Prva asocijacija na nasilje u porodici su mi novinarski članci sa crnom hronikom o tome kako je muž ubio u ženu, kako je muž pretukao ženu na smrt pred decom ili kako je i pored mere zabrane prilaska došao ispred Centra za socijalni rad i ubio je.
Ovu su neke od tragičnih posledica koje se nažalost, neretko dešavaju u našem društvu. Dobra stvar je da sve više pričamo o tome, ali to nije dovoljno. U emisiji Priručnik za preživljavanje smo sa pravnicom i socijalnom radnicom pričale upravo o ovoj temi i kako to izgleda van novinarskih članaka.
Gošće emisije bile su prof. dr Tatjana Skakavac, pravnica i izvršna direktorka SOS – ženskog centra MA Nevena Cvijanović.
Kako započinje nasilje?
Nasilje u porodici počinje suptilno, polako i prikriveno. Ono ne mora biti samo između partnera, već može biti između bilo kog člana domaćinstva. Kada pričamo o nasilju u partnerskim odnosima, rano nasilničko ponašalje počinje najčešće izolacijom jenog od partnera od prijatelja, porodice i svih bliskih ljudi. To dovodi do toga da osoba koja trpi nasilje, u narodu poznat termin žrtva, izgubi bliske ljude od poverenja kao i podršku i samopouzdanje.
Sve se dešava pod parolama „Ja tebe volim, pokušavam da te zaštitim od ljudi koji te iskorišćavaju“ ili „Meni je stalo do tebe, ja ću sve uraditi da ti budeš srećna, niko te ne voli kao ja“. Kada osoba poveruje u to, kad se izoluje od svoje primarne sredine i dugogodišnjih prijateljstva, onda partnerove poruke izgledaju mnogo drugačije kao npr. „Pogledaj se na šta ličiš, nije ni čudo što nemaš prijatelje“ kao i „Nisi nizašta, nisi dobra, ne zaslužuješ ništa. Ja još jedini mogu da te trpim“.
Nakon toga dolazi do slama samopouzdanja i žrtva gubi kapacitete da se odbrani i potraži pomoć, a nasilnik ima svu kontrolu nad svojim partnerom i može sve lakše da manipuliše.
Šta je sve nasilje?
Nasilje u porodici manifestuje se kroz različite oblike zlostavljanja:
Fizičko nasilje: uključuje udaranje, šamaranje, guranje, davljenje ili bilo koji drugi oblik fizičkog napada na člana porodice.
Psihičko nasilje: obuhvata verbalne uvrede, ponižavanje, pretnje, izolaciju od prijatelja i porodice, kao i kontrolisanje ponašanja žrtve.
Seksualno nasilje: podrazumeva prisiljavanje na seksualne aktivnosti protiv volje žrtve.
Ekonomsko nasilje: odnosi se na kontrolu finansija, uskraćivanje novca ili onemogućavanje žrtvi da radi i zarađuje.
Ovi oblici nasilja često se javljaju zajedno, stvarajući ciklus zlostavljanja koji je teško prekinuti.
Kako nasilnik izgleda?
Nasilnik može biti bilo ko, individualno je. Može biti bilo koje profesije, bilo kog ekonomskog statusa, bilo kog pola. Takođe nije retkost da ni sam nasilnik ne zna da je nasilnik. To je naručito slučaj kada odrasta u porodici gde je nasilje među ukućanima bilo normalizovano.
Ono što mi možemo da naučimo kako da prepoznamo nasilje, jeste da budemo informisani kako ono najčešće izgleda i da prepoznamo kada smo ugroženi. Takođe je važno da znamo da nijedna osoba ne zaslušuje da trpi nasilje bilo koje vrste i da postoji načini kako možemo da se zaštitimo i kome možemo da se obratimo.
Rad sa osobama sa iskustvom nasilja
U zavisnosti u kojoj fazi je nasilje, zavisi i kako izgleda rad sa osobama koje ga doživljavaju ili su ga doživele. Ukoliko je krizna i akutna situacija, radnice u SOS ženskom centru rade na način da prvo provere gde osoba može da se skloni, kako da pobegne i da se zaštiti, da li ima decu i kako njih da zaštiti.
Takođe imaju praksu gde se pravi bezbedonosti plan koji ima za cilj da žena u sitiaciji nasilja može da izbegne nasilnički napad i radi se na tome da se ona ohrabri da prijavi to nasilje. Jedan od glavnih ciljeva socijalnih radnika i psihologa u radu sa ovim sobama jeste da se podignu njihovi lični kapaciteti i da ponovo ostvari kontrolu nad svojim životom.
Samim tim, kada je reč o stručnim licima u SOS ženskom centru oni ne prijavljuju nasilje ukoliko to osoba izdričito ne želi, jer se to pokazalo kontrapruduktivno. U slučajevima kada stručnjak prijavi nasilje, žrtva to najčešće poriče, situacija se pogoršava i žrtva izgubi poverenje.
Zbog toga je od ključne važnosti da žrtva sama prijavi nasilje i da je pripremimo za krivično – pravni proces koji sledi. I naravno, tu su stručna lica za svaku vrstu podrške koja je osobi potrebna, kao na primer psihološka i pravna.
Kako prijaviti nasilje?
Za razliku od stručnih lica koje rade sa osobama sa iskustvom nasilja, kao građani smo dužni da prijavimo nasilje ukoliko ga vidimo ili čujemo. Ako ste izloženi nasilju, ili svedočite nasilju potrebno je da pozovete policiju na broj 192.
Kada prijavimo nasilje u porodici slučaj preuzima policijski službenik koji je obučen za rad sa ovim problemom i koji treba da ustanovi situaciju, proceni rizik i odreaguje na adekvatan način.
Pored policije, tu je SOS ženski centar koji osobe sa iskustvom nasilja mogu da kontaktiraju na broj 021/422-740 ili putem mejla soskonsultacije@gmail.com gde mogu da dobiju psihološku i pravnu podršku.
Takođe tu je i Viktimološko društvo Srbije (VDS) gde možete dobiti informacije kako da pomognete osobi koja trpi nasilje i kako ga prijaviti, oni takođe pružaju pravnu pomoć žrtvama. Možete ih kontaktirati na broj 011/22-88-040 ili na mail vdsrbija@gmail.com
U nastavku se nalazi link za epizodu gde možete detaljnije čuti o ovoj temi.
Poslušajte emisiju OVDE
Marija Đurđević je psihološkinja, autorka i voditeljka psihološke radio emisije “Priručnik za preživljavanje” na Radio – televiziji Vojvodine. Sa desetogodišnjim iskustvom u radu s mladima kao omladinska radnica i psihološkinja, Marija takođe volontira kao psihoterapeut pod supervizijom u centrima EDIT i Perspektiva. Trenutno se edukuje iz Relacione razvojne integrativne psihoterapije.
Amaterski, sa puno ljubavi se bavila glumom i bila je selektor na pozorišnom festivalu Upad.
Emisija “Priručnik za preživljavanje” na RTV-u bavi se različitim životnim temama kroz prizmu psihologije. Marija emisiju vodi i uređuje zajedno sa svojom koleginicom Snežanom Alargić, takođe psihološkinjom. Autorke i voditeljke uz pomoć svojih stručnih sagovornika, kroz naučna istraživanja i znanja objašnjavaju razne društvene pojave, kao i načine na koje ljudi mogu konstruktivno delovati kao pojedinci i članovi zajednice.
Do sada su u emisiji obradile preko 50 tema, uključujući obrazovanje, traumu, emocije, porodično nasilje, maloletničku delinkvenciju, razvojne promene i mnoge druge.
Podeli:
