Kreativnost kao ključ: Kako Singi Lumba inspiriše decu da menjaju svet

U današnjem svetu gde je kreativnost osnovni pokretač dečijeg razvoja, Slavimir Stojanović Futro – čovek zvani kreativnost – jedan je od najistaknutijih grafičkih dizajnera, vizuelni umetnik, pisac, ilustrator i profesor. Deci i roditeljima je drag po svom serijalu dečijih knjiga „Singi Lumba“, koje inspirišu i oblikuju generacije. Kroz lik super-devojčice Singi Lumba, i drugara Felipo Bibi, sa Planete plavih oblaka Futro je stvorio univerzalni alat koji pomaže deci da razvijaju prijateljstvo, plemenitost, pomažu drugima. Inspirisan detinjstvom ćerke Nađe i bogatom maštom, Futro nas uvodi u svet u kojem umetnost, reči i ilustracije postaju ključni alati za oblikovanje karaktera najmlađih.

U razgovoru za  Svet za Nas, autor otkriva kako deca mogu koristiti svoje talente kako bi pomogla drugima i kako kreativnost ima moć da menja svet. Slavimir veruje da, kada deca zadrže maštovitost i igru, oni mogu koristiti i razviti talente koji ne samo da im pomažu da rešavaju lične izazove, već mogu pozitivno uticati na širu zajednicu.

Kako je Nađa stvorila svet Singi Lumba?

„Svako veče, pred spavanje, tražila je da joj pričam priče, ali da izmišljam, jer smo brzo ispucali sve tradicionalne bajke, njihove remikse, varijacije i spin-ofe. Počela je sama da izmišlja o čemu bih mogao da joj pričam, pa se ko zna odakle dosetila da postoji Planeta prozora, na kojoj su jedne noći svi prozori ostali otvoreni, a bilo je hladno, pa je neko morao sve da ih zatvori. To je, naravno, morala da bude neka devojčica, neka super-devojčica bolje rečeno, koja je u stanju da na celoj planeti hitno pozatvara baš sve prozore.

Nađa nije htela da se ta devojčica zove po njoj, nego smo morali da joj smislimo ime. Setili smo se kako je kad je bila baš mala, još nije znala dobro da priča, pa je kada bi joj se helijumski balon zalepio za plafon, a vrpca prekratka, ona bi vikala umesto Tata, skini balon! – Tata, singi lumba!

Tako je ta super-devojčica iz naših priča za laku noć dobila svoje ime i avanture su krenule da se nižu iz večeri u veče. Ubrzo smo shvatili da je toj devojčici neophodan drugar koji joj pomaže u rešavanju problema poput onog na Planeti prozora i tako se pojavio Felipo Bibi, dečak sa Planete plavih oblaka. Vremenom su njih dvoje dobili svoje super-moći, ona da nacrta rešenje problema, a on da odsvira čarobnu muziku gledajući u njene crteže kao u note“, priseća se Slavimir Stojanović Futro.

Deca ne moraju sve sama, tu su prijatelji

„Odnos Singi i Felipa je upravo tako osmišljen, iz čiste potrebe da deca shvate da ne moraju sve sama i da ne treba sve sama da rade, da se najbolji rezultati postižu prožimanjem različitih talenata, energija i znanja i tako se stvaraju nove vrednosti kao rešenja mnogih problema, a na kraju, kao nus-pojava tih procesa razvijaju se plemenitost, briga za drugoga, pomoć onima kojima je neophodna, sticanje sposobnosti za sagledavanje šire slike sveta kao sigurnog puta u kvalitetno sazrevanje“, objašnjava Futro.

Koliko su reči, ilustracije priča važne u oblikovanju karaktera dece od malena?

„Jedna od osnovnih kognitivnih sposobnosti je sposobnost povezivanja reči i slike. Kada se prođe primarna faza učenja pojmova u oba vida komunikacije, kada slovima piše JABUKA, a na slici pored imate isto JABUKU, dolazi sledeća faza koja se rasteže praktično do kraja života. To je faza asocijativnog povezivanja reči i slike, gde nije nužno da piše JABUKA i da vidimo sliku JABUKE, već se, u zavisnosti šta želimo da poručimo, tekst i slika razdvajaju, ne znače isto, ali u taj razdvojen prostor sada dete može samo da učitava asocijacije i metafore. Dakle, vidimo sliku JABUKE, ali recimo piše ZDRAVLJE“, ističe Slavimir.

Dečija zaigranost kreira neviđene stvari

U razmišljanju o tome kako deca mogu koristiti svoje talente da pomognu drugima, Slavimir Stojanović Futro naglašava važnost igre i kreativnosti u životu svakog deteta. „Po mom iskustvu, najvažnije je deci ostaviti prostora da se igraju i da nikada ne odrastu, naravno u segmentu imaginacije, kreativnog rešavanja određenih problema i životnih izazova. Kada kažemo kreativno, mislimo na nešto novo i drugačije, a samo ljudi koji su zadržali popriličnu količinu dečije zaigranosti, istovremene zagledanosti u zvezde i u molekule, mogu redovno da kreiraju neviđene stvari, a neki čak mogu od toga i da žive“.

Kako kaže Futro, kreativnost je uvek usmerena ka drugima, jer pravi talent nije samo za nas, već ima potencijal da menja svet oko nas.

„Kreativnost nije nikada individualna i ona se uvek reflektuje u društvenoj sredini u kojoj se odvija, pa makar i samo na način da služi drugima kao motovacija ili inspiracija. Talenat je blago koje svi dobijamo na poklon, samo je nekome presudno da ga razvija da bi preživeo, a neko ga nikada ni ne osvesti, jer mu suštinski nije bio potreban. Prema talentu se treba odnositi sa velikim poštovanjem i odgovornošću, jer ga nismo dobili samo zbog nas, već zbog svih drugih koje naš talenat može da dodirne, pomeri, ispuni i unapredi“.

Da li deca mogu menjati svet kao Singi Lumba?

„Svako novo biće menja svet svojim dolaskom u njega. Jedan novi život je ukupan sled lančanih reakcija koje se odvijaju u svim pravcima. Zato je jako važno da se kod dece ne gasi, već razvija kreativnost, kao osnovni motiv za život. Sve druge pojave su, na žalost, materijalne prirode iz koje kreću sva zla ljudskog postojanja“, ističe Futro.

Sve je moguće sa drugarom

Singi Lumba i Felipo Bibi poručuju da je sve moguće, ali samo ako se potrudiš, ako smisliš dobru ideju i ako to sve ne radiš sam, već imaš s kim da se udružiš, s kim da podeliš napore i tako pomogneš nekom trećem kome je pomoć potrebna.

Singi Lumba na sceni dečijeg pozorišta

„Za našu malu porodicu to je nestvarno iskustvo. Sama činjenica da su dobri ljudi iz Malog pozorišta Duško Radović, u koje sam i sam išao kao dete, prepoznali da od tri knjige o Singi Lumbi može da se stvori cela jedna predstava, je kompletno neverovatno.

Isidora Goncić je prvo uradila dramatizaciju, a zatim sve to maestralno spakovala kao vrhunski režiser sa svojim lucidnim glumcima u jedan vizuelno-muzički spektakl za decu kakav mogu da gledaju i odrasli i da se zapitaju o suštinskim stvarima u svojim životima. Na prvoj probi smo i Nađa, i moja Olja i ja plakali od sreće sve vreme“, prča Slavimir.

Futro inspiriše decu kroz dete u sebi

Slavimir Stojanović Futro ističe da je njegova ćerka Nađa bila prva i najvažnija inspiracija za stvaranje knjiga i sadržaja za decu. Međutim, kako je Nađa odrasla, postala već uveliko tinejdžer, „shvatio sam da sve što radim i što ću raditi u budućnosti za decu, radim, u stvari, za dete u sebi“.

Kreativnost nije samo igra; to je snaga koja oblikuje svet.

Svako dete nosi potencijal da menja svet, a kroz igru, umetnost i prijateljstvo, mogu razviti talente koji ne samo da pomažu njima, već i drugima.