Mentalno zdravlje je važno, to nam uglavnom kažu psiholozi i psihoterapeuti. Međutim, put do očuvanja mentalnog zdravlja ne leži nužno u psihoterapiji već u redovnoj mentalnoj higijeni.
Koliko ste puta čuli rečenicu: “Brini o sebi”. Važi, ali šta to zapravo znači?
Peremo ruke svaki dan, kao i zube, idemo kod lekara, uglavnom kad nas nešto zaboli, tu i tamo povedemo računa o tome kako se hranimo. Ali, šta je sa našim mentalnim zdravljem? Koliko smo zapravo naučeni da redovno vodimo računa o tome kako smo, ali stvarno.
Ispred svega toga je ključno pitanje – koliko smo zaista sebi važni. Ali i našoj deci. Ako zaista želite da uradite ono najvažnije za svoju decu, bez obzira da li je beba na putu ili su deca već porasla, potrudite se da vodite pre svega računa o sebi. Ali, stvarno.
Šta je to mentalna higijena?
Psihoterapija nije potrebna svima i nije neophodna za smislen život u kojem ćete biti zadovoljni sobom. Mentalna higijena podrazumeva jednu sveopštu brigu o kvalitetu našeg života. To je skup različitih aktivnosti i navika koje nam pomažu da očuvamo i unapredimo svoje mentalno zdravlje, budemo zadovoljni sobom, svojim životom i sprečimo probleme pre nego što do njih dođe.
Mentalna higijena uključuje redovnu brigu o sebi, upravljanje stresom, uspostavljanje zdravih odnosa, balansiranje obaveza i odmora, kao i razvijanje funkcionalnog načina razmišljanja.
Mentalno zdravlje i Psihološka fleksibilnost
Najpoželjnija osobina koju možemo da imamo kada je mentalno zdravlje u pitanju je psihološka fleksibilnost. To je sposobnost da na različite načine reagujemo, mislimo i delujemo. Važno je da razvijamo svoju fleksibilnost, posebno u vremenu koje traži visoku sposobnost adaptacije na promene i događaje koje nismo očekivali.
Da bi povećali svoju svesnost, koristili bolje svoje potencijale i živeli više u skladu sa sobom, potrebno je da redovno treniramo. Psihoterapija i pre svega psihoedukacija mogu da nam pomognu u tome ali ako i sami ne radimo na sebi redovno, baš kao što peremo zube, neće biti od koristi.
U nastavku sledi jedna vrsta psihoedukacije kojom vam dajemo smernice o tome kako da redovno održavate kontakt sa sobom i kontinuirano brinete o sebi i svom mentalnom zdravlju.
Slušaj svoje telo
Biti u kontaktu sa telom znači osetiti telesne senzacije i zapravo proširiti kapacitet za sve lične doživljaje uključujući i misli i emocije. Osluškivati svoje telo podrazumeva obraćanje pažnje na sve ono što nam telo poručuje. Pokušajte samo jedan dan da pratite i budete svesni svih senzacija u telu. Da osetite kako vam telo kaže da ste gladni, da neudobno sedite, da li je telo opušteno ili osećate da postoje neke tačke teskobe u njemu.
Brinite o svom telu jer ono je hram naše duše. Pružite telu sve ono što mu je potrebno: zdrava hrana, dovoljno sna, fizička aktivnost i odmor.
Vežbajte telesnu svesnost dok se tuširate, dok šetate, sedite ili ste na masaži. Posmatrajte svoje disanje, tačke koje su zgrčene, delove tela koji su opušteni, primetite šta se sve u telu dešava.
Vežbanje joge i meditacije može vam pomoći da proširite svoju telesnu svesnost.
Budi u kontaktu sa svojim emocijama
Ne plašite se svojih emocija, ne trudite se da ih izbegnete jer to je nemoguće. Kad god pokušamo da ih suzbijemo ili da se borimo protiv njih, naše telo unosi dodatne napore pretvarajući reakcije u nešto što je disfunkcionalno i nepovoljno za nas. Čiste emocije koje se javljaju kao prirodna reakcija na neki događaj su uvek na našoj strani. One su tu da nas zaštite i da nam pomognu. Ono na čemu možemo da radimo jeste da naučimo da upravljamo emocijama umesto da one upravljaju nama.
Biti u kontaktu sa emocijama znači da budemo svesni toga da su tu, da naučimo da ih prepoznamo, imenujemo i posmatramo bez preterane interpretacije, pokušaja da pobegnemo ili da se borimo sa njima.
Vodite računa o tome da su sve emocije dozvoljene. Imamo pravo da ih osećamo ali smo i dalje odgovorni za svoje postupke. Emocije nisu i ne mogu biti opravdanje za reakcije jer mi nismo naše emocije. Uvek i u svakom trenutku mi odlučujemo o tome kako se ponašamo i nosimo posledice svojih postupaka. Zato, ona stara: “ispeci pa reci” nosi mudrost koju treba da sledimo.
Zastani, zamisli da si samo posmatrač svojih misli, osećanja i senzacija koje primećuješ i koje lebde oko tebe ali ništa od toga nisi ti. Ti si onaj koji sedi i posmatra pa zajedno sa svojim mislima, osećanjima i senzacijama ideš u pravcu svojih vrednosti.
Šta ti je zaista važno?
Kad znaš gde ideš, mnogo je puteva koji mogu tamo i da te odvedu. Za kvalitet našeg života, važno je da znamo koje su to naše vrednosti. Kakav ja čovek želim da budem? Kakav roditelj želim da postanem? Kakav sam ja kao kolega, prijatelj, poslodavac i sl?
Vođeni vrednostima idemo putevima koji će uvek biti izazovni jer nikad ništa u životu nije linearno. Ali znamo da uprkos svim preprekama, situacijama koje su stresne, teške, emocionalno izazovne idemo pravcem koji smo odabrali.
Na primer, ne postoji roditelj koje dete barem jednom u životu nije iznerviralo i “izbacilo iz takta”. Još ako smo dodatno umorni, gladni, imamo problem na poslu, teško je ostati pribran i reagovati “pametno”. Imamo pravo da se iznerviramo, da smo ljuti i besni ali i dalje biramo da ne udarimo dete. U takvim situacijama najbolje je dati sebi prostor za distanciranje, defuzioniranje od misli, osećanja i senzacija. Pa kad se umirimo, rešavamo situaciju smireno i u skladu sa vrednostima.
Naravno, to nije uvek moguće. Svi ćemo negde nekad pogrešiti i odreagovati pogrešno. Ali ako i dalje svetli ispred nas taj svetionik naših ličnih vrednosti, vratićemo se na ispravan put.
Snage i resursi
Život je težak. Niko nam nikada nije obećao da će sve biti lako i uvek lepo. Ali ono što nam i u najtežim situacijama pomaže su naše lične snage i naši resursi. Svako od nas ima u sebi osobine, vrednosti, snage, sposobnosti na koje često zaboravimo kad smo u nekom problemu. Napravite spisak svih onih osobina koje cenite kod sebe, setite se svih onih situacija u kojima ste bili hrabri i koje ste izneli uprkos tome što su bile teške. Umesto “ja ovo ne mogu da podnesem” recite sebi “teško je ali ja to već podnosim i svaka mi čast na tome”.
Naši resursi su sve ono što imamo na raspolaganju u datom trenutku: posao, stan, auto da se prevezemo gde treba, drugi ljudi, prijatelji, neki naš hobi, znanja i veštine koje imamo… U teškim trenucima važno je da ih se setimo fokusirajući se na ono vredno što je tu, umesto na ono što nam trenutno nedostaje.
Pronađite neko svoje sigurno mesto – to je mesto koje može biti izmišljeno ili stvarno. Mesto gde odlazite kad vam je teško da samo dišete ili da radite nešto što vam prija i vraća vas u kontakt sa sobom. Plivanje, ples, planinarenje, šivenje, krojenje, crtanje, boravak u prirodi ili sa životinjama… mnogo je aktivnosti koje mogu biti od velike pomoći.
Granice i kontakti
Čovek je socijalno biće. Drugi ljudi su nam potrebni. Ali, koliko smo zapravo u kontaktu sa drugima? Biti u kontaktu sa drugima znači pre svega biti u kontaktu sa sobom. Što više radite na sebi, negujete svoju svesnost to ćete autentično, više i svesnije biti u kontaktu i sa drugima.
Važno je da učimo da slušamo sebe i druge. Da naučimo da budemo tu, prisutni u sadašnjem trenutku, baš ovde i sada. Šta je to što mi drugi govore, kako govore, šta pokušavaju da mi kažu, šta njihovo telo govori, šta vidim u njegovim ili njenim očima, da li se vidimo i da li smo zaista u kontaktu? Negujte te duboke i svesne odnose sa drugim ljudima jer ćete tako još bolje upoznati i sebe.
Poštujte svoje granice. Osetite ih. Ni previše popustljive ni rigidne granice u odnosu na druge ljude nisu dobre za nas. Da bismo upravljali sopstvenim granicama, opet je važno da slušamo sebe, da postanemo svesni svojih kapaciteta. Da osetimo šta nam u odnosu sa drugima prija, a šta ne. Gde sam ja u odnosu na druge?
Sami slikamo portrete svojih života
Jedna od važnih odlika mentalnog zdravlja je i sposobnost da prepoznamo kada nam je pomoć potrebna. Sasvim je u redu da nekada ne možemo sami. Potražiti pomoć od prijatelja, članova porodice ili stručnjaka za mentalno zdravlje je prvi korak ka rešavanju krize u kojoj se zadesimo.
Sa terapijom ili bez, važno je da krenemo u potragu za sobom. Važno je da pronađemo smisao sopstvenog života i sve te iskrice ličnih vrednosti koje će nas voditi kroz život. Jer, bez toga, život je prazan pa se i problemi doživljavaju kao provalije očaja umesto izazovi i prilike za rast.
Svaki dan brinite o sebi i svom mentalnom zdravlju, noseći svoje vrednosti kao priveske oko vrata. I ne zaboravite da smo u svakom trenutku, svako od nas, sami odgovorni za puteve koje biramo i portrete života koje slikamo. To nije problem, to je moć, snažan resurs koji svako od nas ima.
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
