„Ma da mama, nema šanse!“ – tako su se smejali Petra (8) i Jakov (10) kada smo im iz kola pokazali Komove i Vasojevićki Kom (2.461 mnv) i rekli da ćemo se popeti baš tamo. Samo nekoliko sati kasnije – stajali smo svi zajedno na vrhu. Za porodicu, ova avantura nije bila „samo“ planinarenje. Bio je to test hrabrosti, strpljenja i zajedništva.
Komovi su nas dočekali veličanstveno – tog dana smo prošli kroz četiri godišnja doba u jednom danu: sunce, kiša, grad i vetar. A nagrada? Duga koja se pojavila baš u trenutku kada smo mislili da deca i mi više nemamo snage. Na povratku sa vrha, prizor koji ćemo pamtiti zauvek – divlji konji u dolini, slobodni i ponosni, kao da su znali da su deca upravo savladala veliki izazov.
Ni nama roditeljima nije bilo lako. Ali, deca su nas nadmašila. Pratila su svaki naš korak, hrabro i uporno. Naš vodič, Boris Tasić iz TrinitySerbia, na kraju se okrenuo ka njima i sa osmehom rekao:
„Mala vojska, velikih ljudi.“
Dan 1: Uspon na Vasojevićki kom – dokaz da deca mogu više nego što mislimo
Deca često imaju više snage nego što mi odrasli mislimo.
Staza do vrha (2.461 mnv) bila je duga 9 km, uz konstantni uspon. Sunce, vetar, kiša – sve nas je čekalo. Ali deca nisu odustajala. Njihova motivacija rasla je sa svakim korakom.
Komovi su ozbiljna planina, i fizički i mentalno zahtevna
„Generalno, ova tura nije za decu od 8 i 10 godina. Međutim, situacija sa Jakovom (10) i Petrom (8) je malo drugačija. Njihovo iskustvo prevazilazi neke prosečne rekreativce. Njih dvoje su već su imali dovoljno iskustva saTrinitySerbia ekipom u planinarenju. Oni su taj put porodično gradili korak po korak tri godine za redom od Carske bare do Komova. Za njih, Komovi su bili sledeći prirodan izazov,“ objašnjava vodič Boris Tasić.
Planinarenje sa decom – nikad sami!
Ukoliko planirate ovakvu avanturu, nikada ne idite sami, već sa ozbiljnim vodičem.
On je taj koji procenjuje da li su deca, pogotovo mlađa od 12 godina, spremna za ovakve ture. Važno je da znate da se planina ne osvaja – ona se penje, korak po korak.
Na šta roditelji treba da obrate pažnju tokom ovakvih planinarskih tura?
Boris savetuje roditelje: „U principu glavna stvar je svesnost da se deca od 8 i 10 godina dobro upoznaju sa tim šta ih čeka na turi – kroz neki video materijal, fotografije kakav je teren, uspon. Drugo, obuća je najvažnije, zatim pantalone, jakna, ranac, kao i dodatna oprema. I treće – bitna stvar je da roditelji treba da budu uz vodiča i decu, da slušaju svaku njegovu sugestiju.“
Motivacija – ključ uspeha
Deca na početku imaju snagu i entuzijazam, ali kako staza postaje teža, motivacija opada.
Boris ima svoj trik:
„Kroz priču ih animiram dok hodamo. U teškim trenucima ubacim igre reči, a tokom pauza male fizičke igre ukoliko zatreba. Najvažnija stvar je podrška i dobra reč. Iz mog iskustva to deci daje snagu.“
Na vrhu – sreća koju ne možeš opisati
Kada smo stigli na vrh, osećaj je bio nestvaran. Smeh, zagrljaji, fotografije… Dok smo silazili, ponovo smo prošli kroz sva četiri godišnja doba – a u dolini nas je dočekao prizor divljih konja. Neprocenjivo. Nakon svake ture, domaćin u Božićkim katunima dočekao nas je toplom domaćom hranom kraj ognjišta. Uz gitaru i pesmu, mali i veliki planinari vraćali su snagu i prepričavali najlepše trenutke dana.
Dan 2: Greben – Međukomlje i Ćafina kapija (2.100 mnv)
Drugi dan nas je čekala još zahtevnija staza – 17,7 km, 904 m uspona, 9 sati hoda.
Petra me na grebenu iznenadila svojom zrelošću:
„Petra, bojiš li se?“ – pitala sam je dok smo prelazile usku liticu.
Ona, mirno i sigurno:
„Ne bojim se, mama… samo sam sigurnija kad mi daš ruku.“
Alpinisti koji su nas sustigli nisu mogli da veruju:
„Auuu, vidi decu s njima!“ – uzviknuli su dok su prolazili.
Tog dana smo pili ledenu vodu direktno iz izvora iznad 2.000 mnv, Crni izvor, za koji kažu da je najhladniji planinski izvor na svetu (2°C). Deca su bila oduševljena, a priroda oko nas – čista čarolija. Poslednja dva kilometra svi smo se izuli i šetali bosi kroz dolinu – kao simbol oslobađanja od umora i straha.
Tri najvažnija pravila za bezbednost dece na planini
- Dobra oprema – cipele, slojevita odeća, jakna, ranac.
- Stalna pažnja i koncentracija – bez trčanja, bez igranja dok se penje, ali i dok se silazi.
- Slušanje vodiča i roditelja – Vodič je taj koji vodi ritam i donosi odluke na stazi.
„Bez ovoga nema sigurnosti, posebno kada je reč o deci,“ naglašava Boris.
Zašto su ovakve avanture važne za decu
Ovakve avanture imaju neprocenjiv značaj za decu. Kada zajedno sa roditeljima osvoje vrh od 2.461 mnv i prođu kroz prirodu koja im oduzima dah, to je iskustvo koje zauvek ostaje urezano u njihovom sećanju. Granice postoje samo u našoj glavi.
Naravno, nije svako jutro kada se ide na planinarenje veselo. Često, kada otvore oči, više bi voleli da spavaju nego da pešače i penju se po planini. Zato ih pustimo da dremnu još malo u prevozu dok ne stignemo do tačke odakle kreće staza.
Ali kada tura krene, sve se menja. Vodič ispriča uvodnu priču, deca zaborave na umor i polako ulaze u avanturu. Naravno, ima i kriznih trenutaka – i tokom uspona i tokom silaska. Noge na kraju, kako bi oni rekli, „idu same“.
Onda, u povratku kući, kada ih pitamo: „Kako vam je bilo? Da li idemo ponovo?“ – odgovor je uvek jednoglasno: „DA!“ A ono što nas najviše raduje jeste što upravo u tim trenucima deca uče da upornost, strpljenje i trud vode do najvećih pobeda – ne samo na planini, već i u životu.
Boris zaključuje:
„Za odrasle, i mene kao vodiča planinarenje je lični uspeh, rasterećenje, sreća. Međutim za decu, to je deset puta veći doživljaj. Jer oni sa malo godina, konkretno Petra i Jakov, prošli su ozbiljne planinarske ture. Stekli iskustvo za ceo život koje će ih sutra ojačati i mentalno i fizički. Jer probiti barijere koje visine i kilometri donose kao dete je nije lako ….Verujem da oni još ne shvataju u potpunosti koliko su i šta su uradili – ali kada jednog dana pogledaju unazad, znaće da su izgradili karakter i snagu za ceo život.“
Komovi – planina koja vas menja
Komovi su često u senci Durmitora, ali imaju posebnu čar.
Boris ih opisuje ovako:
„Mir, tišina, netaknuta priroda. Sam pogled na Komove kao da niste na ovoj planeti. Miks šume sa vrhovima koji su preko 2000 metara skoro 2500mnv. Planina je stvarno posebna. Nekako malo ljudi posećuje takvu regiju, a relativno nam je dostupna,“
Za nas, Komovi su postali škola života – i za roditelje i za decu.
Kroz ovu avanturu naučili smo koliko je važno verovati jedni drugima, podržavati se i uživati u svakom trenutku, čak i kada je teško.
Porodice bi definitivno trebalo bar jednom da dožive ovu čaroliju prirode!
Zato, ako planirate porodičnu avanturu na Komove:
- Uvek slušajte vodiča.
- Budite uz svoju decu na svakom koraku.
- Smejte se, pevajte, pričajte priče.
- Uživajte u svakom koraku, a ne samo u osvojenom vrhu.
Komovi će vas nagraditi – pogledima koji oduzimaju dah, izvorima ledene vode, divljim konjima i uspomenama koje ostaju zauvek.
U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima
Podeli:
