Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma kod ljudi, a ona podrazumeva bol u predelu glave, lica i gornjeg dela vrata. Kako nam je detaljno objasnila doktorka Milica Dimitrijević, glavobolje nastaju kao posledica različitih poremećaja, od potpuno bezazlenih stanja koja ne zahtevaju nikakvo lečenje, pa do po život opasnih bolesti.
Koje su vrste glavobolja?
Glavobolje se razvrstavaju u primarne, sekundarne, neklasifikovane, kao i nedovoljno specifične glavobolje. Potrebno je napomenuti da jedan bolesnik može u isto vreme da ima nekoliko različitih vrsta glavobolja.
Primarne glavobolje ( glavobolje koje nisu posledica drugih bolesti ili stanja) su:
- migrene
- glavobolje tenzionog tipa
- klaster glavobolje
Takve glavobolje se uglavnom javljaju karakteristično na određenim delovima glave i u epizodama.
Sekundarne glavobolje se javljaju kao simptom kod drugih bolesti ili stanja, kao sto su sinuzitis, problem sa vratnom kičmom, zbog prekomerne upotrebe lekova, posttraumatske, zbog povišenog krvnog pritiska, tumora mozga, problema sa vidom i slično.
Drugi uzroci glavobolja: temporalni arteritis, trigeminalnaneuralgija…
Kako se leče glavobolje?
Akutni tretman -cilj je da se ublaži bol i uklone simptomi. Lekovi koji se mogu koristiti: nesteroidni-antiinflamatorni lekovi (NSAIL), analgetici, specifični lekovi za migrene ili terapija kiseonikom za klaster glavobolje. Pre upotrebe bilo kojeg leka, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
Kada treba potražiti hitnu medicinsku pomoć?
Ako je glavobolja iznenadna i jaka, povezana sa neurološkim deficitima (npr. promene vida, slabost) ili ako postoje znaci sistemske infekcije ili traume.
Ako je glavobolja uporna, pogoršava se ili je povezana sa alarmantnim karakteristikama kao što su neurološki deficiti, groznica ili skorašnja istorija traume, upućivanje na specijaliste (neurologa, oftalmologa ili ORL) je opravdano radi daljeg ispitivanja i lečenja.
Da li postoji preventiva i koja?
Prevencija je ključna u stanjima hronične glavobolje kao što su migrene i glavobolje tenzionog tipa. Preporučuje se upotreba preventivnih lekova, modifikacije načina života (npr. redovno spavanje, hidratacija, izbegavanje stresa koliko je to moguće) i izbegavanje određenih okidača (npr. određene vrste hrane).
Dr Milica Dimitrijević je lekar opšte medicine i šef ambulante u Domu zdravlja u Novoj Pazovi. Ona je na trenutnoj specijalizaciji iz opšte medicine, a sa prethodnim radnim iskustvom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Zrenjaninu i tercijarnoj zdravstenoj zaštiti u KC Vojvodine – Novi Sad. Za svoj profesionalan put bira da ostane u primarnoj, zdravstvenoj medicini, jer kako tvrdi, prvi kontakt pacijenta sa zdravstvom je tu. Pacijenta prevashodno treba upoznati sa problematikom i usmeriti na pravu dijagnostiku.
Podeli:
