Nasilje u porodici je ozbiljan društveni problem i krivično delo koje reguliše Krivični zakonik. Ovo ponašanje, uz Krivični zakonik, reguliše i Porodični zakon sa ciljem pružanja zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici.
Koje vrste nasilja u porodici postoje?
Nasilje u porodici, u smislu Porodičnog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasiljem u porodici, naročito se smatra nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu, prisiljavanje na seksualni odnos, navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem, ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
U smislu Krivičnog zakonika, nasilje u porodici jeste primena nasilja, pretnja da će napasti na život ili telo, drsko ili bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice.
Kako da prijavim nasilje?
Nasilje ili neposrednu opasnost od njega neophodno je prijaviti policiji ili javnom tužiocu bez odlaganja. Takođe, ukoliko trpite bilo kakav vid porodičnog nasilja isto možete da prijavite i centru za socijalni rad, koji je dužan da u okviru svojih redovnih poslova prepozna nasilje u porodici ili opasnost od njega, te da hitno i bez odlaganja prijavi policiji.
Kakav je postupak?
Nakon prijave, nadležni policijski službenici imaju pravo da dovedu mogućeg nasilnika u nadležnu organizacionu jedinicu policije radi vođenja postupka, koji podrazumeva prikupljanje potrebnih obaveštenja od drugih policijskih službenika, momentalnu procenu rizika od neposredne opasnosti od nasilja u porodici, i ukoliko se posle procene rizika ustanovi neposredna opasnost od nasilja u porodici i izricanje hitne mere za sprečavanje nasilja u porodici. Nakon toga nasilnik će biti odveden kod nadležnog javnog tužioca radi saslušanja, gde će se, uzimajući u obzir svi dokazi i okolnosti slučaja, doneti dalja odluka u pogledu izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici, što može da uključuje meru određivanja pritvora i vođenje sudskog postupka. Pored ovoga, protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može da odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.
Mere zaštite od nasilja u porodici su izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti, izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti, zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Mera zaštite od nasilja u porodici može da traje najviše godinu dana i može da se produžava sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.
Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom, odnosno prekršajem, uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.
Mera zaštite od nasilja u porodici može da prestane pre isteka vremena trajanja, ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je ta mera bila određena.
Šta ako mi se partner sveti zbog prijave?
Zakon nudi zaštitu od osvete putem mera zabrane kontakta, približavanja i pristupanja u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada žrtve nasilja. Ukoliko postoji rizik od osvete nakon podnošenja prijave, žrtva može da traži i dodatne mere zaštite od nasilja u porodici od suda ili od policije.
Nije me udario nikad ali mi uzima novac, vređa me, ne dozvoljava mi da izlazim iz kuće – da li je to nasilje i kako to da dokažem?
Zakon podrazumeva da nasilje u porodici nije samo fizičko nasilje. Kontrolisanje finansija, verbalne uvrede i socijalna izolacija takođe se smatraju oblicima nasilja. Dokazivanje ovih oblika nasilja može uključivati svedočenja, audio ili video zapise, izveštaje lekara psihijatra ili izveštaje psihologa, kao i sve druge dokaze koji dokazuju nasilničko ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno stanje i zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a koji zavise od svakog konkretnog slučaja.
Šta ako je moj bivši partner nasilan prema našoj deci i ako me ucenjuje preko dece?
Ukoliko postoji sumnja da je bivši partner nasilan prema vašoj deci ili da vas ucenjuje preko dece, to možete da prijavite policiji, javnom tužiocu ili centru za socijalni rad. Ukoliko je dete direktno ugroženo, postupak prijave nasilja je isti i obavezno se primenjuju posebne hitne mere zaštite zaštite od nasilja u porodici.
Na kraju, važno je napomenuti da svi koji se suočavaju sa nasiljem u porodici ili su svedoci nasilja u porodici, treba da znaju da zakon pruža brojne mehanizme zaštite i da je brza i odlučna reakcija ključna za sigurnost i zaštitu žrtava. Ukoliko ste žrtva nasilja ne oklevajte da tražite pomoć od nadležnih organa i da prijavite nasilje, a ukoliko ste svedok nasilja u porodici dužni ste isto da prijavite policiji ili javnom tužiocu bez odlaganja.
Nevena Tepavac bavi se pružanjem usluga stručne pravne pomoći fizičkim i pravnim licima u svim oblastima građanskog, privrednog, radnog, upravnog, krivičnog i prekršajnog prava. Na portalu Svet za nas pruža vam korisne informacije o pravima roditelja
Podeli:
