Postporođajna depresija (PPD) je kategorija velikog depresivnog poremećaja koja se može javiti četiri nedelje, pa sve do godinu dana nakon porođaja. Prethodi joj osetljiv period koji se naziva “baby blues” i kroz koji prolazi gotovo svaka mama u prvim nedeljama nakon porođaja.
Depresija nakon porođaja se naziva još i postnatalna depresija, postporođajna depresija sa anksioznošću ili materinska depresija. Može se javiti i tokom trudnoće, u bilo kom periodu – od začeća pa do perioda posle porođaja. Tada je nazivamo perinatalna depresija.
Bez obzira na period javljanja, depresija u trudnoći i nakon porođaja ostavlja dubok trag, uzrokuje osećanja bespomoćnosti, stida, probleme u povezivanju sa bebom, adaptaciji na novonastalu situaciju i roditeljsku ulogu.
“Želim da budem srećna, kao sve druge mame. Želim ali ne mogu. Umesto da sam srećna, u meni se sve raspada”
Koji su uzroci nastanka postporođajne depresije?
Razvoj postporođajne depresije (PPD) može biti pod uticajem različitih faktora.
Biološki faktori uključuju hormonske promene, smanjene nivoe serotonina i oksitocina, kao i disfunkciju imunog sistema.
Fizički stres, posebno ako je porođaj bio komplikovan ili ako dođe do postporođajnih infekcija, može doprineti depresiji nakon porođaja.
Životni stresori kao što su finansijski problemi, selidba, manjak podrške, ili problemi u partnerskom odnosu mogu povećati rizik.
Istorija bolesti – prethodna istorija depresije ili anksioznosti povećavaju rizik od PPD-a.
Kako prepoznati postporođajnu depresiju – PPD?
Nauka, ali i iskustvo, nam pokazuju da se PPD često ne prepoznaje jer se promene u snu, apetitu, raspoloženju i ponašanju pripisuju normalnim promenama tokom trudnoće i posle porođaja. Bolest se često zanemaruje, sakriva, ili se tretman i lečenje odlažu sve do trenutka kad počne u ozbiljnoj meri da remeti život žene i čitave porodice.
Simptomi postporođajne depresije
Normalno je da se žena nakon porođaja oseća iscrpljeno i razdražljivo. Ovakvo stanje je ono što nazivamo – Baby Blues. Kod oko 20% majki, ovo izazovno iskustvo ne prolazi s vremenom. Zapravo, nastavlja se i pogoršava, pri čemu simptomi postaju toliko intenzivni da se majke osećaju potpuno preplavljeno. Ovo stanje je postporođajna depresija (PPD) koja predstavlja ozbiljan i ugrožavajući problem mentalnog zdravlja žene.
Znakovi koji ukazuju na to da vi ili neko vama blizak možda ima postporođajnu depresiju uključuju misli, osećanja i ponašanja.
Osećanja prisutna kod postporođajne depresije
- Intenzivna anksioznost
- Razdražljivost ili ljutnja
- Osećaj tuge, gotovo stalno
- Ekstremna iscrpljenost i nedostatak energije
- Osećaji beskorisnosti, beznadežnosti ili krivice
- Očaj
Misli i osećanja koja prate postporođajnu depresiju
- Osećaj neadekvatnosti: “Nisam dobra mama” ili “Ne mogu adekvatno da se brinem o bebi.”
- Sumnja u sebe i druge: “Zašto ne mogu da budem srećna?” ili “Niko me ne razume.”
- Beznadežnost: “Nikada se neću oporaviti”, “Ja ovo ne mogu da podnesem” ili “Nema izlaza iz ove situacije.”
- Krivica: “Treba da budem srećna, ali ne mogu. Zašto se tako osećam?”
- Izolacija: “Bolje je da se povučem i ne pričam ni sa kim” ili “Niko ne želi da me sluša.”
- Intenzivna briga i anksioznost: “Šta ako ne mogu da se brinem o bebi?” ili “Šta ako se nešto dogodi bebi?”
- Strah od budućnosti: “Kako ću se nositi sa svim ovim?” ili “Hoću li ikada biti srećna ponovo?”
- Suicidalne misli
- Misli o povređivanju bebe
“Nisam ni očekivala da će biti lako. Ali ovako snažna osećanja beznađa i bespomoćnosti, nisam mogla ni da zamislim. Samo želim da pobegnem od svega.”
Ponašanje
- Plač ili suze skoro stalno
- Izolacija i izbegavanje drugih ljudi
- Smanjen ili povećan unos hrane (gladovanje ili prejedanje)
- Ne možete da spavate ili previše spavate
- Osećate se prazno i ukočeno
- Bezvoljnost
- Nemogućnost koncentracije ili zaboravnost
- Preterana, intenzivna briga o bebi ili potpuno zanemarivanje brige o bebi
- Nezainteresovanost za aktivnosti u kojima ste ranije uživali
- Ravnodušan odnos prema partneru i bliskim ljudima
- Zapostavljanje brige o sebi
Neki od ovih iskustava su uobičajeni tokom trudnoće i nakon porođaja. Ipak, možete ih podeliti sa svojim lekarom ili sa psihologom ako ste zabrinuti i sumnjate u to da imate postporođajnu depresiju.
Osećaj stida i prikrivanje problema
Problem postoporođajne depresije često je praćen stidom koji majke osećaju jer ne mogu da brinu o svojim bebama. Pokušavajući da ignorišu problem, žene ga prikrivaju i ulažu ogromne napore kako bi funkcionisale prividno “normalno”. Ove majke tada pate u tišini, nadajući se da će stvari biti bolje.
Očekivanja koja imamo od sebe ali i očekivanje okruženja koje gotovo da tera žene da budu srećne ako su trudne ili imaju bebu, dodatno pogoršavaju stvar.
“Mogu sve, sve stižem, uspavam ja nju… ali onda kad ostanem sama sa sobom, osećam kako se raspadam. Sramota me je jer gledam druge mame, one sve to tako lako rade. Možda ja nisam dorasla ovom zadatku.”
Kombinacija pogrešne dijagnoze i stida zbog traženja pomoći pogoršava tok PPD-a i usporava oporavak. U ovim okolnostima, istraživanja pokazuju da se samo oko 50% žena sa PPD-om prepoznaje problem i prihvata odgovarajuće lečenje.
Baby blues i postporođajna depresija – kako ih razlikovati
“Baby blues” je kratkotrajan period lošeg raspoloženja, emotivnosti i plačljivosti, koji se javlja oko 3 do 10 dana nakon porođaja. Oko 80% majki doživljava ovo stanje, gde hormonske promene, fizički oporavak nakon porođaja i nedostatak sna usled prilagođavanja na ritam novorođenčeta stvaraju razdražljivost, promene raspoloženja, iscrpljenost i frustraciju. “Baby blues” obično prolazi u roku od dve nedelje, jer se um, telo i duh oporavljaju.
Napomena: Ukoliko se i u ovom periodu osećate prepravljeno i ne možete da brinete o sebi i bebi, važno je da potražite pomoć. Ne morate da čekate “dijagnozu” i nije depresija jedini razlog da se javite psihologu. Normalno je da vam je teško, a još normalnije je da potražite pomoć kad vam je potrebna.
Za razliku od “baby blues”- a, postporođajna depresija (PPD) je mnogo dublja i dugotrajnija depresija. Obično se razvija unutar 6 nedelja nakon porođaja. Može se pojaviti postepeno ili naglo i varira od blage do veoma teške forme. Zato je važno prepoznati simptome.
Rešenje postoji – važno je potražiti pomoć
Ako se suočavate sa teških emocijama i stanjima posle porođaja, osećate da niste dobro i imate bilo kakvih sumnji, ne ustručavajte se da potražite pomoć.
Može se destiti da ste:
- pod pritiskom da morate da budete srećni i uzbuđeni,
- zabrinuti da ste loš roditelj ili da će vas drugi osuditi ako potražite pomoć,
- zaokupljeni mislima o tome da bi trebalo da se fokusirate na svoju bebu umesto na sebe,
- usmereni na to da bi sve trebalo da dobro funkcioniše jer spolja deluje da je sve potpuno u redu,
- uplašeni da će vam neko oduzeti bebu ako otvoreno govorite o svojim osećanjima.
Budite svesni da mentalni problemi nisu vaša krivica. Efikasna rešenja za postporođajnu depresiju postoje.
Ako ste zabrinuti, razgovarajte sa svojim lekarom ili psihologom što je pre moguće. Zajedno možete doneti odluku o tome šta je najbolje za vas.
Kako se tretira i leči postporođajna depresija
Tretman zavisi od više faktora, a pre svega od težine stanja u kom se nalazi osoba koja ima postporođajnu depresiju. U praksi se kao najefikasniji tretman pokazalo kombinovano lečenje koje uključuje razgovor sa stručnjakom uz uključivanje farmakoterapije.
U nekim slučajevima dovoljan je razgovor, dok je kod nekih drugih žena rešenje u primeni lekova. Nije svaka depresija ista, kao ni svaka žena. Prvi korak u lečenju je, svakako, priznanje i prihvatanje problema.
Kome se obratiti za pomoć?
- Lekaru opšte prakse ili ginekologu koji će vas uputiti dalje kod stručnjaka za mentalno zdravlje
- Psihologu koji ima iskustva u radu sa problemima mentalnog zdravlja u trudnoći i nakon porođaja
- Psihijatru
Kako još možete da pomognete sebi
- Budite u kontaktu sa članovima porodice, bliskim ljudima i prijateljima
- Otvoreno razgovarajte o svom problemu
- Razgovarajte sa partnerom o svojim brigama i strahovima, negujte svoj odnos i podržite jedno drugo u ovom osetljivom periodu
- Nađite vremena za odmor, vreme koje ćete posvetiti samo sebi, makar to bilo pola sata u toku dana
- Budite fizički aktivni u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem
- Priuštite sebi boravak u prirodi kad god je to moguće
- Meditacija, ukoliko je inače praktikujete, može biti od pomoći
- Redovno jedite i unosite što više zdravih namirnica i vitamina
- Hobiji poput slikanja, pisanja, heklanja, štrikanja i sl. mogu biti koristi
- Praktikujte vežbe disanja i relaksacije
Šta ne treba da radite
- Ne očekujte previše od sebe
- Ne ignorišite problem
- Nemojte se udaljavati od drugih ljudi i izolovati se u svojoj tuzi
- Ne skrećite misli uz pomoć ekrana (telefona, televizora i sl)
- Ne zahtevajte od sebe da se osećate na određen način jer osećanja nisu na klik
- Ne ustručavajte se da potražite pomoć
Odgovori na najčešća pitanja:
Apsolutno ne. Mnogo je faktora koji utiču na razvoj postporođajne depresije i oni udruženo mogu da pogode bilo koju ženu.
Postporođajna depresija može da se desi bilo kome. Ne možemo da predvidimo šta će nam se u životu dogoditi ali možemo da prihvatimo i rešimo problem. Razmišljanjem o tome zašto baš meni i zašto baš ja samo dodatno pogoršavamo stvar. Važno je da znate i razumete da niste krivi. Niste tražili da vam se dogodi, ali se dogodilo i to je realnost koju treba prihvatiti.
Ukoliko sumnjate u to da imate postporođajnu depresiju ili se jednostavo osećate loše, izgubljeno, zaglavljeno, najbolje je da se obratite psihologu koji će vas, ako proceni da postoji potreba, dalje uputiti kod psihijatra. Takođe se možete obratiti i lekaru opšte prakse koji će vam dati uput za psihologa ili psihijatra.
Da. I muškarci mogu razviti depresiju nakon što postanu očevi kao i tokom trudnoće svojih partnerki. Ovo stanje se kod muškaraca često naziva paternalna postporođajna depresija ili depresija novih očeva.
Postporođajna depresija može vam otežati povezivanje sa bebom. Važno je da brigu o bebi podelite i da je barem jedna osoba dominantno prisutna i brine o njoj. Ako se borite sa postporođajnom depresijom važno je da potražite pomoć što pre. Uz adekvatan tretman, kao što su terapija, podrška porodice, lekovi i samopomoć, simptomi depresije mogu se kontrolisati, čime se poboljšava ne samo zdravlje majke, već i razvoj i dobrobit bebe.
Postporođajna depresija nakon jedne trudnoće ne znači automatski da ćete je imati i nakon sledeće, ali povećava rizik za njeno ponovno javljanje. Studije pokazuju da se ona može javiti kod 30% do 50% žena koje su je već imale. Takođe, ako ste i pre trudnoće imali probleme sa depresijom ili anksioznošću, postoji veći rizik od pojave postporođajne depresije.
Ne, postporođajna depresija (PPD) nije isto što i postporođajna psihoza. Iako obe predstavljaju ozbiljna stanja mentalnog zdravlja koja se mogu javiti nakon porođaja, one se značajno razlikuju po simptomima, težini i tretmanu.
Postporođajna psihoza je mnogo ređe i ozbiljnije stanje koje se obično javlja u prvih nekoliko dana ili nedelja nakon porođaja. Javlja se kod 0,1% do 0,2% žena nakon porođaja.
Simptomi postpartalne psihoze uključuju halucinacije (vidne, slušne), deluzije (lažna uverenja koja nisu u skladu sa stvarnošću), konfuziju, dezorijentisanost, paranoju i drastične promene raspoloženja. Ponašanje može biti vrlo nepredvidivo, uključujući i opasne misli ili ponašanja, kao što su ideje o samopovređivanju ili povređivanju bebe.
Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku intervenciju jer može predstavljati ozbiljnu opasnost za majku i bebu.
Žene koje pate od postporođajne depresije (PPD) obično nemaju nameru da povrede svoju bebu. Mogu imati misli o povređivanju sebe ili bebe ali su i dalje u kontaktu sa realnošću. važno je razlikovati postporođajnu depresiju od postporođajne psihoze, koja nosi veći rizik od potencijalno opasnih ponašanja.
Žene koje se bore sa postporođajnom depresijom mogu se na najrazličitije načine ponašati u odnosu sa bebom. Nekada žene uspeju da budu u potpunosti dostupne i tu za bebu uprkos tome što su iznutra jako loše. Od preterane brige za bebu do odsutnosti i nemogućnosti povezivanja sa bebom sve nijanse su moguće.
Korisni kontakti:
MamaSOS besplatna linija za pružanje emotivne podrške mamama – 060 339 3390
Centar za mentalno zdravlje (besplatno, bez uputa i knjižice) – Beograđanka (20.sprat), Masarikova 5, Beograd; telefon: 011/ 3612-467; 064/8652520 (svakog radnog dana od 9-18h)
Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ – Višegradska 26, Beograd; telefon: 011/3636400
Institut za mentalno zdravlje, Beograd, Milana Kašanina 3 (Palmotićeva 37); telefon: 011/3307 500, radno vreme od 8-14h za prve preglede;
Klinika za psihijatriju UKCS – Pasterova 2, Beograd; telefon: 011/3662090
KBC „Dragiša Mišović-Dedinje“ – Heroja Milana Tepića 1, Beograd; telefon: 011/3630600 – za mlade od 15 do 24 godina i za odrasle;
KBC Zvezdara – Preševska 31, Beograd; radnim danima od 7-14 h; telefon: 011/3810656
Besplatno psihološko savetovalište u Domu omladine Beograda – Makedonska 22/IV, Beograd; Dežurni psiholog: 064/3925300
View this post on Instagram
Kontakti za prevenciju samoubistva
Nacionalni servis za zaštitu mentalnog zdravlja Republike Srbije – telefon 0800/309309, svakog dana od 0 do 24h (Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“), svi pozivi su anonimni i besplatni
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva – telefon: 011/7777000, svakog dana od 0 do 24h, svi pozivi su anonimnii besplatni, kao i prethodno navedeni broj 0800/309309, opcija 1
SOS linija Centar Srce – telefon: 0800-300-303, vanja@centarsrce.org, svakog dana od 14 do 23h, svi pozivi su anonimni i besplatni
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
