iI dalje pokušavam da pronađem reči koje bi dovoljno snažno opisale ono što je Žizel Peliko izdržala i učinila. Svih ovih godina nosila je teret nepravde, stida koji nikada nije bio njen i bola koji je prelazio granice ljudske izdržljivosti. I, uprkos svemu, stajala je uspravno.
Osuđen 51 muškarac za silovanje Žizel Peliko
Žizel Peliko postala je globalni simbol feminističke borbe, ali povrh svega ljudskih prava, nakon što se odrekla prava na anonimnost kao žrtva seksualnog nasilja, zahtevajući da „sram pređe na stranu silovatelja, a ne na žrtve“. Više od deset godina bila je žrtva monstruoznog seksualnog nasilja koje je organizovao njen bivši suprug Dominik Peliko drogirajući je do nesvesti i omogućavajući desetinama muškaraca da je zlostavljaju. Sve se odvijalo u gradu Mazanu u Francuskoj, iza zatvorenih vrata njihovog doma, u kojem su se 50 muškaraca odazvali Dominikovom pozivu da učestvuju u ovom strašnom činu.
Na suđenju u Avinjonu, koje je bilo otvoreno za javnost, Dominik Peliko osuđen je na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora zbog drogiranja i silovanja svoje žene Žizel, kao i zbog omogućavanja drugih muškaraca da je zlostavljaju. Svi optuženi, njih 51, proglašeni su krivima za različita krivična dela i osuđeni na kazne od 3 do 13 godina zatvora, čime je pravda delimično zadovoljena.
Stid pripada nasilnicima, a ne žrtvi!
Sama činjenica da je Žizel smogla snage i hrabrosti da se odrekne svog prava na anonimnost i dozvoli da suđenje bude javno, čak uz prisustvo medija, dokazuje značaj njene borbe danas. Kako ne bi došlo do nerazumevanja, svaka žena koja prođe ili i dalje prolazi kroz bilo kakvu vrstu nasilja, a o tome pomno ćuti između svoja četiri zida – i ona je heroj na svoj način. Njena tišina nije slabost, već odraz sistema koji je nije zaštitio, društva koje je nije podržalo i straha koji nepravedno nosi. Svaka priča, ispričana ili ne, nosi svoju težinu i zaslužuje pravdu.
Ova presuda nije samo pravda za nju. Ovo je vrisak koji se čuje kroz zidove svih sudnica, svih sistema koji su godinama okretali glavu od žena poput nje. Ovo je početak promene strane stida. Da se zna – nije stid na žrtvi. Stid pripada nasilnicima.
Sistemi zbog kojih žene ćute – “ti si kriva” i “nema smisla boriti se”
Ali ne mogu a da se ne pitam – koliko još žena poput Žizel ćuti, potiskuje i nosi svoje priče jer su im sistemi rekli da nema smisla boriti se i da su upravo one krive za nedela koja su im počinjena? Koliko je još neispričanih svedočanstava koja čekaju da budu saslušana? Da li je stvarno potrebno da jedna žena izdrži decenije nepravde da bi svet otvorio oči?
Koliko god da danas slavimo pobedu Žizel Peliko i zahvaljujemo joj u ime svih žena, ne možemo a da se ne zapitamo: ko će konačno da postavi pitanje odgovornosti? Ko će da promeni zakone, mehanizme, pravila? Ko će da spreči sledećih „50 muškaraca” pre nego što uopšte dođu u poziciju da unište nečiji život?
Pobeda Žizel Peliko je pobeda svih nas
Ovo nije samo njena pobeda. Ovo je alarm za sve nas. Da više nikada nijedna žena ne mora da prolazi kroz ovo, a rekla bih da njena borba i borba svih nas tek počinje.
Hvala ti, Žizel. Za hrabrost i snagu. Hvala što si stajala uspravno kada niko drugi nije. I za to što si danas svetlilo pravde za sve nas.
Bojana Stević je završila master studije Srpske književnosti i jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Posvećena je pisanju i istraživanju naučnih članaka iz oblasti medicinskih i društvenih nauka. Usmerena je na teme u vezi sa trudnoćom, roditeljstvom, negom beba i vaspitanjem dece.
Piše oslanjajući se na proverene i stručne informacije i izvore.
Pored pisanja, poseduje višegodišnje iskustvo u upravljanju društvenim mrežama. Veliku ljubav i posvećenost poklanja fotografiji i trčanju.
Podeli:
