Psihološki centar za mentalno zdravlje u zajednici „MentalHub“ sproveo je ozbiljan monitoring izveštavanja o mentalnom zdravlju u Srbiji za period od početka 2021. pa sve do kraja 2023. godine. Ovim istraživanjem sagledano je kako onlajn-mediji u Srbiji izveštavaju o mentalnim tegobama i mentalnom zdravlju, i to na korpusu najviralnijih objava 25 najposećenijih informativnih portala u Srbiji.
Uprkos brojnim apelima i pozivima na poštovanje osnovnih načela i etike novinarstva, monitoring koji je sproveden pokazuje da gotovo nema medija u Srbiji koji ne krši kodeks i da se o ovoj osetljivoj temi na potpuno neprimeren, čak i opasan način, izveštava.
„Monitoring je bio ograničen na najviralnije sadržaje najpopularnijih portala i pokazao je da su tekstovi – čak i kada su pristojno napisani – propraćeni izuzetno lošim, neprofesionalnim i neempatičnim naslovima“, navodi Stefan Janjić, jedan od autora monitoringa sa kojim smo detaljnije razgovarali o rezultatima do kojih su došli.
Klikbejt „novinarstvo“
Uzrok izuzetno loše medijske slike u domenu izveštavanja o mentalnom zdravlju Stefan vidi u ambijentu u kom vlada kopi-pejst novinarstvo.
„Onlajn-mediji prenose jedne te iste sadržaje, a razlika je samo u naslovu. Budući da ne mogu da ponude suštinsku razliku, trude se da nadmaše konkurenciju formulacijom naslova, tj. kreiranjem klikbejta koji će privući najviše pažnje“, smatra naš sagovornik i dodaje da u takvom nadmetanju nastaju rešenja koja su sve gora i gora, pa se osobe s mentalnim tegobama izvrgavaju ruglu i predstavljaju se kao „princeze na zrnu graška“ koje nemaju realan problem, već su samo vrlo osetljive.
Janjić nije optimističan kada je u pitanju uticaj ovog istraživanja na eventualne promene, ali smatra da ovakve teme treba da ostanu izvan naslova i sadržaja koji imaju samo jedan cilj, a to je zarada.
„Nemam nikakva naivna očekivanja da će se veliki portali odreći modela poslovanja koji im donosi zaradu, ali sam uveren da ne bi izgubili previše profita ako bi odredili grupu tema koje su previše osetljive da bi se na njima zarađivalo klasičnim klikbejt-tehnikama“.
Banalizacija problema mentalnog zdravlja
Na žalost živimo u zemlji koja ne mari puno za mentalno zdravlje ljudi. Umesto da nam mediji budu saveznici u podizanju svesti o značaju mentalnog zdravlja, problemi osoba sa mentalnim tegobama se banalizuju ili neprimereno predstavljaju, što je pokazao i sproveden monitoring u organizaciji „MentalHub-a“.
„Problem se predstavlja karikaturalno, uz dosta teatralnosti, narušavanja dostojanstva aktera, kao i uz podsmeh. Tabloidni portali su ovde uspostavili strategiju docrtavanja, koja podrazumeva da neće preći crvenu liniju profesionalizma – neće se smejati žrtvi u lice – ali će naslovni blok i ilustraciju koncipirati tako da priziva podsmeh, ironiju i cinizam. Publika potom ’razumeva’ ono što je ostalo neizrečeno i sama dopisuje u komentarima ono što je medij prećutao“, slikovito nam objašnjava Janjić, uz navođenje „pravila“ koje je, kako kaže, prilično jednostavno: ako želiš interakcije i klikove na sadržaje o mentalnom zdravlju, imaš dve strategije – ili rastuži publiku ili isprovociraj podsmeh.
Viralne objave – to ipak govori nešto i o nama
Viralne objave su one na koje najviše klikćemo, koje delimo i koje komentarišemo. Viralnom kapacitetu medija doprinosi i nivo umreženosti koji je najlakše proceniti na Fejsbuku, navodi se u dokumentu monitoringa.
Jedna od objava koja nosi naslov „SAHRANILA DETE, POBEDILA DEPRESIJU, PREBOLELA LJUBAVNA RAZOČARANJA – Životna priča POP kraljice ENI LENOKS! (FOTO)“ nije podeljena samo preko Fejsbuk stranice medija koji je kreirao sadržaj, već i preko niza drugih stranica koje, kumulativno gledano, imaju 2.300.000 praćenja.
Šta o nama govori to što su takvi tekstovi najčitaniji, zašto imamo potrebu da čitamo i delimo neprimerene sadržaje, visoko uznemirujuće naslove i šta time radimo? Novinar i autor monitoringa Stefan Janjić pokušao je da odgovori i na ovo pitanje:
„Jedan od odgovora mogao bi se pronaći u osećaju koji se na nemačkom zove Schadenfreude, a podrazumeva užitak u tuđoj nevolji. Publika se, ne samo u kontekstu teme mentalnog zdravlja, naslađuje tuđom mukom, a mediji se trude da proizvedu pregršt materijala za naslađivanje. Imali smo, recimo, primer teksta o samoubistvu dvojice gej momaka iz Jermenije, gde je najčešća emodži-reakcija na Fejsbuku bila cinično ’ha-ha’“.
Tim istraživača analizirao je i učestalost emodžija u okviru zasebnih tema. Tužni emodži najzastupljeniji je kao reakcija na objave o depresiji, suicidu, PTSP-u, Alchajmerovoj bolesti, bipolarnom poremećaju, anoreksiji, šizofreniji i zavisnosti. Emodži koji se smeje najzastupljeniji je kao reakcija na objave o napadu panike i bulimiji, a srce na objave o anksioznosti i fobijama.
Tekst koji nosi naslov „POLJUBILI SE I SKOČILI U SMRT Arsen i njegov dečko objavili srceparajuće fotografije, pa zajedno izvršili samoubistvo zbog ZABRANJENE LJUBAVI (FOTO)“, izazvao je najviše komentara – ukupno 3300.
Učimo decu da tegobe drugih ljudi nisu smešne
Pitali smo Stefana kako da zaštitimo decu od ovakvog sadržaja? Kako njih da usmerimo na to šta da prate, a šta ne, na šta treba da klikćemo, šta ne treba da delimo. On smatra da bi vredelo porazgovarati s decom o konkretnim primerima tekstova koji su analizirani u sklopu istraživanja te dodaje da „ako je publika s podsmehom reagovala na neki sadržaj o anoreksiji ili napadu panike, treba razmotriti s detetom – kod kuće, ili na prigodnom času u školi – šta je to što je navelo ljude na takvu reakciju i ima li u konkretnom sadržaju ičega smešnog“.
Saglasni smo sa našim sagovornikom u tome da je danas, možda više nego ikada pre, važno da naučimo decu da dobro razmisle pre nego što se povinuju za grupom i da nije sve što rade drugi primereno i u redu. Takođe je važno da nauče da razlikuju koristan od beskorisnog ili čak od štetnog sadržaja u medijima.
„Pojedinci na društvenim mrežama zbog takozvanog ’hvatanja u kolo’ (eng. bandwagon effect) često uzimaju ponašanje većine kao merilo, pa pišu neprimerene komentare i ostavljaju neempatične reakcije, jer vide da to i drugi nesmetano rade. Ako bismo pre toga zastali na trenutak i promislili o kontekstu događaja i vesti, oduprećemo se lošem porivu. Tome treba naučiti i decu“, ističe Janjić.
Šta mi tu možemo?
U zaključku izveštaja monitoringa navodi se da teme koje se tiču mentalnog zdravlja imaju veliki viralni potencijal, što je pokazalo i ovo istraživanje. Međutim, prema mišljenju autora, nastojanje da se poveća vidljivosti objava ne bi trebalo da bude praćeno „lovom na bizarnosti“, kada mediji tendenciozno biraju specifične slučajeve, a potom aktere (najčešće implicitno) izvrgavaju ruglu.
Novinar mora imati u vidu da ponekad i jedna jedina reč u okviru naslova može kontaminirati čitavu formulaciju i učiniti da deluje bizarno, groteskno ili smešno – takođe se navodi u jednom od zaključaka monitoringa.
Celokupno istraživanje sa zaključcima i smernicama poslato je na adrese svih većih medija u Srbiji, uključujući i tabloide. Da li će to nešto promeniti? Kao i autori, ni mi ne gajimo velike nade u to. Ipak, važno je imati na umu ono što svi mi možemo, ono što je do nas samih.
„Ne treba pokloniti ni jedan jedini klik portalima koji zarađuju ismevanjem tuđeg problema, izvrtanjem naučnih činjenica i prodajom magle. Na taj način finansiramo opstanak sistema koji je duboko neetičan i truo. Klikbejt naslovi su veoma često vrlo zavodljivi, ali obećavaju više nego što istinski nude i toga se treba setiti svaki put kad nam se učini da se iza novog klikbejta krije nešto duboko intrigantno“, zaključuje Stefan, koji je zajedno sa svojim timom uradio ogroman posao, te im ovom prilikom svima čestitamo u želji da zajedno, korak po korak, menjamo medijsku sliku u Srbiji, barem kada su ovako važne i osetljive teme u pitanju.
Celokupan Monitoring „Crtice i senke“ pogledajte OVDE.
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
