Ne, više se uopšte ne radi o tome šta deca uče u našim školama. Na žalost, pomirili smo se sa tim da od primenjenog znanja uglavnom neće naučiti ništa. Pomirili smo se i sa tim da škola ne može da isprati brzinu napretka tehnologije niti da pripremi decu za radna mesta koja ih očekuju. Sada smo u situaciji koju je teško prihvatiti ali je ona naša realnost – škole su na više nivoa postale štetne za našu decu.
Kad pošaljemo dete u školu, jedino što nam je bitno jeste da nam dete bude dobro. A da li je? Da li smo uspeli da povratimo to bazično poverenje koje smo izgubili nakon tragedije u školi Vladislav Ribnikar.
Tragedija na tragediju, osećaj nemoći i bespomoćnosti, pobune jednog dela nastavnika, vapaj za promenama i ništa – muk. Stvari se ne pomeraju na bolje, čak naprotiv, ceo obrazovni sistem ruši se pred našim očima kao kula od karata. Mi stojimo, ne činimo ništa, tu i tamo bacimo neki hejt na društvenim mrežama, dignemo glas na roditeljskom sastanku ili savetu roditelja, izbacimo po koju frustraciju na nastavnike.
Za to veme, širom otvorenih očiju gledaju nas naša deca koja će nas jednog dana pitati – šta ste vi radili dok smo mi patili i propadali u svojim školama.
Od čega sve boluju naše škole?
Malo je jedan tekst da se navedu svi propusti i sve ono što narušava obrazovani sistem u kojem se školuju naša deca. Osvrnućemo se samo na neke od njih, prvenstveno one koje direktno ugrožavaju njihovo zdravlje.
- U većini škola ima više učenika od predviđenog što samo po sebi ugrožava bezbednost dece
- U svim odeljenjima ima više učenika od predviđenog i normalnog što ometa nastavni proces i narušava zdravlje dece
- Prljavi i rastureni toaleti, bez sapuna, toalet papira, ubrusa i higijenskih uložaka
- Neredovno obnavljanje i renoviranje škola, fiskulturnih sala, dvorišta i sportskih terena
- Obezbeđenje koje plaćaju i biraju roditelji jer država smatra da nam obezbeđenje ne treba
- Ružne reči i neprimerena komunikacija između roditelja i nastavnika, nastavnika i direktora, dece i nastavnika, dece između sebe
- Poslepodnevna nastava čak i za niže razrede osnovnih škola
- Nedostatak stvarno održanih časova fizičkog vaspitanja i bavljenja sportom
- Nedostatak vannastavnih aktivnosti zbog čega učenici posle škole idu na dodatne aktivnosti i tako ostaju bez slobodnog vremena za igru
- Pekare i kantine sa nezdravom hranom u i oko škola
- Kladionice i kockarnice u blizini škola
- Pušenje i narkomanija već u osnovnoj školi bez adekvatne prevencije
- Potpuni nedostatak brige o zdravlju učenika – nema sistematskih pregleda, časova higijene, provere higijene u školi
- Neadekvatni higijenski uslovi u učionici, na hodniku, toaletu
- Nedostatak individualizovane nastave, loš sistem ocenjivanja, nedostatak pažnje usmerene na ono što dete zaista može zbog čega se deci narušava samopouzdanje i mentalno zdravlje
- Ignorisanje mentalnog zdravlja učenika posebno onih koji se slabije uklapaju u odnosima sa vršnjacima
- Tolerisanje raznih oblika nasilja
- I još mnogo, mnogo toga.
Hoćemo li da štrajkujemo? Umesto dogovora imamo podele na svim nivoima
Pitam se, znaju li oni koji štrajkuju zašto štrajkuju, a još više šta je sa onima koji ne štrajkuju. Pet sindikata, svako svoju priču, tajno prikupljanje spiskova, podele na ove i one. Zar je moguće da ne vidimo svi isto? Svim srcem podržavam svaki vid pobune protiv ovog duboko narušenog sistema obrazovanja ali zaista mislim da bismo se svi pre okupili oko interesa dece i da sa takvim zahtevima treba udruženo izaći u štrajk, ozbiljan i dosledan.
Ovako, nastavnici, izgledate neozbiljno u očima roditelja i dece. Pokazujete nam baš ono što želimo da menjamo, a što je svuda oko nas – podele, million podela na ove i one. Deca to ne treba da vide. Jer, slušajući nas odrasle i oni se dele, već na ranom uzrastu na ove i one, ovakvu i onakvu decu.
Isto mislim i za nas roditelje. Pitam se često, kako bi deca opisala nas nakon samo jednog sastanka Saveta roditelja.
Kako pričamo, kako se dogovaramo, kako komuniciramo, kako razrešavamo konflikte – da li je to primer koji želimo da pružimo deci?
Skretanje sa teme – proverena i efikasna strategija ućutkivanja
Zdravitasi, udžbenici, izbori u Savetu i slično samo pomeraju fokus sa suštinskih problema. Nije naš najveći problem Zdravitas, problem je što se o zdravlju dece ne brine već im se zdravlje narušava svakim danom koji provedu u školi. Ali, dali su nam dobru temu za još jednu raspravu i potpuno skretanje sa suštinskih problema u našim školama.
Problem je što nismo zajedno – udruženi, svi roditelji i svi nastavnici oko jedinstvenog cilja, a to je dobrobit dece i obrazovanje novih generacija.
Da li nam je svima zaista jasno šta radimo? Da smo pametni i udruženi resetovali bi ceo sistem. Samo kad bi znali šta hoćemo i kad bi mogli da se dogovorimo šta je ono što nam je zaista važno.
Ovako, svi smo jednako krivi. Svi ćemo jednog dana pognuti glavu kad shvatimo šta smo nečinjenjem učinili i koliko smo im štete naneli.
Put u beznađe
Sudeći na osnovu opšteg stanja u društvu, lako smo naseli i sve više nasedamo na “Zavadi pa vladaj” strategiju. U nedostatku zdrave komunikacije, zajedništva i okupljanja oko jasnih ciljeva došli smo do toga da škole budu ne loše već štetne za našu decu.
Škole nam vode direktori koji pognute glave slušaju vlast umesto da zajedno sa svojim timom nastavnika zahtevaju od države dostojanstvene uslove rada u interesu svih, a pre svega dece. Uplašeni direktori i nastavnici daju primer deci jasno im pokazujući ko je “glavni”. Obrnuli smo smer pa ono što je nalog “od gore” prihvatamo slepo. Ti gore treba da rade za nas, a svi mi zajedno u interesu naše dece.
Šta još treba da se desi da razumemo da čak i tako zavađeni, na različitim stranama, svi zajedno koračamo u pogrešnom smeru – smeru koji nas sve više vodi u beznađe? Ili ćemo obrnuti piramidu ili će naša deca to uraditi, jednog dana kad nam budu sudila.
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
