Hraniteljske porodice često su predmet polemike, zasute predrasudama i pogrešnim uverenjima. Koliko zapravo znamo o hraniteljima i njihovim motivima da u najtežim situacijama pruže deci novu šansu.
Piše: Marija Đurđević, autorka emisije Priručnik za preživljavanje
Pre nego što smo uradile epizodu sa gošćom Ivanom Majom Džigurski na temu hraniteljskih porodica i dece u sistemu socijalne zaštite, pitale smo naše slušaoce i sugrađane da li imaju neko mišljenje o ovoj temi.
Većina ljudi imala je slično mišljenje i verovala u identične pretpostavke. Te pretpostavke su sledeće:
- Hraniteljske porodice ne vode dovoljno računa o toj deci, a dobijaju novac za to.
- Zašto se deca oduzimaju roditeljima, umesto da im se pomogne finansijski ili na neki drugi način?
- Hranitelji su tu isključivo zbog materijalnog interesa.
Ove pretpostavke, i slobodno možemo reći predrasude, za mene su bile poražavajuće, te smo u emisiju pozvale savetnicu za hraniteljstvo, Ivanu Maju Džigurski, iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje. Ona nam je pomogla da zaista uđemo u ovaj svet i srušimo predrasude.
Razlozi zbog kojih deca postaju deo sistema socijalne zaštite
Briga o deci, kao i njihov razvoj, izazovni su sami po sebi. Deci je neophodna sigurna i podržavajuća porodična baza kako bi imala mogućnosti za normalan rast i razvoj. Osnovne potrebe deteta su ljubav, sigurnost, briga i zadovoljenje fizioloških potreba.
Deca se izmeštaju iz porodica kada njihove potrebe postanu ugrožene, kada im je život u opasnosti. Tada Centar za socijalni rad traži najbolji vid zbrinjavanja dece, a često je to upravo hraniteljstvo. Deca se iz biološke porodice izmeštaju u slučajevima zlostavljanja i grubog zanemarivanja, smrti roditelja, hospitalizacije, bolesti zavisnosti, odsluženja zatvorske kazne, kao i u slučaju napuštanja deteta.
Materijalni status nije razlog za izmeštanje deteta iz primarne porodice
Još jedna od čestih predrasuda je da loši finansijski uslovi i higijena predstavljaju razlog za izmeštanje dece. Međutim, loša higijena i materijalni status porodice nikada nisu direktan razlog za izmeštanje. Tada Centar za socijalni rad preduzima mere kako bi unapredio stanje porodice. Najčešći uzroci su kombinacija više faktora: zanemarivanje dece, bolesti zavisnosti, nasilje u porodici itd. Siromaštvo je često posledica neadekvatnog načina života, ali postoje porodice sa skromnim prihodima koje ulažu sve resurse u brigu o deci, kao i finansijski stabilne porodice koje nemaju kapaciteta za roditeljstvo.
Druga šansa za odrastanje u zdravoj sredini
Znamo koliko je za zdrav razvoj deteta važno da ima sigurnu i funkcionalnu primarnu porodicu. Čak i u savršenim uslovima postoje poteškoće, ali za decu koja nemaju tu osnovnu bazu možemo učiniti mnogo kako bi im omogućili normalan i zdrav razvoj. Alternativna porodica pruža detetu priliku da živi u zdravoj sredini, ali ne možemo zanemariti pređašnja iskustva koja dete nosi sa sobom. Zadatak hranitelja je da pomogne detetu da integriše ta iskustva, da ih preradi kako ga ne bi sputavala u funkcionisanju.
Najvažnija je emocionalna podrška koja deci pomaže da steknu zdravu sliku o sebi, razviju otpornost i veštine za samostalan život.
Ko su hranitelji?
Hranitelji ne postaju hranitelji zbog materijalne koristi. Da bi neko postao hranitelj, mora da prođe seriju intervjua i obuka koje uključuju teme kao što su obaveze hranitelja, važnost ranog razvoja deteta, izazovi adolescencije, razvojni strahovi i priprema za eventualno usvojenje.
Maja naglašava da su obuke izuzetno korisne i da polaznici često kažu: „Voleo bih da sam ovo znao dok je moje dete bilo malo“ ili „pre nego što sam postao roditelj“. Tokom procesa obuka i procena često se dešava da kandidati sami odustanu shvativši koliko je hraniteljstvo zahtevno i odgovorno.
Stručna lica procenjuju motivaciju za hraniteljstvo — ukoliko se primeti da je finansijska nadoknada jedan od glavnih motiva, takva porodica gubi pravo da postane hraniteljska.
Motivacija mora biti isključivo altruistička, sa željom da detetu pruže brigu, sigurnost i šansu za bolji život.
Hranitelji moraju imati kapacitete i uslove za brigu o detetu
Savetnici za hraniteljstvo i Centar za socijalni rad redovno proveravaju stanje u hraniteljskoj porodici i pružaju podršku po potrebi.
Često su hranitelji članovi uže ili šire porodice deteta, poput bake, deke, tetaka, ujaka i stričeva.
Jedan od pokazatelja da hranitelji nisu motivisani novcem jeste činjenica da mnogi od njih ostaju u kontaktu sa decom i nakon izlaska iz sistema hraniteljstva, pomažu im finansijski i emotivno, a neka deca ostaju trajno deo njihovih porodica.
Šta se dešava sa biološkim porodicama?
Prema rečima naše gošće, hraniteljstvo pruža podršku biološkoj porodici tako što privremeno zbrinjava dete, dok roditelji rade na prevazilaženju krize. Ukoliko roditelji uspešno prevaziđu teškoće i Centar za socijalni rad proceni da su ojačali svoje roditeljske kapacitete, dete se može vratiti porodici.
Nažalost, postoje porodice kojima ni značajna materijalna pomoć ne može pomoći jer je funkcionalnost roditelja ozbiljno narušena.
Važno je naglasiti da je cilj Centra za socijalni rad osnaživanje roditelja kako bi mogli ponovo brinuti o svojoj deci.
Takođe, ukoliko je moguće, održava se kontakt između dece i bioloških roditelja dok su deca smeštena u hraniteljske porodice. Time se neguje detetov identitet i omogućava zdravija slika o sebi. Ako je planiran povratak deteta, kontakti su sve učestaliji i duži, dok se u suprotnom kontakt održava periodično.
Poslušajte celu epizodu kako biste saznali više o ovoj temi, uključujući:
- Kada se gubi pravo na hraniteljstvo
- Koji su najčešći izazovi sa kojima se hranitelji i deca suočavaju
- Inspirativne primere iz prakse.
Link ka emisiji je OVDE.
Marija Đurđević je psihološkinja, autorka i voditeljka psihološke radio emisije “Priručnik za preživljavanje” na Radio – televiziji Vojvodine. Sa desetogodišnjim iskustvom u radu s mladima kao omladinska radnica i psihološkinja, Marija takođe volontira kao psihoterapeut pod supervizijom u centrima EDIT i Perspektiva. Trenutno se edukuje iz Relacione razvojne integrativne psihoterapije.
Amaterski, sa puno ljubavi se bavila glumom i bila je selektor na pozorišnom festivalu Upad.
Emisija “Priručnik za preživljavanje” na RTV-u bavi se različitim životnim temama kroz prizmu psihologije. Marija emisiju vodi i uređuje zajedno sa svojom koleginicom Snežanom Alargić, takođe psihološkinjom. Autorke i voditeljke uz pomoć svojih stručnih sagovornika, kroz naučna istraživanja i znanja objašnjavaju razne društvene pojave, kao i načine na koje ljudi mogu konstruktivno delovati kao pojedinci i članovi zajednice.
Do sada su u emisiji obradile preko 50 tema, uključujući obrazovanje, traumu, emocije, porodično nasilje, maloletničku delinkvenciju, razvojne promene i mnoge druge.
Podeli:
