Gojaznost (lat. obesitas) predstavlja hroničnu bolest, koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. O ovom globalnom problemu razgovarali smo sa doktotkom Jelenom Dodić koja nam je objasnila da svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne, označava se kao gojaznost.
Index računanja gojaznosti
Izračunava se pomoću BMI (Body Mass Index) ili indeks telesne mase, koji se koristi za procenu telesne mase u odnosu na visinu osobe. Vrednosti BMI-a mogu se klasifikovati u različite kategorije, a prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) mogu se podeliti:
- Ispod 18,5: Premala telesna masa
- 18,5 – 24,9: Normalna telesna masa
- 25 – 29,9: Prekomerna telesna masa
- 30 i više: Gojaznost
Smatra se da je gojaznost javnozdravstveni problem koji pogađa sve veći broj ljudi širom sveta. U poslednjim decenijama, broj obolelih od gojaznosti porastao je na alarmantan nivo, što je dovelo do značajnog povećanja rizika od mnogih ozbiljnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, srčane bolesti, hipertenziju, kao i određene vrste raka.
Koji su uzroci gojaznosti?
Gojaznost je rezultat složene interakcije genetike, životnih navika, okoline i psiholoških faktora. Genetska predispozicija može povećati sklonost ka gojaznosti, ali je način života najvažniji faktor u njenom razvoju. Veliki uticaj imaju i hormonski poremećaji kao što su problemi sa štitnom žlezdom (hipotireoza) ili policistični jajnici. Takođe, hormon stresa – kortizol – može povećati želju za hranom i doprineti gojaznosti. Nezdrava ishrana, koja uključuje visok unos kalorija, masti i šećera, često uz nisku fizičku aktivnost, ključni su faktori u nastanku gojaznosti.
Sedeći način života, nedostatak sna, previše vremena provedenog uz ekrane i nedostatak fizičke aktivnosti još više pogoršavaju ovu situaciju. Pored fizičkih faktora, psihološki aspekti, kao što su stres, depresija i emocionalno prejedanje, mogu igrati značajnu ulogu u nastanku gojaznosti. Mnogi ljudi se okreću hrani kao načinu da se nose sa stresom ili anksioznošću, što često vodi prekomernom unosu kalorija. Pored toga neki lekovi poput antidepresiva, sedativa mogu izazvati povećanje telesne mase kao nuspojavu.
Posledice gojaznosti
Gojaznost ima ozbiljan uticaj na zdravlje. Pored toga što povećava rizik od hroničnih bolesti kao sto su kardiovaskularne bolesti (povišen krvni pritisak, povišeni nivoi holesterola i triglicerida, što može dovesti do arterioskleroze koji mogu dovesti do srčanog udara i srčane insuficijencije).
Gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika za dijabetes tipa 2, jer višak telesne masti može dovesti do insulinske rezistencije, što ometa sposobnost tela da pravilno koristi insulin.
Prekomerna težina stavlja dodatni pritisak na zglobove, naročito na kolena, kukove i donji deo leđa. To može dovesti do bolova, stresa na zglobovima i povećanog rizika od osteoartritisa. Osobe sa gojaznošću suočavaju se sa većim problemima u svakodnevnim aktivnostima, poput otežanog kretanja, disanja, a često su i emocionalno pogođene zbog stresa i stida izazvanih sopstvenim izgledom. Pored fizičkog zdravlja, gojaznost može uzrokovati i socijalne probleme, jer osobe sa viškom kilograma često trpe od stigmatizacije i diskriminacije u društvu.
Kako prevenirati gojaznost?
Prevencija gojaznosti uključuje promene u životnim navikama, posebno u ishrani i fizičkoj aktivnosti. Uvođenje uravnotežene ishrane, bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima, kao i redovno vežbanje, može značajno smanjiti rizik od gojaznosti. Takođe, važno je edukovati ljude o zdravim navikama i o tome kako prepoznati rane znakove gojaznosti pre nego što se razvije u ozbiljan problem.
Kako lečiti gojaznu osobu?
Lečenje gojaznosti često zahteva kombinaciju promena u ishrani(smanjen unos kalorija i uravnotežen plan ishrane), fizičkoj aktivnosti, ali i emocionalnoj podršci. U nekim slučajevima, kada životne promene ne donose željene rezultate, lekari mogu preporučiti lekove ili čak operativne zahvate poput bariatrijskih operacija. Ipak, važno je napomenuti da je prevencija najbolja strategija za suzbijanje ove globalne epidemije. Lečenje gojaznosti je dugoročan proces koji zahteva posvećenost i integraciju više strategija. Preporučuje se konsultacija sa lekarom, nutricionistom ili specijalistom za mršavljenje kako bi se razvila personalizovana strategija lečenja koja odgovara tvom zdravstvenom stanju, ciljevima i potrebama.
Jelena Dodić, lekar opšte prakse na trenutnoj specijalizaciji iz interne medicine, nakon četiri godine kliničkog rada u KBC Zemun na odeljenju nefrologije, svoj rad nastavila je u Domu zdravlja u Novoj Pazovi. Kako naglašava, preventiva je ključ rešavanja problema, zbog čega se trudi da pacijenti lečeni u primarnim zdravstvenim ustanovama, ne dostignu tegobe vredne kliničkog lečenja. Kao mama dvogodišnjeg dečaka, i supruga kapetana prve klase, svakodnevno ima puno obaveza, zbog čega se trudi da njen rad sa pacijentima bude efikasan, svrsishodan i bez prostora za pogoršanjem.
Kao budući internista, planira da svoj rad posveti maksimalno prevenciji različitih stanja koja mogu dovesti do terminalnih faza bolesti, jer njena radna deviza potiče iz stare izreke – bolje sprečiti nego lečiti.
Podeli:
