Poremećaj libida, poznat i kao hiposeksualni poremećaj, podrazumeva smanjenu ili potpuno odsutnu seksualnu želju koja traje duže od šest meseci i izaziva emocionalnu patnju ili probleme u partnerskim odnosima.
Seksualna želja je prirodan deo našeg života, ali je važno da znamo da ona nije konstantna. Periodi smanjene želje za seksom su normalni, ali kada osećaj “nije mi do toga” potraje duže, izazove stres ili naruši odnose, važno je da se pozabavimo problemom umesto da ga “stavljamo pod tepih”.
Šta je poremećaj libida?
Poremećaj libida, poznat i kao hiposeksualni poremećaj, podrazumeva smanjenu ili potpuno odsutnu seksualnu želju koja traje duže od šest meseci i izaziva emocionalnu patnju ili probleme u partnerskim odnosima. Poremećaj može pogoditi i muškarce i žene, a uzroci su često složeni i višeslojni.
Nedostatak želje za seksom često je sastavni deo začaranog kruga iz kojeg se teško izlazi ako ne reagujemo na vreme. Na primer nelagoda tokom seksa nakon porođaja može dovesti do apstinencije, a dugotrajno uzdržavanje od kontakta sa partnerom poremećene odnose koji nas još više udaljavaju od želje za seksom. Kako vreme prolazi sve je teže povratiti bliskost, javlja se strah od ponovnog ulaska u seksualne odnose, pokušaji su ponovo bolni i neprijatni.
Važno je slušati sebe, svoje telo, poštovati svoje želje ali se i na vreme zapitati – zašto mi nije do toga i šta je tačno uzrok problema.
Najčešći uzroci smanjene seksualne želje
Psihološki faktori
Emocionalno stanje ima snažan uticaj na libido. Depresija, anksioznost, stres na poslu, hronični umor, ali i nisko samopouzdanje, često dovode do pada seksualne želje. Studije su pokazale da depresivne osobe imaju značajno povećan rizik od hiposeksualnosti (Atlantis i Sullivan, 2012)
Hormonski disbalans
Nivo testosterona kod muškaraca, kao i estrogena i progesterona kod žena, ključan je za održavanje seksualne želje. Smanjenje testosterona, koje prirodno dolazi sa starenjem ili kao posledica bolesti, često vodi ka smanjenom interesovanju za seks (Corona et al., 2014).
Hormoni nakon porođaja ali i posebno u periodu perimenopauze i menopauze mogu dovesti do poremećaja libida.
Hronične bolesti i infekcije
Hronične bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, bolesti štitne žlezde ili hronične bubrežne bolesti mogu negativno uticati na seksualno zdravlje. Takođe, određene infekcije – naročito infekcije urinarnog trakta i polno prenosive infekcije mogu izazvati bol, nelagodu i opšti pad interesovanja za seksualne aktivnosti (Brody, 2010).
Impotencija i erektilna disfunkcija
Kod muškaraca, problemi sa erekcijom mogu izazvati osećaj neuspeha i strah od seksualnog odnosa, što sekundarno smanjuje želju za seksom. Prema podacima iz istraživanja (Laumann et al., 2005), erektilna disfunkcija često nije samo fiziološki već i psihološki izazov koji duboko pogađa libido.
Problemi u partnerskim odnosima
Nerazjašnjeni konflikti, gubitak emocionalne bliskosti, rutina i nezadovoljstvo u vezi mogu ozbiljno potisnuti seksualnu želju. Seks nije samo fizička aktivnost, intimni odnos zahteva i emocionalnu povezanost, posebno u dugotrajnim vezama i braku.
Nuspojave lekova
Određeni lekovi, posebno antidepresivi (selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina – SSRI), antihipertenzivi i hormonske terapije, poznati su po tome što smanjuju seksualnu želju (Clayton et al., 2013).
Životne promene i stres
Trudnoća, postporođajni period, menopauza, smrt bliske osobe ili gubitak posla – sve su to situacije koje mogu izazvati privremeni ili duži pad seksualne želje.
Zašto je važno da budemo seksualno aktivni
Seksualna želja je odraz vitalnosti, želje za uživanjem u životu. Tokom seksa oslobađa se hormon sreće. Seksualna aktivnost nije samo stvar strasti – ona jača srce, imunitet, smanjuje stres i zbližava partnere. Redovan seks pomaže da se osećamo bolje u svom telu, spavamo kvalitetnije i budemo srećniji u svakodnevnom životu.
Sa druge strane potisnuta seksualna želja može pojačati unutrašnju napetost i agresiju, dok ispunjen i zdrav seksualni život često jača asertivnost, samopouzdanje i sposobnost da se vlastite potrebe izraze jasno i bez agresije.
Kada potražiti pomoć?
Ako smanjen libido traje duže od šest meseci i negativno utiče na vaše emocionalno zdravlje ili partnerski odnos, važno je obratiti se lekaru, psihologu ili seksualnom terapeutu. Dijagnostika može uključiti fizičke preglede, laboratorijske analize hormona i psihološke procene.
Pristup lečenju je individualan i može uključivati:
- psihoterapiju ili savetovanje,
- hormonsku terapiju (kod utvrđenih hormonskih poremećaja),
- promenu lekova koji utiču na seksualnu želju,
- lečenje osnovnih bolesti ili infekcija,
- rad na partnerskom odnosu kroz bračno i partnersko savetovanje.
Važno je znati da je smanjena seksualna želja česta pojava i da postoji niz načina da se problem reši uz podršku stručnjaka.
Seksualna želja nije nešto što se podrazumeva i ne postoji “normalan” nivo libida koji važi za sve. Ako primetite promene koje vas uznemiravaju, nemojte ih ignorisati.
Poremećaj libida je često signal da telo ili um šalju poruku da im je potrebna pažnja i pomoć.
Ne zaboravite: briga o sopstvenom mentalnom i fizičkom zdravlju osnov je za zdrav seksualni život.
Reference:
Atlantis, E., & Sullivan, T. (2012). Bidirectional association between depression and sexual dysfunction: a systematic review and meta-analysis. The Journal of Sexual Medicine, 9(6), 1497–1507.
Corona, G., Lee, D. M., Forti, G., O’Connor, D. B., Maggi, M., & O’Neill, T. W. (2014). Age-related changes in general and sexual health in middle-aged and older men: results from the European Male Aging Study (EMAS). The Journal of Sexual Medicine, 7(4pt1), 1362–1380.
Brody, S. (2010). The relative health benefits of different sexual activities. The Journal of Sexual Medicine, 7(4), 1336–1361.
Laumann, E. O., Paik, A., & Rosen, R. C. (2005). Sexual dysfunction in the United States: prevalence and predictors. JAMA, 281(6), 537–544.
Clayton, A. H., Kornstein, S. G., Prakash, A., Mallinckrodt, C., Wohlreich, M. (2013). Sexual dysfunction during treatment with duloxetine or escitalopram for major depressive disorder: a prospective, randomized, controlled study. The Journal of Clinical Psychiatry, 74(7), 684–691.
Svet za nas je mesto na kojem ćete dobiti podršku u svakoj fazi razvoja vašeg deteta i vaše roditeljske uloge. Tu smo za vas od planiranja trudnoće pa sve do kraja osnovnog školovanja vaše dece. Na jednom mestu pronaći ćete najrazličitije tekstove pisane sa puno ljubavi za trudnice, mame, tate, bake, deke, a sve u interesu dece.
Svi tekstovi pisani su uz konsultacije sa stručnjacima. Naši partneri koji pružaju podršku našem radu nemaju uticaj na pisani sadržaj.
Podeli:
