Da starost može da bude i radost svedoče oni koji uglavnom ne žive u Srbiji. Naša kultura starenja se često svodi na odlaske kod lekara, na pijacu, u apoteku, čak i bez potrebe kako bi barem sa nekim popričali. Udaljeni od svojih vršnjaka stari ljudi nose terete svojih potomaka, penzijama dopunjuju njihove budžete, čuvaju unuke ako su im blizu, a neretko ostaju sami i usamljeni u svom porodičnom gnjezdu.
Da su potrebe naših starijih sugrađana drugačije prepoznali su jedan lekar, zatim psiholog – psihoterapeut i vaspitač – savetnik, kojima su u ovoj prelepoj ideji pridruženi i drugi ljudi: psiholozi psihoterapeuti i savetnici, medicinska sestra, instruktori specifičnih veština i drugi.
O tome kako se rodila ideja za ovakvo jedno mesto, kome je namenjeno i šta će sve naši seniori dobiti u Kući sreće, razgovarali smo sa Jelenom Jung, psihološkinjom i jednom od osnivača prvog “vrtića” za naše bake i deke.
Šta je Kuća sreće?
Kuća sreće je mesto na kome se naši seniori, bake i deke, upoznaju, druže, piju kafu, kuvaju, igraju razne igre, edukuju se, fizički aktiviraju, ali je i mesto na kome mogu dobiti i psihološku individualnu ili grupnu podršku. Ovo nije dom za stare već mesto namenjeno socijalizaciji, bez medicinskog zbrinjavanja. Dakle, Kuća sreće je tu za sve one bake i deke koji su u mogućnosti da se staraju o sebi ali su željni druženja sa svojim vršnjacima.
Kako se rodila ideja otvaranja “vrtića” za bake i deke?
“Ideja se rodila upravo iz ličnih potreba. Nas dve smo obe imale baku i deku koji su bili i sami, i usamljeni i koji su nas često pozivali da dođemo kod njih”, priču o rađanju ovakve ideje deli sa nama Jelena Jung. “Međutim, imali smo malo dete ili zahtevan posao i nažalost vrlo malo slobodnog vremena. I da ga je bilo više, opet bi bilo nedovoljno. Čak i kada smo uspevali da odemo kod njih, ubrzo bismo shvatili da posle onog standardnog ,,šta ima novo?”, ,,nedostajete mi”, zasigurno ne možemo da odgovorimo na njihove stvarne potrebe i da njima zapravo treba društvo njihovih vršnjaka i posvećeno prisustvo na duže vreme. Jer, oni obično mere vreme između našeg dolaska i odlaska”.
Idejni tvorac Kuće sreće je vaspitačica Nataša koja je radeći svakodnevno sa decom u vrtiću, a pod utiskom naše kulture starenja, došla na sjajnu ideju – “Zašto ja ne bih napravila vrtić za bake i deke i tako im obojila starost”. Nakon sedam godina, i raznih prepreka i strahova koji su je kočili, došlo je vreme kada se još neko uz nju prepoznao u ličnim pričama, te uvideo i veliku vrednost ovakve ideje.
“Iako je potreba starih ljudi da žive smislen život i onaj život vredan življenja – neupitna, na nju do sada niko nije uspeo da odgovori, te je u tom smislu ovo prvi senior centar u Srbiji i mi definitivno jesmo prvi koji smo kreirali ovakav divan i spefičan kontekst u kome se oni mogu povezivati i svoje stare dane zasluženo živeti kroz druženje i bezbrižnost”- navodi naša sagovornica, psihološkinja, Jelena Jung, koja ne krije radost povodom otvaranja prvog mesta namenjenog za druženje naših baka i deka.
Starost može da bude i radost / foto: 123rf Ovakva mesta su neophodna našim starijim sugrađanima
Ovakvo mesto, i još na hiljade takvih mesta, smatraju osnivači Kuće sreće, ne da su potrebna već su neophodna. “Istina je da su stariji ljudi posebno ranjivi na emocionalnu i socijalnu izolaciju što često, suočavajući se sa realnošću, dovodi do bolnih, izolovanih, samotnih perioda”, navodi Jung i dodaje da se, na žalost, “često dešava da mlađi članovi porodice iako žele da brinu o svojim najmilijima, nisu u mogućnosti da im pruže potrebnu pažnju i podršku, ali i ono najdragocenije – prisustvo i posvećenost.”
Osećaj pripadnosti i podrške koji dolazi iz kvalitetnih međuljudskih odnosa može imati pozitivan uticaj na naše emocionalno zdravlje i opšte blagostanje. Ipak, najranjiviji na usamljenost jesu stariji ljudi, pogotovo oni bez partnera, prijatelja ili komšije.
“Takođe, u našoj kulturi starenje često percipiramo kao nekakvu onemoćalost, i neretko možemo čuti ,,tako je kako je” i ,,takav je život”. Mi želimo da menjamo takav narativ. Starenje želimo da vidimo kao fazu punu potencijala. Oni su doslovno riznice mudrosti i iskustva stečenih tokom godina” – navodi Jelena sa željom da na ovakvom jednom mestu naše bake i deke imaju mogućnost da ispričaju svoje priče i žive nezaboravne trenutke onda kada zapravo imaju vreme, jer je tokom života uvek bilo ispunjeno obavezama i različitim ulogama.
“Sa vremenom koje imamo u slobodi, zapravo mnogo toga možemo da uradimo!” – ističe naša sagovornica.
Kad i kako do Kuće sreće?
Kuća sreće, smeštena je na obroncima Fruške gore, ušuškana u mirnom delu Sremske Kamenice, nedaleko od Novog Sada, ali dovoljno sklonjena od gradske vreve.
Posetioci će uz mnoštvo aktivnosti uživati u prostoru od 450 kvadrata, opremljenog sa puno ljubavi i sa prelepim pogledom na Dunav i Novi Sad.
U promotivnom periodu od 15 – 30.06.2024. svi koji to žele biće u prilici da “zavire” u Kuću sreće i tako steknu svoje prve utiske o ovom divnom mestu.
Za sve informacije i prijave, kao i za dogovor u vezi sa ulaznim intervjuom i upoznavanjem možete pozvati 062 9 449 032 ili posetite sajt OVDE.
“Čekamo vas i dobro nam došli! ❤️” – uzbuđeno poručuju domaćini Kuće sreće.
Foto: Kuća sreće 
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
