Samoubistvo je teška tema, ali previše važna da bi se ignorisala. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 24 godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 720 hiljada ljudi godišnje premine od suicida. U Srbiji je samo prošle godine (2024) na ovaj način život izgubilo više od 700 ljudi (Republički zavod za statistiku RS)
Uprkos uverenju da samoubistvo pogađa samo tinejdžere i odrasle, i mlađa deca mogu biti u riziku.
Depresija i samoubistvo se često javljaju zajedno. Ipak, ne pokušava svaka depresivna osoba da izvrši samoubistvo – niti je svaka osoba koja pokuša samoubistvo nužno depresivna. Ako ste roditelj, nastavnik ili neko ko provodi vreme sa decom i adolescentima, važno je da prepoznate znake upozorenja. Ovi alati mogu vam pomoći da sprečite samoubistvo kod mladih.
Septembar je Mesec podizanja svesti o prevenciji samoubistava, dok je 10. septembar posebno važan datum – tada se obeležava Svetski dan prevencije samoubistava (World Suicide Prevention Day), pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistava (IASP).
Faktori rizika
Nekoliko faktora povećava rizik od suicidalnih misli ili ponašanja, uključujući:
- Poremećaje mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost i drugi poremećaji raspoloženja
- Alkohol i upotrebu psihoaktivnih supstanci
- Impulsivno ponašanje
- Istoriju traume ili zlostavljanja
- Porodičnu istoriju samoubistva
- Prethodne pokušaje samoubistva
Znaci upozorenja
Ne pokazuju svi iste znake da razmišljaju o samoubistvu, ali ovi simptomi su razlog za zabrinutost:
- Promene u fizičkom izgledu ili higijeni
- Povećana upotreba alkohola ili droga
- Iznenadan pad školskog uspeha
- Društveno povlačenje
- Razgovor o samoubistvu ili opsesija smrću
- Rizično ili nepromišljeno ponašanje (npr. nesmotrena vožnja ili nezaštićeni seks)
- Samopovređivanje, kao što je sečenje
- Razgovor o beznađu ili osećaju da nema razloga za život
- Istraživanje metoda samoubistva i/ili nabavka oružja
Ako imate bilo kakve sumnje u vezi sa mentalnim zdravljem mladih – reagujte što pre.
Ovi koraci mogu pomoći
- Izrazite zabrinutost. Mit je da ćete, ako pomenete samoubistvo, nekome usaditi tu ideju. Iskrenim i otvorenim razgovorom šaljete važnu poruku da vam je stalo i da razumete.
- Zaista slušajte. Roditelji ponekad prekinu težak razgovor rečima: „Ne želim to da slušam“ ili „I meni je bilo teško u tim godinama, pa sam prebrodio/la“. Umesto toga, recite: „Reci mi više o tome kako se osećaš“ – i onda slušajte.
- Održavajte povezanost. Možda želite da zaštitite dete tako što ćete ga izolovati, ali samoća može povećati rizik od suicidalnih ponašanja. Pomažite detetu da ostane povezano sa prijateljima i bliskim osobama. Kao roditelj, provodite dodatno vreme sa svojim detetom – i zajedničko gledanje TV-a ili igranje igrica šalje poruku da ste tu.
- Budite saosećajni. Pokažite ljubav, recite detetu da čujete njegov bol, da može biti bolje, da ćete mu obezbediti pomoć i da ćete ga podržavati na svakom koraku.
- Verujte svom osećaju. Ako dete negira suicidalne misli, a vi sumnjate u iskrenost – verujte svojoj intuiciji i preduzmite dalje korake radi bezbednosti.
- Prioritet je bezbednost. Uklonite oružje iz kuće, postarajte se da dete ne ostaje samo i obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje što je pre moguće.
Gde potražiti pomoć
U hitnim slučajevima pozovite 911 ili odvedite dete u bolnicu. Ako zabrinutost nije hitna, potražite pomoć što pre kod stručnjaka za mentalno zdravlje. Školski psiholog može imati korisne resurse u zajednici.
Izvor: Talking to teens: Suicide prevention
Značajni kontakti
- Nacionalna linija za zaštitu mentalnog zdravlja 0800 309 309 opcija 1
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
www.lazalazarevic.rs - Centar Srce
Telefon: 0800-300-303; Mejl: vanja@centarsrce.org; www.centarsrce.org
Radno vreme je 14 do 23 časova, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna
Većina Domova zdravlja i svi kliničko bolnički centri u Srbiji imaju službe za zaštitu mentalnog zdravlja.
Značajan i koristan resurs je i fb grupa „Za Tebe #VažnoJe”
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
