Insulinska rezistencija je stanje organizma u kojem ćelije u našem telu ne reaguju adekvatno na insulin. Insulin je hormon koji proizvodi pankreas i koji omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu iz krvi i koriste je za energiju. Kada postoji insulinska rezistencija, normalne količine insulina nisu dovoljne za adekvatan odgovor, što dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi.
Ovo stanje je često povezano sa drugim zdravstvenim problemima poput gojaznosti, visokog krvnog pritiska, niskog nivoa dobrog holesterola (HDL) i visokog nivoa triglicerida, što zajedno čini metabolički sindrom. Insulinska rezistencija može vremenom dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2, pa je važno prepoznati i adekvatno lečiti ovo stanje.
Međutim, da bi se problem rešio potrebna je jaka volja, motivacija da promenimo život iz korena.
Zbog insulinske rezistencije nam se spava, bezvoljne smo, jedemo slatko, a onda se od nas traži da sve to menjamo. Kako?
Odgovor na ovo pitanje, pruža nam iz prve ruke stručnjak za metaboličke poremećaje, specijalista ginekologije i akušerstva dr Aleksandar Raković.
Hrana u velikoj meri utiče na naše raspoloženje
Molekularno hormonski mehanizam objašnjenja je kompleksan. Probaću da vam jednostavno problem insulinske rezistencije objasnim, bez medicinskih izraza i endokrinologije, molekularne genetike i psihologije.
Imajte u vidu da hrana utiče na raspoloženje. To nije nova informacija. Za tu povezanost se zna i više od 100 godina.
Da li se sećate kakvo vam je bilo raspoloženje i energija kada ste imali 25 godina? Kolika vam je bila težina tada? Koliko ste svakodnevno bili u pokretu, i koliko ste kilometara dnevno prelazili?
Kakvo vam je raspoloženje sada? Kakva vam je dnevna energija? Koliko sada imate kilograma? Koliko se sada krećete?
Evidentne su razlike. To što sada imate više godina je samo delimično opravdanje.
Da li ste nekada bili u nekom selu i videli nekog deku ili baku od 60-70 godina? I dalje su vitki, u pokretu, i dalje imaju snage za svakodnevne seoske poslove. Šta je sa njihovim godinama? Jasno vam je da godine ne mogu biti opravdanje.
Hajde da vidimo šta može da bude uzrok.
Insulinska rezistencija – Čiji je to problem? Vodite li više računa o sebi ili o svom automobilu?
Manjak kiseonika u gradu: Kako dišete (nije šala, pitanje je ozbiljno)? Psihičko opterećenje raznim svakodnevnim problemima, poslom? Promenjena ishrana, bilo da je izbor hrane loš bilo da su obroci neredovi? Fizička aktivnost svedena na minimum na najneophodnije?
Jasno je da to treba da se menja.
Da, jasno mi je da živimo u gradovima, posao, obaveze nemilosrdno uzimaju svoj deo vremena, ali ako želimo da funkcionišemo dobro prva i definitivno najvažnija osoba o kojoj treba da brinemo smo mi. Važno je da budemo dobro.
Pretpostavljam da vozite auto. Auto da bi radio kako treba traži redovan servis, ulje, gorivo … i vrlo je jasan, ili radi ili ne radi. Tu nema dileme. A kako je sa vašim telom ? Da li ste prema njemu tako revnosni kao prema svom automobilu na primer?
Priče iz ordinacije – važno je da razumete svoje stanje sa insulinskom rezistencijom
Kada mi pacijentkinja dođe na metaboličku konsultaciju, i želi više energije, bolje raspoloženje, manju kilažu, prvo moram da joj objasnim upravo ovo što sam napisao.
Najčešće tražim da mi ponovi kako je razumela to što sam rekao. To je osnova. To mora da bude savršeno jasno. Bez toga ne možemo da idemo dalje.
Potrebno mi je da vidim da osoba preko puta mene ima jasnu nameru i volju da menja sve što joj ne prija. U suprotnom, sve ostane na objašnjenju. Jer ja mogu da vas motivišem, ali vi treba da uložite energiju i menjate. Ja onda pratim i kontrolišem te promene.
Nema brzih rešenja – menjajte svoj život polako i postepeno
Uvek idemo postupno. Nema naglih pokreta niti naglih promena. Telo i psiha će na neke promene odgovoriti blokadom, a tada smo u ćorsokaku. Imamo novi problem koji treba da se prevaziđe.
Kada ne jedete redovno ili dobru hranu, vašem telu trebaju ugljeni hidrati. Što ih više jedete, sve više vam se baš i samo oni jedu. Tada imate osećaj da u stomaku imate rupu koju hranom ne možete da popunite, i trpate sve više i više.
Ali kako da se odreknem slatkiša?
Previše ugljenih hidrata opterećuje telo, da bi ih svarilo treba mu više energije. Tada creva za varenje uzmu tu energiju od vas, vaša energija padne i posle jela vam se spava. Neredovnom ishranom i povećanim unosom ugljenih hidrata, glukoza, odnosno šećer u vašoj krvi često pada i raste. Kako šećer pada i raste, tako se i vaša energija i raspoloženje menja … postajete neprijatni za sebe i svoju okolinu. Taj proces sado-mazohizma žudi da se prekine.
Kada donesete definitivnu odluku da to menjate, to je trenutak kada se vidimo na konsultaciji, jer tek tada imamo šanse za uspeh.
Kako nastaje insulinska rezistencija i šta ona zapravo znači?
Kada se sretnete sa podatkom da skoro 80% ljudi danas ima nešto što se zove insulinska rezistencija – morate da se zapitate: šta je to sad, kako je nastalo?
Medicinska definicija bi bila: insulinska rezistencija je metabolički poremećaj nastao poremećenim metaboliznom glukoze, a uzrokovan smanjenom osetljvošću (rezistencijom) receptora za insulin na insulin. Zvuči komplikovano ?
Pojednostaviću.
Insulinska rezistencija i ugljeni hidrati
Vaše telo, sistem za varenje i metabolizam su napravljeni za određenu količinu ugljenih hidrata. Kada jedete više nego što vam treba, telo ne zna šta će sa njima. Postaju opterećenje za njega. Kako se brani? Tako što smanji osetljivost na insulin i smanji “zatrpavanje” ćelija suvišnom glukozom.
Drugi mehanizam je da tu glukozu u višku prvo pretvori u depo oblik – glikogen, a kada se ti depoi popune (jetra i skeletni mišići), onda sve to pretvori u holesterol (narodski rečeno mast). Onda tu “mast”, pošalje na spoljnje depoe (zadnjica, butine, stomak, grudi…) i tamo ih taloži koliko god rastegljivost kože dozvoljava.
Zašto volimo da jedemo ugljene hidrate?
Jednim delom telu su potrebni. A sve preko toga je ono što svi proizvođači slatkiša, testa, peciva znaju. Šećer stvara zavisnost. Vrlo jaku zavisnost. Što više jedete sve više vam se jede…
A do pre 25 godina, na našoj teritoriji, slatkiši se nikada nisu konzumirali u ovolikoj količini, niti su bili tako lako dostupni svima kao danas…
Ovo je jednostavnije objašnjenje. Ako bi smo ulazili u biohemiju, molekularnu biologiju, fiziologiju… bilo bi tu još mnogo mehanizama, međusobnih uticaja, hiper i hipo glikemija, hiper insulinemija, receptorskih odgovora, uticaja na serotonin i dopamin, hormon rasta, leptin … pretpostavljam da čitaoci nisu zainteresovani za naučna objašnjenja i dugačke tekstove … zato je sve jednostavnije objašnjeno, a svestan sam da ovo nije kompletno naučno objašnjenje.
Insulinska rezistencija je metabolički poremećaj rada svake vaše ćelije u telu
Nemojte da se zavaravate da je to izolovani problem, lokalizovan samo na jedan organ ili sistem. To je generalizovani problem celog tela, i ni jedna ćelija, organ, sistem u telu i celo telo više ne radi kako bi trebalo.
Pored povećanja kilaže, sigurno ste primetili manjak energije, umor, manjak volje, promene raspoloženja, lako zamaranje … sve je to upravo zbog poremećaja metabolizma.
Sve se to može promeniti. Proces može da se okrene u vašu korist i vrati na normalno funkcionisanje. Jedino što ne može je da do toga dođe samo od sebe. Potreban je trud da se vaš stil života promeni.
Insulinska rezistencija nije došla sama od sebe
Da biste dosli do insulinske rezistencije ulagali ste svakodnevni trud, ni ona nije došla sama od sebe i pojavila se preko noći. To je ipak proces koji je trajao sigurno 6 meseci ako ne i više godina.
Da bi se pojavio poremećaj metabolizma, mora da imate malo genetskog nasleđa, i da puno puno svakodnevno radite na tome da se razvije. Insulinska rezistencija je nešto što svojim upornim i doslednim radom zaradite, a mnogo manje je nešto što ste nasledili.
Ginekolog dr Aleksandar Raković već više od 15 godina se aktivno i posvećeno bavi zdravljem žena. Od ginekologije, kolposkopije, preko policističnih jajnika i insulinske rezistencije. Bavi se neplodnošću, spontanim pobačajima, vantelesnom oplodnjom, i trudnoćama. Kada je neophodno i svim operacijama koje treba da omoguće bolje zdravlje i uspeh ostvarivanja trudnoće.
Svakoj pacijentkinji pruža individualizovan pristup, a ne po šablonu. U svom radu primenjuje sva pravila holističke medicine kako bi ženu posmatro i lečio kao celo biće, a ne samo kao ginekološkog pacijenta.
Radio je u prestižnim bolnicama za ginekologiju i vantelesnu oplodnju u Beogradu. Usavršavao se u Italiji i Sloveniji.
Možete ga pronaći na sledećim mestima:
Ginekologija, metaboličke konsultacije, intervencije i operacije, trudnoće
Vantelesna oplodnja, veće operacije
Bolnica: Gemma clinic, Smetanina 12, Beograd
Podeli:
