljaju o tome za šta se sve može koristiti fotografija na kojima su. Danas se ovakve fotografije, na žalost, koriste u senzacionalističke svrhe, ili svrhe manipulacija. Fotografije tužne, uplakane, napuštene dece, kod posmatrača znaju da bude jake emocije …
Nasuprot toga, nema lepšeg zadatka, nego fotografisanje dece.
Deca su skoro uvek spontana, retko kada glume ispred fotoaparata, da bi izgledala bolje. Deca lakše pokazuju emocije i čine fotografiju izuzetno bogatom.
Ali, kao što sam na početku rekao, fotografisanje dece je izuzetno osetljiva tema i svaki fotograf treba sa posebnom pažnjom i poštovanjem prići fotografisanju dece. Roditelji dece kada je to god moguće, trebaju biti upoznati i pitani da li je uredu fotografisati.
Fotografisanje dece u teškim situacijama
Najteže, najzahtevnije, najetičnije, s najvećom odgovornošću se treba pristupiti fotografisanju dece u teškim situacijama. To je oblast koja se najređe fotografiše, po pravilu bi takve fotografije trebale biti zabranjene za javnu i široku upotrebu. Na žalost određene fotografije „procure” i koriste se u loše svrhe.
Fotograf treba da zna da kada fotografiše decu u teškim situacijama i sam postaje deo te situacije. Zato, ne treba da otežava, već koliko je to god moguće da pomogne svojim fotografijama.
Fotografisanje dece može podići svest o važnim pitanjima
Za fotografa, ovo je i trenutak u kojem njegova odgovornost prelazi u područje društvene angažovanosti. Dobro izabrane slike mogu podstaći ljude da se angažuju u društvenim pitanjima, pomognu deci u nevolji ili promene političke stavove. Dok loše odabrane ili neetički postavljene fotografije mogu izazvati pogrešne emocije i učiniti više štete nego koristi.
- Fotografija jednog deteta koje usamljeno sedi u nekoj hladnoj prostoriji, može podići svest o tome da siromaštvo postoji i da mnogi nemaju sredstva ni da se tokom zime ugreju.
- Široki osmesi dece dok se igraju mogu probuditi u nama osećaj sreće i zadovoljstva prema životu
- Fotografije ratnih dešavanja u kojima su i deca uključena, mogu uputiti na osećaj razumevanja težina i može probuditi želje za promenama.
Fotografija snažan alat promena
Fotografija dece je odgovoran zadatak koji zahteva visok nivo etičke svesti i poštovanja. Fotograf treba da bude svestan ne samo umetničkih vrednosti koje njegovi radovi nose, već i društvene odgovornosti. Poštovanje prava deteta, saglasnost roditelja i pažljivo razmatranje potencijalne upotrebe slika ključni su faktori koji će pomoći u tome da fotografija ostane snažan alat za podizanje svesti i promenu sveta na bolje.
Deca su posebna, a fotografi koji ih slikaju moraju biti svesni te odgovornosti – kako bi svaka fotografija bila odraz poštovanja, umetnosti i humanosti.
Magistar komunikologije Srđan (Pablo) Doroški, je profesionalni fotograf sa više od dve decenije iskustva u pozorišnoj (preko 200 fotografisanih pozorišnih ostvarenja) i koncertnoj fotografiji. Njegova karijera je oblikovana kroz sposobnost pričanja priče vizuelnim jezikom, te je postao prepoznatljiv po hvatanju „nevidljivih” i „nečujnih” trenutaka. Poznat je po svom talentu da otkriva neverovatno u svakodnevnim stvarima i uviđa detalje koji ostaju neprimećeni. Njegova posebna veština leži u stvaranju opuštene atmosfere za subjekte, čak i pod velikim pritiscima, što je rezultat dugogodišnjeg iskustva u fotografisanju klasičnih koncerata (preko 800), gde tišina igra ključnu ulogu. Dobitnik je Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2023. godinu za nesbičan rad u promovisanju kulture Republike Srbije.
Srđan kroz svoju umetnost deci i roditeljima na portalu Svet za Nas otkriva magiju fotografije, istražujući svet “vidljivog” i “nevidljivog”.
Podeli:
