Prvi put na portalu Svet za nas u narednim danima imaćete prilike da čitate ispovesti naših poznatih ličnosti koji će nam iskreno pričati o svojim zdravstvenim problemima sa kojima su se susretali tokom svog života. Takođe, ljudi koji se bave javnim poslom podeliće sa nama i svoja iskustva u vezi ishrane i uopšte stila življenja. Prvi koji je za naš portal detaljno ispričao sve o svojim zdravstvenim problemima koji ga muče od detinjstva, jedan je od trenutno najpopularnijih voditelja zabavne forme emisija na tv Pink, Milan Milošević.
Prve probleme osetio sam još u detinjstvu
Kada si se prvi put primetio da nešto nije u redu sa tvojim zdravljem? Opiši nam detaljno sve kako je to izgledalo, kakve si simptome imao i kako se odvijao taj trenutak kada si morao da se obratiš lekaru?
– Već u osnovnoj školi tokom časova fizičkog vaspitanja sam osećao premor i čudne pojave u predelu grudnog koša, ali dete kao dete, nisam tome tada toliko davao na značaju, već sam uglavnom nakon kraćeg odmora nastavljao da skačem i da se bavim fizičkim aktivnostima kao i ostala deca. Premor je nastajao najviše tokom trčanja, a prve aritmije su se pojavile nakon naglog saginjanja. To nisam odmah shvatio, već vremenom kada su se takve situacije ponavljale dosta puta.
Vezivanje pertle, naglo saginjanje po predmet koji je ispao, brzo konzumiranje hrane, sve je to, kada sada gledam iz ove perspektive, dovodilo do aritmija, koje su prolazile nakon petnaestak minuta. Posle toga sam se osećao uglavnom izmoreno i nemoćno, a bolovi su se širili u ramenom delu, plećkama i vratu. Već u petnaestoj godini, odnosno prvoj godini srednje škole sam potražio lekarsku pomoć. Lekar pedijatar mi je tada prepisao bez posebnih pregleda jedan lek za kontrolu aritmija. Inače, taj lek je simpatolitik koji je neselektivni beta blokator. Simpatolitici se koriste za tretiranje hipertenzije, anksioznosti i panike. On je bio prvi uspešno razvijeni beta blokator. Mala doza, po četvrtina ujutro i naveče.
Aritmije su bile sve učestalije
Da li si ležao u bolnici? Šta ti je u tim trenucima prolazilo kroz glavu?
– Nisam nikada ležao u bolnici zbog aritmija, ali sam nakon desetak godina shvatio da moram da potražim pomoć kardiologa, jer doza leka koji mi je tada prepisan je bila nedovoljna za sve češće i jače aritmije, a dozu sam, moram priznati, vremenom sam povećavao na po jednu ujutro i naveče. Kupovao sam taj lek i tako sam na svoju ruku zadržao terapiju koju mi je pedijatar odredio, što naravno, sa ovog stanovišta ne preporučujem nikome da radi. Odlazak kod kardiologa mi ništa posebno novo nije doneo u spoznaju dijagnoze, već samo saznanje da mi je srce u redu i da je sve super. Eto, samo tahikardija praćena aritmijama i novi lek sličan prethodnom koji je takođe bio blokator.
Uzimao sam ga sve više, jer su aritmije bivale sve učestalije. Kada popijem lek, nakon dvadesetak minuta sam se dobro osećao i to je tako trajalo i trajalo. I ja, a i ljudi u mojoj okolini su smatrali i trvdili da sam čak nasledio od oca srčano oboljenje, jer je on već u 48. godini preminuo nakon dva uzastopna infarkta, a pre toga je imao tešku operaciju srčanih zalizaka i ugrađen pejs mejker. Prihvatio sam da sam to genetski nasledio od njega i da me tek u nekim srednjim godinama očekuje pakao, pa sam se bojao da ću kao i on rano preminuti. Kako su godine odmicale, preživljavao sam sve veći pakao. Uglavnom sam sa sobom, razmišljajući o tome šta me čeka.
U pitanju je bila druga dijagnoza – želudac mi je zapravo sve vreme pravio probleme
U prvom trenutku zbog aritmija i srčanih smetnji, doktori su mislili da imaš problema sa srcem, jer si uz sve to imao i povišen pritisak. Međutim, ispostavilo se da je u pitanju druga dijagnoza.
– Pre četiri godine imao sve češće visok krvni pritisak i sve češće aritmije koje više nisu bile naivne, već toliko jake da se puls i pritisak gotovo nisu ni mogli izmeriti, pa sam jednog popodneva završio na Bežanijskoj kosi kod kardiologa gde su mi jedva spustili pritisak i primili me na bolničko lečenje. Kako je nakon dva sata moje stanje skroz dovedeno u red, doktor je ipak odlučio da me pusti kući, a da u narednim danima uradim sve moguće analize, što sam i uradio i to kod najeminentnijih stručnjaka koji takođe na snimcima nisu mogli naći bilo kakvu manu na srcu, niti je bilo nekih naznaka da se dešava nešto sa srcem, već su samo potvrdili nakom nošenja holtera da postoje aritmije koje traju i po osam sati. Udari su bili najpre jaki, pa bivaju sve slabiji i totalno su mi zamarili telo. Bolovi u mišićima su bili nesnosni.
Prepisali su mi novi lek i odredili datum za ablaciju. Inače, ablacija je procedura kojom se umanjuju simptomi atrijalne fibrilacije kao što su ubrzani i nepravilni rad srca, kratak dah, netolerancija na napor. Ablacija se savetuje ukoliko ostali načini lečenja ne daju željene rezultate. Cilj procedure, koja se radi u opštoj ili lokalnoj anesteziji jeste da se uspostavi normalan srčani ritam. Tog jutra sam ustao i otišao u zakazano vreme, međutim, jaka prehlada je sprečila da se to uradi tada i odloženo je za tri meseca. U toj pauzi od tri meseca sam se čuo sa Zoricom Marković koja mi je ponudila pomoć lekara i bilo šta ako treba, ali da je poslušam da odem da proverim želudac, što sam i učinio.
Kod dr. Andreja Bajeca sam uradio sve pregleda i snimanje i ispostavilo se da mi je želudac toliko podignut da je bukvalno ispod rebra u predelu srca. Ustanovilo se da zapravo želudac pravi probleme i podiže dijafragmu koja stvara aritmije i tahikardije. Odmah sam počeo sa novom terapijom koju dan danas pijem.
Ne jedem redovno ali se trudim da jedem hranu koja se lako vari
Kako se inače hraniš? Opiši nam jedan dan, šta jedeš od jutra do mraka.
– Što se ishrane tiče morao sam da je dovedem u red. Hranu koja se teško vari morao sam da isključim i da se lagano pripremim da doživotno jedem samo ono što se lakše vari i što mi ne opterećuje želudac. E sad, zbog prirode mog posla, ishrana mi nije baš za pohvaliti, barem što se tiče urednosti uzimanja obroka. Ležem u ranu zoru oko 6h, 7h i gledam da tada pojedem nešto lagano. U toku popodneva ručam kuvano uz obaveznu supu ili čorbu. Večere su lagane, salate i bez hleba uglavnom. Ne pijem gazirane napitke i uglavnom onako kako mogu i u skladu sa obavezama organizujem dnevni jelovnik. Nažalost, nisam u mogućnost da to bude uredno, tri puta uz užine, ali se trudim da to što uzimam ne bude teško.
Milena Videnović je iskusni novinar sa preko dve decenije rada u velikim medijskim kućama. Njena karijera počela je 2004. godine, fokusirajući se na poznate ličnosti. Radila je kao novinar u nedeljniku “Skandal”, dnevnom listu “Gazeta” i “Kuriru”, gde je bila do 2014.godine. Nakon toga, postala je zamenik urednika nedeljnika “Star”, a zatim urednik zabave na portalima “Srpski telegraf” i na portalu “Republika.rs” gde je vodila svoju autorsku emisiju “Razotkrivanje”. Uskoro pokreće i novu emisiju na televiziji “Adria” takođe sa svojim autorskim pečatom. PR menadžerka je u rukometnom klubu “Partizan”.
Na portalu “Svet za nas”, Milena nas uvodi u svet poznatih sa kojima će otvoreno razgovarati o zdravlju, problemima kroz koje su prolazili ili prolaze, kao i o lepoti, ishrani, deci i njihovom stilu života. Pored toga vodiće i intervjue sa stručnjacima iz različitih oblasti roditeljstva, fokusirajući se pre svega na teme zdravlja i lepote.
Podeli:
