Da je fizička aktivnost važna za zdrav razvoj deteta – znamo. Ali, da fizička neaktivnost može biti jednako (ili još više) opasna – o tome ne govorimo dovoljno često. U vremenu kada su deca više prikovana za ekrane nego za dvorišta, teren ili bazen, pravo je vreme da se zapitamo: Šta dugotrajno sedenje zaista radi telu i umu deteta?
Neaktivno dete nije “samo mirno”, već i – u riziku
Ne govorimo o povremenom odmoru, sedenju nakon škole ili jednoj epizodi omiljenog crtaća. Govorimo o svakodnevnom višesatnom sedenju, bez skakanja, trčanja, penjanja, plivanja, igre… Sve više dece danas ne može da izvede čučanj do kraja, stoji na jednoj nozi, baci loptu iz ramena. I to nisu samo “motorički izazovi” – to su signali tela koje gubi osnovne funkcionalnosti zbog neaktivnosti.
Šta deca gube kada se ne kreću?
- Mišićni tonus – Slabi noge, leđa, trup… a to utiče i na držanje i na samopouzdanje.
- Zdravlje srca i pluća – fizička aktivnost gradi izdržljivost i otpornost organizma.
- Koncentraciju i pažnju – Deca koja se kreću bolje uče i duže zadržavaju pažnju.
- Raspoloženje – Telo bez kretanja proizvodi manje endorfina. Tu su i anksioznost i problemi sa snom.
Gde to vodi?
Ako dete u ranom uzrastu već razvije naviku sedenja i pasivnosti, istraživanja pokazuju da su velike šanse da to zadrži i u odraslom dobu. A to vodi do: gojaznosti, hroničnih bolesti (dijabetes tipa 2, povišen pritisak), lošijeg mentalnog zdravlja, smanjene samostalnosti i poverenja u sopstveno telo.
I ne, nije sve do škole. Nije sve do fizičkog. Naša odgovornost kao roditelja je da obezbedimo prilike za kretanje, svaki dan.
Kako prepoznati da dete nije dovoljno fizički aktivno?
Uvek bira da sedi i gleda TV umesto igre.
Brzo se zamori na igralištu ili tokom šetnje.
Ima usporene reakcije ili teško savladava nove fizičke zadatke.
Često se žali na bolove u leđima, nogama ili glavi.
Ovo su tihi alarmi koje ne smemo ignorisati.
Šta brojke govore – i zašto nas treba zabrinuti?
Fizička neaktivnost nije „trend“, već ozbiljan javnozdravstveni problem. Globalno, čak 80% adolescenata i više od 30% odraslih ne ispunjava osnovne preporuke o kretanju. Srbija tu, nažalost, ne odstupa.
Prema istraživanju iz 2019, 41% odraslih u Srbiji je fizički neaktivno, a čak četvrtina populacije starije od 15 godina provodi više od 7 sati dnevno sedeći.
Samo 1 od 11 ljudi vežba tri puta nedeljno makar po 10 minuta.
Preporučenih 30 minuta hodanja ili vožnje bicikla dnevno praktikuje tek 9,7% ispitanika.
Kada pogledamo decu i mlade, podaci postaju još alarmantniji:
Preko 12% osnovaca i 14,5% srednjoškolaca ima deformitet kičme, a deformiteti stopala su prisutni kod skoro svakog osmog učenika.
Fizička aktivnost drastično opada sa godinama, a posebno kod devojčica – samo 16% devojčica u srednjoj školi zadovoljava dnevne preporuke za kretanje.
Ukupna fizička aktivnost dece u Srbiji pala je sa 82% (2013) na 68,5% (2019).
Šta možemo da uradimo – odmah?
- Uvedite svakodnevne “pauze za pokret” – Umesto „sedi mirno“, recite „ajde skačemo 2 minuta!“ Posle domaćeg – brzo preskakanje konopca, trka po stepenicama, trbušnjaci… Znam mnogi se u sebi sada smeju i misle „ma da, kako da ne“.
- Uključite decu u kućne aktivnosti – Pometanje, brisanje, zalivanje bašte – sve je to aktivnost ako se radi u ritmu igre.
- Zajedno napolje – svaki dan – Bez obzira na vremenske uslove, prošetajte, vozite bicikl. Po kiši, snegu ili suncu – deca uče da priroda ne zna za izgovore. Naučio sam od planinara da nema lošeg vremena za prirodu, već samo lošeg raspoloženja.
- Ograničite vreme pred ekranom – Uvedite jasna pravila – maksimalno 1-2 sata dnevno uz pauze, i to tek nakon fizičke aktivnosti.
- Birajte sport koji dete voli – ne vi – Plivanje, ples, karate, trčanje, bicikl, gimnastika… probajte više dok dete ne „klikne“. Neka dete ima pravo da bira, jer kad voli – neće preskakati.
A šta ako dete nije sportski tip?
Nije poenta da svako dete postane šampion. Poenta je da zna da se oseća dobro u svom telu. Da zna da hoda, trči, skače, preskače, padne i ustane. Da razvija koordinaciju, ravnotežu, izdržljivost i – poverenje u sebe.
Često se dešava da deca koja “nisu sportski tipovi” zapravo samo nisu imala priliku da nađu ono što im prija. Neka deca više vole ritmičke vežbe, druga borilačke veštine, neka jednostavno trčanje u prirodi, za loptom. Ne forsirajte jedno – dajte da probaju više!
Ukoliko dete voli šah da igra ili da svira neki instrument, super je i to. Hajde onda do kluba, muzičke škole da idete biciklama, trotinetom, pešaka, rolerima… eto fizičke aktivnosti.
Fizička aktivnost – najprirodniji imunitet i najbolja navika
Ako bismo vam rekli da postoji lek koji:
- jača srce i kosti,
- pomaže razvoju mozga,
- popravlja raspoloženje,
- poboljšava san,
- čuva zdravlje u budućnosti…
…a besplatan je i može da se koristi svaki dan, da li biste ga dali svom detetu? Taj lek zove se – kretanje.
Plivanje – pokret koji ne zna za granice
Ako tražite aktivnost koja istovremeno razvija snagu, izdržljivost, koordinaciju, pravilno držanje i samopouzdanje kod deteta – plivanje je bez premca. U vodi, deca rade celim telom, ali bez opterećenja na zglobove. Već i bebe mogu da plivaju (uz stručan nadzor), a deca svih uzrasta uživaju jer voda spaja igru i vežbu. Plivanje posebno pomaže deci koja dugo sede, imaju problem s ravnotežom, ravnim stopalima ili krivom kičmom. A možda najvažnije – u vodi deca razvijaju poverenje u svoje telo na potpuno drugačiji način. Zato, ako ne znate odakle da krenete, krenite od bazena.
I na kraju – jedno pitanje za vas
Kad ste poslednji put potrčali sa svojim detetom? Ne kao „trener“, ne kao roditelj koji kontroliše, već – kao neko ko se zajedno raduje pokretu?
Neaktivno dete treba naš primer, ne samo naš savet.
Ustanite. Zajedno. Jer zdrava deca – ne rastu sedeći.
O Tati za plivanje
Vladimir Anušić, naš „Tata za plvanje“, autor je digitalnog koncepta za roditelje o plivanju i odrastanju Swimming Dad , više od tri decenije je u svetu sporta, plivanja.
Profesor je fizičkog vaspitanja, trener plivanja i magistar menadžmenta u sportu. Edukator o bezbednom igranju na najvećem „igralištu“ na svetu – vodi. Ima bogato iskustvo u radu sa decom svih uzrasta, počevši od beba. Njegova ekspertiza ka bebi plivanju, ljubav prema vodi, plivanju čine ga nezamenjivim članom plivačke zajednice, istovremeno promovišući zdrav način života i sportske vrednosti među decom i roditeljima. Autor je osam slikovnica o plivanju, po čijim motivima je nastala i jedinstvena predstava o plivanju.
Za njega je plivanje, kao i pisanje osnovna kultura i životna veština!
Zato je on tu i za roditeljski portal Svet Za Nas . Kroz svoje tekstove piše o benefitima plivanja od najranijeg uzrasta, kao i o bezbednom ponašanju u i oko vode. Tu je da vas motiviše, inspiriše da zaplivate.
Podeli:
