Kada dođe do preterane stimulacije deteta, čini se da ništa što probamo da uradimo ili kažemo detetu ne pomaže – naprotiv, bude još gore. Od neutešnog plakanja do izliva besa, šta je to što treba roditelj da uradi da bi pomogao detetu da se umiri?
U ovom članku ćemo istražiti šta je prekomerna stimulacija kod male dece i kako možete da smirite svoje dete kada je preopterećeno. Takođe ćemo razmotriti strategije za sprečavanje prekomerne stimulacije.
[pregnancy_calc]
Šta je prekomerna stimulacija?
Prekomerna stimulacija je stanje preplavljenosti deteta zbog prevelike stimulacije različitih draži. Može uticati i na decu i na odrasle, ali je posebno česta kod male dece koja još uvek razvijaju svoje socijalne veštine.
Uzroci prekomerne stimulacije mogu da variraju, ali neki potencijalni izvori uključuju buku, jaka svetla, velika okupljanja ili događaje sa mnogo prisutnih ljudi (npr. rođendanske zabave), promene u rutini ili okruženju (kao što je odlazak na odmor), određene hranu i piće koji sadrže kofein ili šećer, kao i prekomerno vreme ispred ekrana.
Kako da prepoznate da je dete prestimulisano?
Simptomi preterano stimulisane dece mogu biti:
- Razdražljivost ili neraspoloženje: Deca koja su previše stimulisana mogu lako postati frustrirana, razdražljiva ili uznemirena.
- Hiperaktivnost ili nemir: Preterana stimulacija takođe može dovesti do toga da deca postanu veoma aktivna i ne mogu da sede mirno. Ovo takođe može uzrokovati poteškoće sa spavanjem.
- Poteškoće sa koncentracijom: Deca mogu imati problema sa fokusiranjem na zadatke ili praćenjem uputstava kada su previše stimulisana.
- Senzorno preopterećenje: Preterana stimulacija može dovesti do preopterećenja čula deteta, što dovodi do fizičkih simptoma kao što su glavobolja, vrtoglavica ili mučnina.
- Izbegavanje ili povlačenje: Neka deca mogu pokušati da se izbore sa preteranom stimulacijom povlačenjem iz društvenih situacija ili izbegavanjem određenih aktivnosti.
- Iznenadni napadi besa: Preterana stimulacija ponekad može dovesti do emocionalnih izliva, kao što su napadi besa.
Foto: Freepik
Kako smiriti prestimulisano dete
Može biti teško pomoći detetu da se smiri, a pogotovo ako smo mi, kao roditelji, pokrenuti i ne regulišemo sopstvene emocije. Dakle, prvo i najvažnije, uverite se da regulišete sebe pre nego što pokušate da smirite prestimulisano dete.
Postoji nekoliko strategija koje roditelji mogu koristiti da smire prestimulisano dete u ovom trenutku:
- Obezbedite miran prostor: Pronađite miran prostor za svoje dete da se opusti, daleko od bilo kakve glasne ili prestimulativne buke.
- Ponudite udobnost: pružite udobnost tako što ćete držati svoje dete, maziti se ili ponuditi omiljeno ćebe ili plišanu životinju.
- Vežbe dubokog disanja: Naučite svoje dete nekim jednostavnim vežbama disanja kao što su polako udisanje i izdisanje kako biste mu pomogli da se opusti.
- Senzorne aktivnosti: Senzorne aktivnosti poput igranja sa testom za igru, stress loptom ili kinetičkim peskom mogu pomoći detetu da se fokusira na to i smiri.
- Smanjite vizuelnu i slušnu stimulaciju: Ovo jednostavno znači smanjenje količine svetlosti i buke. To možete učiniti tako što ćete prigušiti svetla, isključiti ekrane ili zatvoriti roletne.
Strategije za sprečavanje preterane stimulacije
Iako je smirivanje prestimulisanog deteta važno (očigledno), podjednako je važno naučiti kako da IZBEGNE preteranu stimulaciju što je bolje moguće. Ovo će izgledati drugačije za svaku porodicu, pa čak i drugačije za svako dete u istoj porodici.
Evo nekih opštih strategija za sprečavanje prekomerne stimulacije kod dece:
Uspostavite rutine i granice
Uspostavljanje rutina i granica je važno u sprečavanju prekomerne stimulacije kod male dece. Dosledna dnevna rutina pomaže deci da shvate šta mogu da očekuju tokom dana, što može pomoći u smanjenju stresa.
Postavljanje jasnih granica ponašanja takođe pomaže da se deca ne opterećuju. Roditelji se često osećaju krivim zbog postavljanja granica, ali je važno razumeti da granice zapravo pomažu deci da se osećaju sigurno i bezbedno.
Skratite izloženost ekranima
Previše vremena ispred ekrana nije dobro. Deca koja previše vremena provide ispred ekrana mogu imati poremećaje u pažnji, poremećaje u ponašanju, kao i smanjenu empatiju zbog nedostatka vežbe da komuniciraju sa ljudima i prate izraze lica.
Zato je važno ograničiti njihovo vreme sa uređajima, a takođe je važno pratiti koju vrstu sadržaja konzumiraju na ovim uređajima; uverite se da je primereno uzrastu i da nije preterano stimulativno ili nasilno.
Podstičite fizičku aktivnost
Vežbanje može pomoći deci da sagore višak energije i smanje stres. Ohrabrite svoje dete da se uključi u grube motoričke aktivnosti poput trčanja, skakanja ili igranja napolju. Igranje napolju, ili čak samo šetnja, je odlična senzorna pauza kako za decu tako i za roditelje. Promena okoline, svež vazduh i fizička aktivnost mogu pomoći u sprečavanju prekomerne stimučacije.
Ostanite smireni i ne kažnjavajte dete
Kod prekomerne stimulacije dece najbitnije je da roditelj ostane smiren. Nikakvo vikanje, pretnje ili udaranje neće pomoći u smirivanju deteta. Smiren ton, vežbe disanja, i fizički kontakt (zagrljaj, držanje za ruku) sa roditeljem će najpre smiriti uznemireno dete.
Srećom, možete taktički preduprediti prekomernu stimulaciju kod dece tako što ćete im pružiti strukturu, rutinu tako da uvek znaju šta ih čeka.
Jelena je diplomirani profesor engleskog jezika, pedagog po zanimanju i opredeljenju. Deca i roditeljstvo su njena najveća ljubav, kako u privatnom, tako i u poslovnom životu i radu. Mama je dvoje dece.
Pored predavanja jezika, poseduje bogato iskustvo u pisanju informativnih blogova na temu roditeljstva, kako na našem tako i na engleskom jeziku.
Podeli:
