Od straha prilikom ulaska u seksuale odnose, preko perioda pobuđenosti i velike želje za seksom pa sve do mirne faz, neretko praćenom apstinencijom – svaka faza zahteva posebnu brigu o našem seksualnom zdravlju.
Seksualno zdravlje nije nešto što se “jednom stekne i zauvek ima” – ono se menja, razvija i zahteva pažnju tokom čitavog života.
Od burnih dvadesetih, preko izazova roditeljstva, pa sve do promena koje donose menopauza i starost, važno je da ostanemo u kontaktu sa sopstvenim telom, željama i potrebama.
Prilagođavanje telu koje se menja
Telo se menja s godinama, a sa njim i način na koji doživljavamo seks. U mladosti su često prisutni istraživanje i snažan libido, ali i nesigurnost. Kasnije, trudnoća, porođaj, bolesti, hormonske promene ili samo svakodnevni stres mogu uticati na seksualnu želju. Važno je prihvatiti promene kao sastavni deo života, a ne kao gubitak.
Postoji jedan važan preduslov zdravog seksualnog života, a to je prihvatanje svog tela baš takvog kakvo jeste. Potrebno je da budemo više u kontaktu sa telom, da ga slušamo, osluškujemo, da ga čuvamo kao dragocen hram u kojem živimo i iznad svega poštujemo. Možda je ta ljubav prema telu još važnija kada telo nije kao na Instagramu, kada se manja, kada je promenjeno u trudnoći i posle porođaja, kada stari i postaje manje privlačno ali i dalje radi za nas.
Kada je telo u punoj snazi – seksualno zdravlje mladih
Jedna od najvažnijih mera za očuvanje seksualnog zdravlja u bilo kom životnom dobu jeste praktikovanje bezbednih seksualnih odnosa. Ovo je naročito važno za mlade, jer je ova starosna grupa pod većim rizikom od polno prenosivih bolesti (PPB), što je posledica kombinacije ponašajnih, bioloških i kulturnih faktora.
Pored brige o zdravlju, upotrebe kontracepcije i redovnih pregleda, važno je iskoristiti ovu fazu za istraživanje svog tela. Prerano ulaženje u seksualne odnose, pristajanje na nešto što vam ne prija, izostanak masturbacije i istraživanja sopstvenog tela i telesnih doživnjaja dovodi do nedovoljnog uživanja, a kasnije neretko i uzdržavanja od seksualnih odnosa.
Pored trenutnog zadovoljstva, važno je imati na umu da nas ova faza priprema za sve naredne. Seks nije samo čin i vijanje orgazma, to je način na koji učimo o svom telu, način na koji se povezujemo sa drugim bićem. U seksualnom odnosu mi razmenjujemo mnogo toga, učimo da poštujemo želje partnera, a da istovremeno pratimo i sopstvene želje, učeći da ih na pravi način zadovoljnimo u odnosu sa drugim bićem.
Preporuke za očuvanje seksualnog zdravlja u mladosti:
- Ne ulazi prerano u seksualne odnose već kad zaista osetiš spremnost za to. Bez žurbe, forsiranja i pritisaka.
- Poveži se sa svojim telom pre ulaska u seksualne odnose – istražuj telo masturbacijom, prati telesne senzacije i upražnjavaj vežbe telesne svesnosti
- Vodi računa o svom celokupnom zdravlju – ishrana, san, fizička aktivnost. Dobrom prevencijom sprečićeš učestale vaginalne i urinarne infekcije
- Koristi kontracepciju u cilju planiranja porodice i sprečavanja polno prenosivih bolesti. Neželjena trudnoća donosi povrede koje kasnije teško zaceljuju šta god da odlučiš da uradiš.
- Praktikuj kegelove vežbe koje su korisne u svim životnim dobima
- Pažljivo biraj partnera – za intimnost je potrebno poverenje i osećaj sigurnosti. Ne pristaj na pritiske, ucene, forsiranje
- Brini i o svom mentalno zdravlju – seksualno iskustvo je povezano sa emocijama, samopouzdanjem i bliskošću. Za dobar seks važno ja da ti budeš dobro.
Seksualno zdravlje tokom trudnoće i posle porođaja
Trudnoća sa sobom donosi i velike promene u telu. Na sve te promene je potrebno da se prilagodimo i naučimo da poštujemo i volimo svoje telo dok u njemu raste nov život. Dok beba raste i razvija se u telu majke, neretko kako žene tako i muškarci imaju psihičku blokadu koja utiče na seksualne odnose.
Iracionalan strah od toga da će povrediti bebu ali i izmenjen odnos prema telu u trudnoći, dovodi do toga da parovi izbegavaju odnose. Važno je da o svemu ovome, o svojim željama i stahovima međusobno otvoreno razgovarate. Budite otvoreni da pričate na ovu temu i sa ginekologom koji vam vodi trudnoću. Ne treba da imate seks po svaku cenu ali je važno da očuvate bliskost, posebno u ovom periodu kada očekujete bebu, a sa njom još veće promene u vašem životu.
O seksu nakon porođaja smo detaljno razgovarali sa dr Aleksandrom Novakov Mikić. Pročitajte tekst OVDE
Seksualno zdravlje u srednjem životnom dobu
Odrasli mogu imati ispunjen seksualni život u bilo kom dobu, ali s godinama se mogu javiti određene poteškoće. Kod žena srednjih godina jedan od najvećih izazova jesu perimenopauza i menopauza. Pre same menopauze dolazi do prelaznog perioda u kojem opadaju nivoi hormona poput estrogena, progesterona, pa čak i testosterona.
Uz sve prateće simtome perimenopauze i menopauze može doći i do smanjene želje za seksualnim odnosima.
S godinama može opasti i želja za seksom, što je posledica ne samo hormonalnih promena, već i uzimanja određenih lekova, hroničnih bolesti i problema sa slikom o sopstvenom telu. I muškarci tokom srednjih godina doživljavaju pad nivoa hormona, naročito testosterona. Umor, slabost, depresija i problemi u seksualnom funkcionisanju mogu biti znakovi toga. I žene i muškarci treba da razgovaraju sa svojim lekarom o hormonskim promenama i simptomima menopauze kako bi saznali više o mogućnostima – bilo da se radi o hormonskoj terapiji, lekovima ili drugim rešenjima.
Impotencija
Impotencija, odnosno seksualna disfunkcija, povremeno pogađa mnoge muškarce, bez obzira na godine. Kod većine je to prolazan problem, ali kod nekih postaje hroničan i utiče na kvalitet života. Najčešći oblik je erektilna disfunkcija – nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije dovoljne za seksualni odnos. Ako se problem javlja u više od polovine pokušaja i traje duže od šest meseci, važno je potražiti stručnu pomoć.
Preporuke za očuvanje seksualnog zdravlja u srednjem životnom dobu:
- Redovno posećujte lekara i razgovarajte o seksualnom zdravlju.
- Obratite pažnju na hormonske promene (menopauza kod žena, pad testosterona kod muškaraca).
- Razgovarajte sa partnerom o promenama u željama i potrebama.
- Budite fizički aktivni – doprinosi boljoj cirkulaciji i hormonskoj ravnoteži.
- Vodite računa o ishrani i telesnoj težini.
- Prepoznajte i lečite hronične bolesti koje mogu uticati na seksualnu funkciju (dijabetes, hipertenzija, depresija…).
- Izbegavajte alkohol i pušenje – mogu pogoršati seksualnu funkciju.
- Razmislite o psihološkom savetovanju ako se jave problemi sa samopouzdanjem, intimnošću ili partnerskim odnosom.
- Informišite se o mogućnostima terapije (npr. hormonska terapija, lekovi za potenciju) u dogovoru sa stručnjakom.
- Ne odustajte od seksualnosti – bliskost i intimnost imaju pozitivan efekat na zdravlje i opšte zadovoljstvo.
Seks u starijem dobu?
Da, moguće je i poželjno je biti seksualno aktivan i u starijem životnom dobu. Čak šta više, primećen je porast seksualno prenosivih bolesti u ovoj populaciji. Zbog društvenih stigmi, lekari često zanemaruju potrebe starijih kada je u pitanju seksualno zdravlje. Uprkos tome što trudnoća više nije u opticaju, zaštita od polno prenosivih bolesni je i dalje važna. Važno je i redovno se testirati i razgovarati sa lekarom ako imate bilo kakve brige ili simptome. Bez obzira na vaše godine, briga o seksualnom zdravlju je važna.
Seksualno zdravlje u starijem dobu tiče se i očuvanja bliskosti, samopouzdanja i kvaliteta života. Promene u telu su prirodan deo starenja – mogu uključivati smanjenu seksualnu želju, probleme sa erekcijom, vaginalnu suvoću ili smanjenje osjetljivosti. Ipak, to ne znači da seksualnost prestaje. Naprotiv, mnogi stariji parovi otkrivaju dublju povezanost i zadovoljstvo u intimnosti, oslobođeni pritisaka mladosti. Ključ je u otvorenoj komunikaciji s partnerom, prilagođavanju očekivanja i, kada je potrebno, savetovanju sa stručnjacima.
Seksualnost ne nestaje s godinama – ona se menja, sazreva i i dalje ima važnu ulogu u emocionalnom i fizičkom zdravlju.
Vodič kroz najčešća pitanja o seksualnosti
Da. Seksualna želja varira i zavisi od mnogih faktora – stresa, hormona, odnosa sa partnerom, umora ili zdravstvenih problema. Ako ti to smeta ili utiče na tvoj odnos sa partnerom vredi porazgovarati sa stručnjakom.
Kada ti osećaš da si spreman/na – emocionalno, fizički i psihološki. Prvi seks ne treba da se dogodi zbog pritiska, već zato što to zaista želiš i osećaš se sigurno.
Ne postoji univerzalan broj. „Normalno“ je ono što oboma u vezi odgovara. Bitno je da postoji dogovor i zadovoljstvo, a ne učestalost po nekom standardu.
Razlike u libidu su česte. Ključ je u otvorenom razgovoru, traženju kompromisa i razumevanju potreba bez osećaja krivice ili pritiska.
Da. Masturbacija je normalna i zdrava seksualna aktivnost. Može postojati paralelno sa seksualnim odnosima i ne znači da nešto ne štima u vezi.
Neke infekcije nemaju simptome. Ako imaš novog partnera, nezaštićen odnos, peckanje, svrab, promene u iscedku – testiraj se. Redovni pregledi su važni.
Ne. Ako postoji dovoljno uzbuđenja, opuštenosti i komunikacije – ne mora da boli. Bol često dolazi zbog tenzije, straha ili nedostatka predigre.
Hormonske promene mogu smanjiti libido, izazvati suvoću i nelagodnost. Postoje rešenja – lubrikanti, hormonska terapija, ali i razgovor s partnerom i lekarom.
Komunikacija, emocionalna bliskost, fizička aktivnost, istraživanje fantazija i otkrivanje šta kome prija. Seksualni odnos se neguje, kao i svaki drugi aspekt veze.
Da, posebno u stresnim fazama – posao, deca, umor. To ne znači kraj želje, već da treba negovati bliskost i pronaći vreme za intimu.
Prvo – nisi sam. Mnogo muškaraca se suočava s tim, posebno u srednjim godinama. Ako ti se dešava da ne možeš da postigneš ili održiš erekciju, i to traje duže vreme, važno je da znaš da to nije kraj seksualnog života. Uzrok može biti fizički (hormoni, pritisak, dijabetes), psihološki (stres, anksioznost) ili kombinacija. Rešenje postoji – obavezno se obrati lekaru, jer uz adekvatnu podršku i terapiju, potencija može da se poboljša.
Seksualnost nije savršeno telo – već prisutnost, dodir i povezanost. Rad na samopouzdanju, podržavajući partner i nežnost prema sebi mnogo znače.
Da, često zbog pada testosterona, stresa, hroničnih bolesti ili psiholoških faktora. To je prirodno i rešivo – obratite se lekaru ako vam smeta.
Psihologu, seksologu, ginekologu ili urologu – zavisno od problema. Važno je znati da pomoć postoji i da se ne treba stideti.
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
