Mentalno zdravlje u trudnoći i nakon porođaja može biti ugroženo usled dejstva najrazličitijih faktora. U ovom nežnom dobu, puno je promena koje iziskuju angažovanje naših snaga i dodatnih napora za adaptaciju.
Svi smo čuli za termin postporođajna depresija ali je i dalje manje poznato da se depresija može javiti i tokom same trudnoće, kako kod majki tako i kod budućih očeva. Takođe, depresija nije jedini mogući problem mentalnog zdravlja u ovom osetljivom periodu.
Perinatalni period – obuhvata period od začeća do kraja prve godine nakon rođenja deteta i predstavlja značajan izazov za mentalno zdravlje roditelja, posebno majki. Tokom trudnoće i nakon porođaja, žene prolaze kroz fizičke, emocionalne i socijalne promene koje mogu dovesti do pogoršanja mentalnog zdravlja. Ređe ali ipak su u riziku i budući, odnosno tek postali očevi.
Mentalno zdravlje u trudnoći i nakon porođaja – ključni pojmovi
Kako bismo razumeli sve moguće probleme mentalnog zdravlja u perinatalnom periodu važno je da se upoznamo sa nekoliko ključnih pojmova.
Perinatalno mentalno zdravlje
Perinatalno mentalno zdravlje obuhvata mentalne poremećaje koji mogu uticati na raspoloženje, ponašanje, blagostanje i funkcionisanje trudnica, sadašnjih ili budućih roditelja. Poremećaji se mogu javiti tokom trudnoće (antenatalno) ili nakon porođaja (postnatalno). Najčešći poremećaji uključuju depresiju, anksioznost, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD), posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i poremećaje ishrane.
Postpartalna depresija (PPD)
Postpartalna depresija je najpoznatiji oblik depresije koji se javlja nakon porođaja, ali depresija može započeti i tokom trudnoće. Oko 1 od 5 žena razvije simptome anksioznosti i depresije u perinatalnom periodu, a 1 od 10 muškaraca može takođe iskusiti ove simptome. PPD može izazvati osećaj beznadežnosti, iscrpljenosti, izolacije i gubitka interesa za brigu o bebi, ali je ovo stanje potpuno izlečivo.
Postpartalna psihoza (PP)
Postpartalna psihoza je ozbiljan mentalni poremećaj koji se javlja kod 1 do 2 žene na 1000 porođaja i smatra se hitnim medicinskim stanjem. Simptomi uključuju halucinacije, deluzije, brze promene raspoloženja i nemogućnost razlikovanja stvarnosti od fikcije. Ovaj poremećaj obično počinje u prvih nekoliko dana ili nedelja nakon porođaja, ali se može pojaviti i kasnije. Brzo prepoznavanje i lečenje ključni su za sprečavanje komplikacija.
Uzroci i faktori rizika
Postoji niz faktora koji povećavaju verovatnoću razvoja perinatalnih mentalnih poremećaja. Oni uključuju:
- Istorija mentalnih poremećaja: Žene koje su imale probleme sa mentalnim zdravljem pre trudnoće imaju veći rizik od recidiva ili pogoršanja simptoma.
- Biološki faktori: Hormonalne promene tokom trudnoće i posle porođaja mogu doprineti mentalnim poremećajima.
- Nedostatak podrške: Žene i muškarci bez emocionalne ili socijalne podrške imaju povećan rizik od razvoja anksioznosti ili depresije.
- Traumatična iskustva: Teška detinjstva, nasilje u porodici ili traumatično iskustvo porođaja mogu dodatno opteretiti emocionalno stanje majke i očeva.
- Finansijska nesigurnost i stambeni problemi: Materijalna nesigurnost često doprinosi stresu i pogoršanju mentalnog zdravlja.
Prepoznavanje simptoma
Simptomi mentalnih poremećaja u perinatalnom periodu mogu varirati. Neki od najčešćih znakova uključuju:
- Depresija: Osećaj tuge, iscrpljenosti, gubitka interesovanja za aktivnosti, teškoće sa spavanjem i apatija.
- Anksioznost: Preterana briga, nervoza, osećaj napetosti i razdražljivosti.
- Opsesivno – kompulzivni poremećaj (OCD): opsesivne (prinudne, intruzivne, nametljive) misli i kompulzivne (prisilne) radnje (zadaci ili rituali) u pokušaju da se redukuju ili neutrališu anksioznost i strahovi.
- Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP): Povezan sa traumatskim iskustvom porođaja, može uključivati flashbackove, noćne more i izbegavanje svega što podseća na događaj.
- Postpartalna psihoza: Halucinacije, deluzije, manične epizode, paranoja i nesanica.
Pročitaj još
Tretman i podrška
Važno je potražiti pomoć čim se prepoznaju simptomi perinatalnog mentalnog poremećaja. Lečenje može uključivati:
- Psihoterapija: Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT), telesno usmerena psihoterapija, i terapija razgovorom su se pokazale kao efikasne za lečenje depresije i anksioznosti. Važno je da odaberete stručnjaka koji ima iskustvo u radu sa problemima u perinatalnom periodu.
- Medikamenti: U slučajevima ozbiljnijih poremećaja, lekovi, uključujući antidepresive, mogu biti potrebni, čak i neophodni. Međutim, odluke o uvođenju lekova tokom trudnoće i dojenja moraju se donositi pažljivo, uz konsultacije sa specijalistima. Lekove vam može preprisati isključivo psihijatar u komunikaciji sa vašim ginekologom.
- Podrška porodice: Aktivno uključivanje partnera, porodice i prijatelja je ključno za oporavak i lečenje mentalnih poremećaja tokom trudnoće i nakon porođaja.
- Specijalizovane usluge: Za tretman perinatalnih poremećaja neophodan je multidisciplinaran pristup koji uključuje tretman od strane psihologa, psihijatra, patronažne službe, vašeg nadležnog ginekologa i lekara opšte prakse.
Perinatalno mentalno zdravlje igra ključnu ulogu u blagostanju majke, očeva i celokupne porodice. Problemi sa mentalnim zdravljem utiču na veoma važno rano povezivanje roditelja sa bebom.
Pravovremeno prepoznavanje simptoma, traženje stručne pomoći i adekvatno lečenje može značajno smanjiti rizik od dugotrajnih komplikacija, poboljšavajući ne samo mentalno zdravlje majke ili oca, već i razvoj deteta.
Korisni kontakti:
MamaSOS besplatna linija za pružanje emotivne podrške mamama – 060 339 3390
Centar za mentalno zdravlje (besplatno, bez uputa i knjižice) – Beograđanka (20.sprat), Masarikova 5, Beograd; telefon: 011/ 3612-467; 064/8652520 (svakog radnog dana od 9-18h)
Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ – Višegradska 26, Beograd; telefon: 011/3636400
Institut za mentalno zdravlje, Beograd, Milana Kašanina 3 (Palmotićeva 37); telefon: 011/3307 500, radno vreme od 8-14h za prve preglede;
Klinika za psihijatriju UKCS – Pasterova 2, Beograd; telefon: 011/3662090
KBC „Dragiša Mišović-Dedinje“ – Heroja Milana Tepića 1, Beograd; telefon: 011/3630600 – za mlade od 15 do 24 godina i za odrasle;
KBC Zvezdara – Preševska 31, Beograd; radnim danima od 7-14 h; telefon: 011/3810656
Besplatno psihološko savetovalište u Domu omladine Beograda – Makedonska 22/IV, Beograd; Dežurni psiholog: 064/3925300
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
