Hepatitis C (HCV) je ozbiljna virusna infekcija koja prvenstveno napada jetru, a ako se ne leči, može dovesti do hroničnih bolesti i teških komplikacija, tvrdi Aleksandra Jovanović, specijalista medicinske mikrobiologije.
Povišeni jetrini enzimi-glavni znak hepatitisa C
Infekcija može ostati asimptomatska godinama, što omogućava virusu da polako oštećuje jetru bez ranih znakova upozorenja. Akutna infekcija u najvećem broju slučajeva prolazi asimptomatski kada su jedini znak infekcije povišeni jetrini enzimi. Kod 60-85% pacijenata ne dolazi do spontane rezolucije infekcije i razvija se hronična infekcija sa spektrom različitih manifestacija. Hronični hepatitis C može izazvati fibrozu, cirozu, pa čak i hepatocelularni karcinom. Oko 15-45% inficiranih osoba spontano eliminiše virus u roku od šest meseci. Zbog ozbiljnih posledica i tihe prirode infekcije, hepatitis C se smatra jednim od vodećih uzroka hronične bolesti jetre u svetu. Smatra se i „tihim ubicom” jer može ostati neotkriven godinama dok ne dođe do ozbiljnih ostećenja jetre. Ipak, danas postoje efikasne terapije koje mogu potpuno eliminisati virus i sprečiti komplikacije.
Prenosi se putem krvi
Hepatitis C infekcija se najefikasnije prenosi putem krvi, što uključuje transfuziju inficirane krvi i krvnih produkata, transplantaciju organa, ali je ovaj put prenosa znatno umanjen uvođenjem univerzalnih programa skrininga krvi. Danas kao put prenosa dominira upotreba nesterilnih instrumenata, najčešće prilikom intravenske zloupotrebe droge, tetoviranja i pirsinga, kao i stomatoloških zahvata. Rizik je visok kod pacijenata na hemodijalizi. Medicinski radnici su ugroženi zbog slučajnih perkutanih povreda na radu. Infekcija se moze preneti i putem seksualnog odnosa, ali je taj način prenosa ređi. Vertikalna transmisija – trudnice sa hepatitisom C mogu preneti virus na dete tokom porođaja. Virus se ne prenosi uobičajenim kontaktom, kao što su grljenje, ljubljenje ili deljenje hrane i pića. Takođe, postoji mali, ali mogući rizik prenosa putem deljenja brijača, makazica ili četkica za zube ako dođe do kontakta sa zaraženom krvlju. Redovna kontrola krvi kod rizičnih grupa i primena higijenskih mera značajno smanjuju rizik od infekcije.
Simptomi virusa
Infekcija hepatitisom C često prolazi bez simptoma, posebno u akutnoj fazi. Akutna infekcija u najvećem broju slučajeva prolazi asimptomatski kada su jedini znak infekcije povošeni jetrini enzimi. Kada se simptomi pojave, mogu uključivati malaksalost, gubitak apetita, mučninu, bolove u mišićima i zglobovima, blagu žuticu (žuta prebojenost kože i beonjača), taman urin i svetlu stolicu. Kod hronične infekcije, simptomi su obično nespecifični i uključuju dugotrajan umor, depresiju i nelagodnost u predelu jetre. Simptomi se često ne javljaju dok ne dođe do ozbiljnog oštećenja jetre, poput ciroze ili raka jetre, što dodatno otežava rano otkrivanje bolesti. Kod nekih pacijenata može doći do svraba kože, oticanja nogu ili sklonosti ka lakom stvaranju modrica. Zbog toga je važno testiranje kod osoba koje su bile izložene riziku, kako bi se infekcija otkrila i lečila na vreme.
Šta sve može da izazove Hepatitis C
Najveća opasnost hroničnog hepatitisa C je postepeno ostećenje jetre. Dugotrajna infekcija može izazvati fibrozu (ožiljavanje jetre), cirozu (teško oštećenje jetre sa smanjenom funkcijom), portalnu hipertenziju (povišen pritisak u portalnoj veni), ascites (nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji) i hepatocelularni karcinom. Ciroza i rak jetre su među vodećim uzrocima smrti kod osoba sa nelečenim hepatitisom C. Osim toga, HCV moze izazvati i ekstrahepatične manifestacije poput glomerulonefritisa, krioglobulinemije i endokrinih poremećaja. Hronična infekcija može značajno smanjiti kvalitet života zbog stalnog umora i povećane sklonosti ka infekcijama. Rano otkrivanje i adekvatno lečenje mogu sprečiti ozbiljne posledice i omogućiti normalan život obolelih.
Leči se antivirusnim lekovima
Hepatitis C se danas uspešno leči direktno delujućim antivirusnim lekovima (eng. direct acting antivirals – DAA), koji imaju visoku efikasnost (preko 95%) i minimalne neželjene efekte. Terapija traje obično od 8 do 12 nedelja, a cilj je trajno eliminisanje virusa iz organizma. Za razliku od prethodnih terapija baziranih na interferonu, savremeni lekovi su znatno bolje podnošijivi i efikasniji. Rano započeta terapija može sprečiti ozbiljne komplikacije, kao što su ciroza i rak jetre. Zbog dostupnosti efikasne terapije, hepatitis C je sada bolest koja se može izlečiti. Terapija se obično prilagođava individualnim faktorima pacijenta, uključujući stadijum bolesti jetre i prisustvo drugih zdravstvenih problema. Nakon izlečenja, važno je redovno pratiti funkciju jetre kako bi se sprečile moguće posledice dugog trajanja infekcije. Još uvek ne postoji vakcina protiv HCV infekcije. U prevenciji se jedino koriste opšte mere kao što su izbegavanje kontakta sa iglama i oštrim predmetima, kontrola krvi i krvnih produkata, sprečavanje intravenske upotrebe droga.
Opasnost hepatitisa C u trudnoći
Hepatitis C u trudnoći može predstavljati rizik za majku i plod, ali ne utiče značajno na tok trudnoće. Trudnice sa hroničnim hepatitisom C mogu imati povećan rizik od gestacijskog dijabetesa, intrahepatične holestaze i prevremenog porođaja. Ako trudnica ima uznapredovalu bolest jetre, trudnoća može dodatno opteretiti jetru. Takođe, postoji rizik od vertikalnog prenosa virusa sa majke na dete, ali je on relativno nizak (oko 5-7%). Redovno praćenje trudnice sa HCV infekcijom omogućava bolju kontrolu mogućih komplikacija. Nakon porođaja, beba se testira na prisustvo virusa kako bi se pravovremeno reagovalo ako dođe do infekcije.
Beba i hepatitis C
Trenutno ne postoji odobrena terapija za hepatitis C tokom trudnoće, jer sigurnost antivirusnih lekova u trudnoći još nije dovoljno istražena. Lečenje se obično odlaže do postporođajnog perioda. Ako trudnica ima HCV, beba se pažljivo prati nakon rođenja, ali većina novorođenčadi ne razvija ozbiljne komplikacije. Većina beba zaraženih vertikalnim putem nema simptome i može spontano eliminisati virus tokom prvih godina života. Ako trudnica ima hepatitis C, a nije bila svesna infekcije pre trudnoće, ključno je da se infekcija dijagnostikuje što ranije kako bi se procenio njen uticaj na zdravlje majke i ploda. Hepatitis C se u trudnoći obično ne leči antivirusnim lekovima, jer ne postoje dovoljni podaci o bezbednosti direktno delujućih antivirusnih lekova (DAA) tokom trudnoće. Većina lekova koji se koriste za lečenje hepatitisa C nije preporučena tokom trudnoće zbog potencijalnog rizika za plod. Međutim, trudnica će biti pod redovnim nadzorom hepatologa i ginekologa kako bi se pratio tok trudnoće i zdravlje jetre. Što se tiče ploda, većina beba rođenih od majki sa hepatitisom C rađa se bez infekcije. Rizik prenosa sa majke na dete iznosi oko 5-7%, ali može biti viši ako majka ima i HIV infekciju ili visoke nivoe virusa (HCV RNA) u krvi. Ne postoje dokazane metode koje u potpunosti sprečavaju prenos virusa na plod, ali se smatra da način porođaja (vaginalni ili carski rez) ne utiče značajno na rizik prenosa. Ako beba bude zaražena, infekcija se obično dijagnostikuje nakon porođaja serološkim i PCR testovima, a lečenje se odlaže do ranog detinjstva. Mnoge bebe koje se zaraze hepatitisom C pri rođenju mogu spontano eliminisati virus u prve tri godine života. Trudnice sa hepatitisom C treba da izbegavaju invazivne procedure tokom trudnoće, kao što su amniocenteza i fetalna krvna analiza, osim ako nisu neophodne, jer mogu povećati rizik prenosa virusa na plod. Takođe, dojenje je dozvoljeno, jer ne postoji dokaz da se HCV prenosi putem majčinog mleka, osim ako majka ima ispucale ili krvareće bradavice. Nakon porođaja, majka može započeti antivirusnu terapiju, a beba se testira na prisustvo virusa u prvih 12 do 18 meseci života. Uz pravilno praćenje i pravovremenu terapiju nakon trudnoće, hepatitis C se može potpuno izlečiti, a majka i dete mogu voditi zdrav život bez posledica infekcije. Dakle, postoji mogućnost prenosa hepatitisa C sa majke na dete tokom trudnoće ili porođaja, all taj rizik nije visok u poređenju sa nekim drugim virusnim infekcijama poput hepatitisa B ili HIV-a. Prema dostupnim istraživanjima, procenjuje se da je verovatnoća vertikalnog prenosa hepatitisa C (sa majke na dete) između 5% i 7%. Međutim, određeni faktori mogu povećati ovaj rizik, uključujući:
- Visok nivo virusa u krvi majke (HCV
RNA) – Trudnice koje imaju visok virusni titar imaju veću šansu da prenesu virus na bebu. - Istovremena HIV infekcija – Ako majka ima i HIV pored hepatitisa C, rizik prenosa se povećava na 15% do 20% zbog oslabljenog imunog sistema i povećane viremije
- Upotreba droga tokom trudnoće – intravenska upotreba droga povećava količinu virusa u krvi i rizik prenosa
- Invazivne medicinske procedure tokom trudnoće – amniocenteza, fetalna krvna analiza ili druge procedure koje narušavaju integritet posteljice mogu povećati rizik prenosa virusa sa majke na plod.
Kako dolazi do prenosa hepatitisa C na dete?
Prenos hepatitisa C na bebu najčešće se dešava tokom porođaja, kada novorođenče dolazi u kontakt sa majčinom krvlju. Virus se ne prenosi preko posteljice u toku trudnoće u većini slučajeva, osim ako postoje faktori koji povećavaju rizik (npr. HIV koinfekcija). Takođe, način porođaja (vaginalni ili carski rez) nema značajan uticaj na rizik prenosa virusa. Carski rez se ne preporučuje kao preventivna mera, osim ako postoje druge medicinske indikacije.
HCV se ne prenosi putem dojenja
Prema istraživanjima, HCV se ne prenosi putem majčinog mleka, pa se dojenje generalno smatra bezbednim. Međutim, ako majka ima ispucale, krvareće bradavice ili mastitis (upalu dojke), preporučuje se da privremeno prekine dojenje dok se rane ne zaleče, jer kontakt bebine usne sluzokože sa zaraženom krvlju moze povećati rizik infekcije.
Testiranje bebe na hepatitis C
Bebe rođene od majki sa hepatitisom C testiraju se na prisustvo virusa, ali dijagnoza se ne postavija odmah po rođenju. Testiranje uključuje:
- Antitela na HCV (anti-HCV) u krvi – kod beba rođenih od majki sa hepatitisom C, ova antitela mogu biti prisutna do 18 meseci, jer se prenose iz majčine krvi. Prisustvo antitela ne znači
da je beba zaražena - PCR test na HCV RNA – ovo testiranje se obavlja nakon 2-6 meseci života, a
zatim ponovo oko 12-18 meseci kako bi se poturdilo da li beba ima aktivnu
infekciju
Ako PCR testovi budu negativni, beba nije zaražena hepatitisom C. U slučaju pozitivnog rezultata, dete će biti upućeno na praćenje i moguće kasnije lečenje.
Neke bebe spontano eliminišu virus
Kod novorođenčadi koja se zaraze hepatitisom C pri porođaju, otprilike 30-40% beba spontano eliminiše virus tokom prvih godina života. Međutim, ako infekcija postane hronična, antivirusno lečenje se obično odlaže do treće godine života, kada se može primeniti savremena terapija direktno delujućim antivirusnim lekovima (DAA), koji imaju visoku stopu izlečenja. lako postoji mogućnost prenosa hepatitisa C sa majke na dete, rizik nije visok, a većina beba se rađa bez infekcije. Važno je da trudnice sa hepatitisom C budu pod nadzorom lekara, da se izbegavaju invazivne procedure tokom trudnoće i da se nakon porođaja beba testira na virus. Ako se infekcija potvrdi, beba može biti uspešno izlečena modernim antivirusnim lekovima u kasnijem detinjstvu.
Ishrana i hepatitis C
Ishrana igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja jetre kod osoba sa hepatitisom C, uključujući trudnice. lako ne postoji specifična “dijeta” za hepatitis C, preporučuje se ishrana koja pomaže u zaštiti jetre i smanjenju upale.
Preporuke za ishranu osoba sa hepatitisom C:
- Hrana bogata antioksidansima – voće i povrće (npr. bobičasto voće, citrusno voće, spanać, brokoli) pomaže u zaštiti jetre od oksidativnog stresa
- Proteini iz zdravih izvora – pileće i ćureće meso, riba (posebno bogata omega-3 masnim kiselinama, poput lososa i skuše), mahunarke i orašasti plodovi pomažu u regeneraciji jetre
- Složeni ugljeni hidrati – integralne žitarice (npr. ovas, smeđi pirinač) su dobar izvor energije i vlakana
- Zdrave masti – maslinovo ulje, avokado i orašasti plodovi smanjuju upalu u organizmu
- Dovoljan unos tečnosti – hidratacija je ključna za eliminaciju toksina i normalnu funkciju jetre
Hrana koju treba izbegavati
- Alkohol – Može ubrzati oštećenje jetre i povećati rizik od fibroze i ciroze.
- Masna i prerađena hrana – brza hrana, industrijski slatkiši i zasićene masti opterećuju jetru
- Rafinisani šećeri i gazirani napici – povećavaju rizik od insulinske rezistencije, koja može pogoršati stanje jetre
- Previše soli – može doprineti zadržavanju tečnosti i povećanju pritiska u jetri kod osoba sa uznapredovalom bolešću
Posebne preporuke za trudnice sa hepatitisom C
Trudnice sa hepatitisom C treba posebno da vode računa o ishrani kako bi obezbedile optimalan razvoj ploda i smanjile opterećenje jetre Preporučuju se:
- Folna kiselina – ključna za razvoj
bebinog nervnog sistema (nalazi se u zelenom povrću, citrusima, mahunarkama) - Gvožđe – ako postoji anemija, gvožđe je važno, ali trudnice sa hepatitisom C treba da izbegavaju prekomerni unos, jer previše gvožđa može opteretiti jetru
- Proteini i zdrave masti – pomažu u rastu i razvoju ploda
- Vitamin D – podržava imuni sistem i zdravlje jetre
- Trudnice sa hepatitisom C treba da izbegavaju suplementaciju bez konsultacije sa lekarom, jer neki dodaci mogu biti štetni za jetru
Aleksandra Jovanović je specijalista medicinske mikrobiologije, bavi se kliničkom mikrobiologijom. Završila je srednju medicinsku školu “Dr Miša Pantić” u Valjevu. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je 2023. godine završila i specijalističke studije. Započela je karijeru u srednjoj medicinskoj školi, gde je predavala predmete mikrobiologija sa epidemiologijom i infektologija.
Aktivno učestvuje na naučnim kongresima. Autorka je više stručnih radova, među kojima su: Unveiling the Story: A Case Report of Alpha-Hemolytic Streptococci-Induced Endocarditis, Prevalence and Distribution of Salmonella Group B Infections: A Six-Month Retrospective Study in 2024 i Onychomycosis Caused by Trichophyton Mentagrophytes: Case Report. Kao koautor učestvovala je u istraživanjima o Staphylococcus aureus infekcijama i povratku morbila kao vakcinom preventabilne bolesti.
Na predstojećem kongresu ECCMID 2025 u Beču, njen umetnički rad Dandelion biće izložen kao deo tematskog programa “Klimatske promene i infekcije”. Ova unikatna mikrobiološka ilustracija, izrađena patogenim bakterijama na specijalnoj podlozi, simbolično povezuje uticaj klimatskih promena i infektivnih bolesti.
Podeli:
