Lutkarske predstave: Most ka emocionalnom razvoju i obrazovanju

Zamislite svet u kojem je sve moguće – gde lutke mogu da lete, nestaju, ili saopšte najdublje istine. Lutkarsko pozorište je upravo takav svet – svet magije, učenja i otkrića. Kroz pokret, igru i neverovatnu kreativnost, deca ne samo da uživaju u predstavi, već se suočavaju sa izazovima, razvijaju emocije i grade temelje za zdrav pogled na svet.

Ružica Bojović, glumica i osnivač dečijeg pozorišta i škole glume „Teatrilo“, zna snagu lutaka u obrazovanju i emotivnom razvoju dece. U njenom svetu, lutke nisu samo predmeti za igru – one su mostovi ka novim spoznajama, učitelji koji koriste igru da premoste generacije. Kako lutke stvaraju prostor za kreativnost i otkrivanje, kako pomažu deci da prepoznaju svoje strahove, nade i snove? Ružica nam u razgovoru za Svet za Nas otkriva kako lutkarsko pozorište postaje ključ za edukaciju i lični razvoj, i zašto je važno da se više koristi u savremenom obrazovanju.

Lutke utiču na razvoj dece i njihov pogled na svet

U svetu u kojem je sve ubrzano i tehnologija preuzima primat, lutke postaju dragoceni alati za emocionalni i intelektualni razvoj dece. Ružica Bojović, kroz svoje iskustvo u radu sa dečijim pozorištem i glumom, naglašava značaj lutkarskih predstava koje ne samo da zabavljaju decu, već im pomažu da uče o svetu oko sebe.

„Deci je lutka veoma bliska  ona je prvi susret sa neživom materijom koja u ruci majke ili odrasle bliske osobe oživi ,daruje igru, nežnost, ljubav i razumevanje. Lutka je veoma bitan faktor razvoja deteta već od prvih dana, kada dete počne da uči o svetu koji ga okružuje. Deca uče kroz igru, a za zdrav razvoj potrebno je da se igraju što ranije“.

Edukativna snaga lutaka

Lutke, kažu stručnjaci, nisu samo zabavne. Dok se deca sa njima igraju oni i uče. „Lutka kao edukativni alat može da bude model za učenje o emocijama, ponašanju, strahovima, nadama i poverenju“, kaže Bojović. Kroz lutkarske predstave, deca ne samo da razumeju te pojmove, već postepeno uče kako da prepoznaju svoja osećanja i komuniciraju sa svetom.

Lutkarske predstave pomažu deci da shvate važne teme.

S obzirom na sve više distrakcija u savremenom životu, pozorište postaje oaza gde se deca mogu u potpunosti posvetiti nečemu što je u trenutku stvarno.

„Lutkarske predstave kao umetnički izraz pomažu deci da shvate važne teme kroz situacije koje se dešavaju lutkama. Takođe deca prepoznaju svoje probleme, a u dobrim predstavama oni pronalaze rešenja koja su ispravna za problem u kom su trenutno. Kao i mi odrasli volimo da pogledamo predstavu koja nas se  tiče, da ima sličnosti sa pravim životom. Kao i mi, tako i deca imaju potrebu da se prepoznaju i da se pronađu i shvate da nisu sami“, dodaje glumica.

Šta lutka može preneti deci što obične reči ne mogu?

Deca  imaju svoj stav i autentičnost. Ne treba ih podcenjivati, čak više nego odrasli, deca prepoznaju laž i neiskrene emocije. Po mom mišljenju je isto ako dobru poruku nosi lutka ili glumac. Dete veruje ako smo iskreni, tako i loše ponašanje odmah prepoznaju i osude. Lutka je odlična za decu koja tek uče o pozorištu.

Lutkarske predstave utiču na razvoj jezika i komunikacije

Ružica ističe da je posebno važan interaktivni deo lutkarskih predstava, jer deca aktivno učestvuju u igri, postavljaju pitanja, govore sa lutkama, i prepoznaju u njima same sebe i svet oko njih. Na taj način razvijaju svoje jezičke i socijalne veštine.

„Naše predstave su većinom interaktivne, mi razgovaramo sa decom, rastemo zajedno sa njima, menjamo se i prilagođavamo, na taj način im pomažemo da shvate svet u kom se nalaze. Deca su surovo iskrena, zavisi u kom okruženju žive oni to nepogrešivo odaju. Roditelji se iznenade koliko oni u stvari znaju kad dođu na naše predstave“.

Lutkarske predstave – roditelj dete

Veoma je bitan momenat da nešto radimo zajedno sa decom, pogotovo ako je to nešto lepo , nešto što nam svima pomaže da rastemo i bolje razumemo jedni druge. Deca nikada ne pamte šta im je ko kupio , ali pamte momente kada im je bilo lepo i sa kim su bili kada su bili srećni i voljeni.

Emotivni i socijalni momenat odlaska u pozorište je potpuno isti kao i kod odraslih. Poput dobre knjige, serije, filma ili  slike umetnost je lekovita.

Deca su iskrena publika koja ukoliko je predstava dosadna i ne veruju glumcima šetaju, traže vodu ili toalet. Ukoliko je predstava deci zanimljiva i drži pažnju mi smo u mogućnosti da prenesemo poruke koje su bitne za zdrav pogled na svet i razvoj. Kroz dobru predstavu koja im je zanimljiva prvo uče koncentraciju i pažnju na stvari koje ih se tiču. Živimo u vremenu kada ih sve više ometaju internet i drugi činioci u stvarnom traženju sebe i smislu običnih životnih situacija.

Mesto gde je nemoguće moguće

Lutkarsko pozorište čini posebnim to što lutka može da kaže ili uradi nešto što čovek ne može. Ona je oduvek kroz istoriju bila portal gde je nemoguće moguće. Može da leti, nestane i da ima super moći a da to ne bude neopravdano.

Lutkarska igra doprinosi vaspitanju i obrazovanju

Iako lutkarske predstave i dalje nisu u dovoljnoj meri prisutne u obrazovnim institucijama, Ružica veruje da bi njihova veća primena mogla da bude od ogromnog značaja za emocionalni i socijalni razvoj dece. Poziva na veću saradnju između pozorišta, obrazovnih institucija i roditelja, kako bi se deci omogućilo da se kroz umetnost lakše suoče sa svakodnevnim izazovima.

„Nekada su se lutkarske predstave izvodile jednom mesečno u PU „Radosno detinjstvo” u Novom Sadu“. Bilo je 30 pozorišnih trupa iz cele Srbije koje su na pokaznim predstavama bile birane. Komisija su bili stručni saradnici, vaspitači i deca. Tako je i dan danas u većini gradova u Srbiji. U Beogradu i Zemunu imaju čak dva puta mesečno predstave deca u vrtićima. Kod nas u Novom Sadu, toga nema već deset dugih godina.

Kako da dete nešto shvati nešto, ako nije iskusilo. Većina roditelja nema novca ni vremena da vodi dete u pozorište. Sve je spalo na vaspitačice i vaspitače. Vaspitač vaspita, a glumac glumi. Posle predstave vaspitači sa decom pričaju objašnjavaju, deca nacrtaju šta su videla. E onda, kad to neko kome veruju, kažu da nije zapravo da su to samo glumili, deca shvate sam pojam glume. Mi u pozorištu imamo malo teži posao objašnjavanje zbog tih okolnosti, jer se deca nisu susrela ranije sa pojmom predstave“.

Roditelji mogu koristiti lutke za učenje

„Uvek se setim moje dobre drugarice koja je dečiji psiholog. Kada dete ima problem i dovedu ga/ je  kod nje, a dete neće da priča, ona izvadi lutku… Sa lutkom se dete otvori i progovori.

Roditelji bi trebalo što ranije da imaju taj momenat, da sa decom komuniciraju sa lutkom. Bilo da je to plišani meda, autić ili obična kocka, bitna je komunikacija. Bez obzira koliko su mali, veoma sve dobro deca razumeju. Mi smo njihov uzor.

Za kraj bih citirala mog omiljenog glumca Mandu:

„Za decu treba glumiti kao za odrasle, samo još bolje.”

Kada zamislite veliku dečju sobu sa pozornicom – to je TEATRILO. Od 2010. godine osim redovnog repertoara predstava za decu, kreativnih radionica, animacija, škole glume, rade i dramski studio namenjen deci svih uzrasta. Predavači su profesionalni glumci, reditelji, pedagozi, animatori. Ružica Bojović, zajedno sa svojim saradnicima svakodnevno kreira za decu čaroliju.

Jelena Anušić

U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima