Mama koja menja grad kroz Dečiju nedelju: Moramo imati vremena za decu!

Neki ljudi ne čekaju da svet oko njih promeni kurs – oni sami postavljaju vetar u jedra. Ljiljana Maširević je upravo jedna od njih. Kao koordinatorka projekta Dečija nedelja u Novom Sadu i predstavnica udruženja Život kao inspiracija, već skoro deceniju uz podršku porodice pokreće talase dečje radosti, kreativnosti i zajedništva koji svake jeseni osvajaju grad.

Majka blizanaca, bibliotekarka, aktivistkinja i neumorna stvarateljka, Ljiljana pokazuje da jedno srce, vođeno verom da „je danas sve rešivo“, može inspirisati čitavu zajednicu.

Kada majčinstvo i aktivizam hodaju istim putem

Ljiljana otvoreno priznaje da nije lako sve uskladiti. „Aktivizam je proizašao iz moje želje da promenim nešto u svojoj zajednici – da ne čekam druge, nego da krenem sama.“

U svemu tome, porodica je oslonac i pokretač.

„Mi smo zajedno u svemu – muž, deca, moji roditelji. Ključ svega je porodica. Kad postoji podrška i ljubav, sve drugo se sredi. Nered u stanu ili kolima mi je potpuno nevažan u poređenju sa ispunjenošću svakog dana sa decom.“

Deca su ogledalo roditelja

Ljiljana veruje da deca uče kroz primer – ne kroz reči.

„Zaista verujem u to učenje po modelu. Deca su odraz svojih roditelja. Moramo imati svest o tome u svakom životnom trenutku, jer se ugledaju na nas i upijaju naše osobine. Nema precizne formule kako nekoga naučiti empatiji i solidarnosti, ali možemo im pokazati kroz svakodnevne primere.“

Tako je bilo i ove godine, kada su tokom Dečije nedelje prikupili novac za bolesnog dečaka Viktora. „Kada smo došli kući, moj sin je pitao da li može da svira i sam dodatno zaradi nešto da pomogne da dečak što pre ozdravi. Tad sam znala da smo uradili pravu stvar.“

„Moramo imati vremena za decu“

„Koliko god često čujem da roditelji nemaju vremena, moja poruka je: morate da ga nađete“, ističe Ljiljana. „Koliko god obaveza imali, mnogo je važnije pohađati različite sadržaje koje se deci nude, nego ostati kod kuće uz telefon ili televizor.“

Ona često u roditeljskoj školskoj grupi svoje dece na nedeljnom nivou deli besplatne događaje i poziva druge da se pridruže. „Desilo mi se da povedem 17 dece u pozorište, 15 na bazen… i nije mi teško. To je ulaganje u njihovo detinjstvo.“

Priroda je lek za sve

Ljiljana ističe: „Suština je da budemo prisutni u njihovom odrastanju – sada, dok im je to najpotrebnije. Da razgovaramo, da delimo vreme, da im pokažemo kako izgleda kvalitetno proveden dan. Moj izbor je uvek priroda: kad god možemo, idemo napolje. Čak i kad ima obaveza – priroda je lek za sve.“

Prisutnost je važnija od ekrana

Suština, veruje Ljiljana, jeste da roditelji budu prisutni u odrastanju dece od najranijeg uzrasta. „Telefon ne može da zameni mamu, tatu, baku, dedu – ni igru, ni druženje,“ kaže. I dok tehnologija može doneti mnogo koristi, podseća da već sada vidimo i njene negativne posledice. Zato smatra da je ulaganje vremena u decu ono što oblikuje njihovu budućnost: da postanu odgovorni, nenasilni, empatični i spremni da rešavaju konflikte.

Kao primer navodi i situaciju sa svojim blizancima koji od pete godine treniraju džudo. „Jedan od sinova pao je sa drveta, ali se instinktivno dočekao na način koji je naučio na treningu. Tada sam rekla treneru – ne mora nikada ništa da postigne u sportu, već je naučio dovoljno. Da zna padne, da ustane i da savladaju prepreke.“

Za Ljiljanu, to je najveća vrednost – svaki minut proveden s decom nije potrošen, već ulaganje u njihovu budućnost.

Između „savršene mame“ i stvarnog života

Ljiljana iskreno priznaje da balans nije uvek lak, ali da svakog dana uči kako da ga pronađe. „Teško balansiram, ali učim. Ne tražim savršenstvo, već trud. Ne kritikujem zbog loše ocene, već kada vidim da je nestalo volje i motivacije. Bitno mi je da deca uživaju u onome što rade,“ kaže ona.

Njena deca sviraju, treniraju džudo, uče i istražuju – ali iz ljubavi, ne zato što tako „treba“.

Veruje da deci treba pružiti širok spektar interesovanja i iskustava, kako bi sama otkrila ono što ih istinski pokreće. „Ne želim da budu savršeni, želim da budu srećni. Ključ je u zadovoljstvu i poštovanju. Da legnemo uveče umorni, ali mirni, jer smo dan proveli zajedno, kvalitetno.“

Za Ljiljanu, srećna porodica nije ona u kojoj je sve savršeno – već ona u kojoj se voli, razgovara i uči svakog dana.

Dečija nedelja kao životna misija

„Dečija nedelja je program koji nesumnjivo najviše volim od svih koje realizujem“, kaže Ljiljana.
„Pokreće me ogromna zainteresovanost dece i ta kreativna energija koja se stvori kada im damo prostor da pokažu šta umeju.“

Za nju, Dečija nedelja nije samo manifestacija. To je misija – da svako dete, bar na trenutak, oseti da pripada, da se čuje njegov glas i da svet može biti mesto u kojem se igra, poštovanje i solidarnost neguju svakog dana, a ne samo jedne nedelje u godini.

Prilika i za roditelje

Dečija nedelja nije samo vreme za decu, već i za roditelje, bilo kao učesnici, kao podrška ili kao inspiracija drugima – da se podsete koliko je važno biti prisutan, radoznao i otvoren. Ljiljana svake godine pokreće teme koje dotiču i odrasle: od odrastanja i vaspitanja, do empatije i izazova digitalnog doba.

Roditelji, dodaje Ljiljana, uvek mogu da pronađu vreme da budu deo dečjih aktivnosti – makar nekoliko sati posle posla, u šetnji, muzeju ili radionici. „Važno je da oplemenimo dečiju dušu različitim sadržajima. Verujte ih ima na pretek – samo treba da ih otkrijemo.“

Lekcije koje ostaju za ceo život

Za Ljiljanu, svaka Dečija nedelja ima svoju priču i poruku.

„Sećam se dečak iz džudo kluba „Slavija“, Luka Matanović, izuzetno uspešan sportista koji živi sa dijabetesom. Na jednom prijemu, kad su ga pitali šta mu treba, rekao: „Meni lično ne treba ništa, ali može li da se popravi klima u našem klubu?“ Tada sam se naježila. To je empatija, to je ono što želimo da negujemo kod dece. Iz njegovog odgovora naučili smo svi sve. Mnogo je važnije da svima bude dobro, jer tek tada je dobro i pojedincu.“

Njeni blizanci takođe odrastaju u duhu tog zajedništva. „Važno je da se osećaju prihvaćeno i uvaženo. To je recept – davati im uloge, pokazati deci da su važni, da se i oni pitaju.“

Budućnost Dečije nedelje

Ljiljana sanja da Dečija nedelja traje cele godine.

„Želim da napravim koncept koji će trajati tokom svih 12 meseci. Da svakog meseca deci pružimo nešto novo, besplatno, inspirativno.

Kvalitetnim obrazovanjem čuvamo socijalni mir. Bilo ono formalno ili neformalno itekako je važno tokom čitave godine.“

Dečija nedelja ima srce

Ako bi Dečija nedelja imala jedno veliko srce, Ljiljana kaže: „Za roditelje bi u njemu pisalo – motivacija nas vodi kroz dan, a inspiracija kroz život. Moramo svakog dana pronaći vreme za decu. Za decu bi u tom srcu pisalo – ljubav u svakom koraku, pokretu i misli.“

Ljubav, radoznalost i pokret

„Neko mi je nedavno rekao da ni ChatGPT nema odgovore na sva moja pitanja“, kroz smeh priča Ljiljana.„Radoznalost me vodi. Verujem da dokle god istražujemo, učimo i krećemo se — rastemo. To sam prenela i na svoju decu. Nikada vam nije dosadno ako ste radoznali.“

Kako su njeni blizanci rasli, tako su se i Ljiljanina interesovanja menjala, a zajedno s njima rasla je i Dečija nedelja – sazrevala, širila se i dobijala novu dimenziju.

Kad mama postane inspiracija zajednici

Ljiljana Maširević je dokaz da roditelj može biti pokretač promena, da male inicijative mogu izrasti u velike priče i da svaka Dečija nedelja može biti početak nečeg trajnog.

„Ako jedno dete nakon radionice poželi da slika, svira, čita ili trenira – uspeli smo“, kaže Ljiljana. Jer kako ona veruje –svaki minut proveden sa detetom nije potrošen, već uložen u budućnost.

Jelena Anušić

U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima