Da li ste znali da se temelj za ceo naš emocionalni i neurološki razvoj postavlja u prvih nekoliko sati, dana i meseci života? I da ono što se tada dogodi – ili ne dogodi – ostavlja tragove koji nas prate ceo život?
Tomislav Kuljiš, osnivač Integralne telesne psihoterapije i jedan od najcenjenijih regionalnih stručnjaka za emocionalni razvoj, ističe da se ključne osnove za psihološko funkcionisanje odraslog čoveka formiraju upravo u ovom najranijem periodu.
„Sam čin porođaja je jako važna tema. Prosto je nevjerovatno kako te stručne, naučne činjenice još nisu još prodrle ni u struku ni u porodilište da se učine velike pozitivne promene. Mada su tu jaka nastajanja od UNICEF-a pa nadalje, da se mama i dete spoje kada beba izađe, da se dete ne odvaja. Prosto je nejverovatno da se to i dalje radi kad se zna iz struke koliko to ima posledice kasnije na celi život deteta.”, naglašava Kuljiš.
Zlatni sat – zlata vredan za ceo život
On objašnjava da sam čin rođenja i ono što se dešava u takozvanom „zlatnom satu“ – prvih 60 minuta nakon porođaja – ima ogroman uticaj na ceo život deteta. Tada je, kaže, ključno da beba ostane u kontaktu s majkom, da se ne odvaja, jer se u tom trenutku uspostavljaju prvi obrasci samoregulacije – biološke sposobnosti organizma da uspostavi unutrašnju ravnotežu.
„Ako se beba odvaja od majke, posebno posle carskog reza ili usled drugih medicinskih intervencija, njeno telo ostaje deregulirano – i tu kreću temelji problema koje kasnije nazivamo emotivna nestabilnost, anksioznost ili zavisnosti.“
U prvim mesecima beba je ekterni fetus
U prvim mesecima života, beba je još uvek – kako kaže Kuljiš – „eksterni fetus“ za razliku od drugih sisavaca, ljudsko mladunče dolazi na svet pre nego što je u potpunosti neurološki spremno za samostalan život. Zato mu je neophodna blizina majčinog tela, kontakt koža na kožu, kontakt sa glasom, mirisom, disanjem.
U tradicionalnim kulturama, bebe su se neprekidno nosile uz telo majke – što moderne metode roditeljstva sve češće ponovo preporučuju. Nošenje u marami ili sling nosiljci, dojenje na zahtev i telesni kontakt nisu samo emocionalna potreba – već neurobiološka osnova za zdrav razvoj.
View this post on Instagram
Temelji ranog razvoja formiraju se u bliskosti sa majkom
Ako taj deo propustimo, ističe Kuljiš, kasnije često tražimo načine da spolja „popravimo“ ono što iznutra ne funkcioniše – bilo kroz zavisnosti, kompulzije ili neprestanu potragu za spoljnim potvrđivanjem.
„Da bi dete razvilo celoživotnu sposobnost samoregulacije, potrebno je da ga mamin organizam, u bliskom kontaktu stalno regulira. Mi to ne odradimo i onda se čudimo zašto ljudi inkliniraju raznoraznim ovisnostima, tačnije nastojanjima da popravi svoje unutarnje stanje jer mu nije dobro, oseća se deregulirano i onda mora nešto uzimati iz vana, pa se na to navuče.”
Prva godina života, zaključuje Kuljiš, najvažniji je temelj – i svaki period posle toga samo nadograđuje ono što je tada stvoreno ili izostalo. Zato je razumevanje ranog razvoja ključno, ne samo za roditelje, već za čitavu kulturu kojoj je potrebno zdravije i emocionalno stabilnije društvo.
Bojana Stević je završila master studije Srpske književnosti i jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Posvećena je pisanju i istraživanju naučnih članaka iz oblasti medicinskih i društvenih nauka. Usmerena je na teme u vezi sa trudnoćom, roditeljstvom, negom beba i vaspitanjem dece.
Piše oslanjajući se na proverene i stručne informacije i izvore.
Pored pisanja, poseduje višegodišnje iskustvo u upravljanju društvenim mrežama. Veliku ljubav i posvećenost poklanja fotografiji i trčanju.
Podeli:
