Majčinstvo je putovanje u nepoznat svet. Drugo stanje zaista jeste drugo – i za telo i za emocije. Sve je nekako pojačano, izmešteno i preosetljivo. Nepoznato je, tajnovito rađanje svake majke.
Gost u emosiji “Otvoreni razgovori o trudnoći i porođaju” na youtub kanalu Svet za nas, bila je Slađana Đorđević, psihološkinja i telesna psihoterapeutkinja koja je u trenutku snimanja i sama bila u drugom stanju. Razgovor je vodila takođe psihološkinja, usmerena na rad sa trudnicama i roditeljima Jasmina Mihnjak.
U prvom trimestru imala sam utisak kao da telo luta po nekoj nepoznatoj prostoriji, tražeći novu referentnu tačku. A onda u drugom, kao da se malo smestilo, prepoznalo novo stanje, navodi iz ličnog iskustva psihološkinja, telesna psihoterapeutkinja Slađana Đorđević
Koliko smo zapravo svesne svojih telesnih senzacija i emocija tokom trudnoće? Kako nas društvo navodi na potiskivanje i strah od prihvatanja najrazličitijih emocija? O mentalnom zdravlju i tajnovitom rađanju majčinstva, razgovarale su dve psihološkinje sa velikim iskustvom u radu sa trudnicama.
Majčinstvo i neraskidiva veza između tela i emocija
Obe psihološkinje posebno ističu koliko je važna telesna svesnost u trudnoći:
Ne mogu biti svesna straha ili tuge ako ne osećam kako mi telo reaguje. Telesna svesnost je preduslov emocionalne svesnosti.
Upravo kroz rad sa telom dolazimo do boljeg razumevanja svojih osećanja i mogućnosti da ih zadržimo, izrazimo ili otpustimo. Telesna psihoterapija postaje sve popularnija od kad su i stručnjaci iz drugih terapijskih modaliteta prepoznali značaj rada na telu i ove neraskidive veze.
Kako je u trudnoći senzitivnost posebno povećana, prateći telesne senzacije možemo još više da se povežemo i sa sopstvenim emocijama ali i sa bebom.
Plačem – da li to šteti bebi?
Velika dilema mnogih trudnica jeste strah da će emocije negativno uticati na bebu. Trudnice i majke često osećaju krivicu zbog onoga što zaista osećaju. Dve psihološkinje dotakle su se i te važne teme govoreći o tome kako su prijatne i neprijatne emocije zapravo povezane i koliko i za samu bebu ali pre svega za mamu važno da se one ispolje umesto da se potiskuju.
U trudnoći se često od strane okruženja favorizuju pozitivne emocije pri čemu se forsira pozitivna psihologija, a nigera drugi važan deo naše realnosti.
― Nekako su puni časopisi i knjige o roditeljstvu, o tome kako je to najlepše nešto što može da vam se desi u životu, kako to izazove neizmernu sreću, radost, ushićanje i to sve stoji. Ali time se negira jedan drugi važan deo realnosti i forsira ta takovana pozitivna psihologija. Znači samo trebamo da vidimo te pozitivne emocije ili prijatna stanja, a da negiramo ova neprijatna, kaže Slađana, a na to se nadovezuje i psihološkinja Jasmina Mihnjak:
― Čak postoji i zahtev od nas samih kad smo trudne, ali i okruženja, da ako sam trudna moram da budem srećna. To je generalno ta srećomanija i danas epidemija toga da svi moramo da budemo srećni, što je zapravo nemoće u startu.
U majčinstvu kao i u životu – sve emocije su normalne
― Dakle, prvo od čega bih ja počela se vratiti na tvoje pitanje jeste normalizacija. Potpuno je normalno da i u trudnoći i pogotovo u postpartumu i u tom ranom roditeljstvu da postoje različite emocije i telesne senzacije i prijatne i neprijatne i neutralne dakle ne čini to nas lošim majkama ako smo povremeno tužne, ako smo povremeno uplašene, nekako mislim da se nedovoljno priča o tome. Da se mnogo favorizuje to stalno moraš biti srećna samim tim što ćeš postati ili si postala majka, zaključuje Slađana.
Zabrana da osećamo vodi do krivice, a potiskivanje emocija može izazvati još jači stres. Nije problem ako plačeš – problem je ako stalno pokušavaš da ne plačeš.
Snažne emocije su deo trudnoće, baš kao i fizičke promene – i sve je to normalno. Važno je da prigrlimo svoje emocije, da ih čujemo i razumemo.
Disanje kao sidro
Disanje je moćan alat. Pored vežbi disanja koje usvajamo na pripremama za porođaj, usmeravanje pažnje na dah može nam pomoći i tokom same trudnoće ali i u brojnim životnim situacijama. Disanje prati naše emocije.
― Svi mi intuitivno, kada smo suočeni sa nečim što je neprijatno, neugodno na bilo koji način, zaustavimo dah, čekamo da prođe i onda izdahnemo. Dakle, na taj način, u stvari mi modulacijom disanja moduliramo emocijalni intenzitet koji doživljavamo, navodi telesna psihoterapeutkinja Slađana Đorđević i dodaje da kada želimo da pojačamo intenzitet emocije ili telesnih senzacija mi onda produbimo naše disanje.
Dakle kada nam kažu ‘diši duboko’, to neće pomoći u svakoj situaciji.
Povezivanje sa bebom putem disanja
― Na primer ako produbim dah, ako unosim više kiseonika i beba će početi više da se pomera, odnosno nekako energizuje se celo telo pa i beba ili bebe ako je višeplodna trudnoća i onda se i oni energizuju. Dakle u tom smislu već tokom trudnoće žena može, to se i meni dešavalo i dalje se dešava, da osetim koliko kada ja menjam disanje ili kada osvestim kako dišem i kada osvestim posturu i dah, koliko to utiče na bebu, objašnjava nam Slađana.
― I tu dolazimo i odmah do teme povezanosti sa bebom u trudnoći. Jer na taj način, kada osvestimo da mi dišemo za bebu i da čak i način na koji dišemo utiče na nju, zapravo je možda negde i prvi korak ka tome da osetimo da ona stvarno biće koja već sada postoji.
View this post on Instagram
Afektivna veza – svaka mama se u svom tempu povezuje sa bebom
Postoje različite faze kroz koje žena prolazi uspostavljanju afektivne vezanosti i ono zapravo počinje mnogo pre trudnoće. Ipak ono što je važno jeste da se ta veza uspostavlja svojim tempom, bez forsiranja i očekivanja.
― Ako gledamo, na primjer, devojčice male kada se igraju sa lutkicama, one se igraju tako kao da su i mame. Dakle, taj pojam majčinstva se kod devojčica rano razvija. Drugi neki korak je u pubertetu, a kažem, mnogo, mnogo pre nego što ostanemo u drugom stanju.
A onda se nekako katalizuje, znači ubrzava se u smislu da aha, sad imam devet meseci da se ja pripremim, što je nemoguće. Mislim, prosto nikad ne možemo da se pripremimo u potpunosti za majčinstvo. Može trudnoće da traje dve godine, opet ne bismo se pripremile na ono što nas čeka, smatra Slađana i zaključuje:
― Ali, kažem, to neko samorazumevanje u celom tom procesu i tokom trudnoće i postpartuma da ne postoji univerzalno pravilno majčinstvo, da ne delimo svet na dobre i loše mame, nego da prosto postoji taj individualni pristup, kako si malo pre rekla.
Majčinstvo je put u nepoznato
Da zaista ne možemo imati kontrolu, posebno kad plovimo u nepoznato, svedoči i Slađino iskustvo koje deli sa nama. Jedno je kad se profesionalno bavimo trudnoćom i porođajem i sve ono što piše u knjigama, ali kad smo same u tom ličnom iskustvu, sve deluje i dalje nepoznato. I to je baš ono što čini realnost putovanja koje se zove majčinstvo.
Pogledajte ceo razgovor
U emisiji ćete čuti mnogo više o:
- povezivanju sa bebom tokom trudnoće,
- baby blues-u i postporođajnoj depresiji,
- emocionalnom „čišćenju“ u trudnoći,
- suočavanju sa nepoznatim,
- i važnosti da ne budemo savršene – već prisutne i povezane sa svojim telom i bebom
Link ka emisiji je OVDE.
Svet za nas je mesto na kojem ćete dobiti podršku u svakoj fazi razvoja vašeg deteta i vaše roditeljske uloge. Tu smo za vas od planiranja trudnoće pa sve do kraja osnovnog školovanja vaše dece. Na jednom mestu pronaći ćete najrazličitije tekstove pisane sa puno ljubavi za trudnice, mame, tate, bake, deke, a sve u interesu dece.
Svi tekstovi pisani su uz konsultacije sa stručnjacima. Naši partneri koji pružaju podršku našem radu nemaju uticaj na pisani sadržaj.
Podeli:
