Iz psihološke perspektive digitalni svet je stvaran koliko i oflajn svet, i iskustva koja tamo stičemo mogu imati podjednako stvarne psihološke posledice.
Istraživanja pokazuju da visok stepen korišćenja telefona, računara i tableta ne prati nužno i visok stepen digitalne pismenosti među mladima, kaže Sara Dojčinović, psihološkinja u Mreži psihosocijalnih inovacija (PIN – Psychosocial Innovation Network). Ni roditelji najčešće nisu svesni opasnosti koje vrebaju na internetu, a često se dešava da neke rizike ne shvataju dovoljno ozbiljno, dok druge precenjuju, ukazuje ona.
“Mehanizmi za suprotstavljanje nasilju postoje – a samim tim i građenje bezbednog onlajn prostora“, poručuje Sara Dojčinović u intervjuu za Svet za nas.
Koliko smo svesni svih opasnosti digitalnog sveta?
Svet za nas: Deca i mladi danas provode mnogo vremena na društvenim mrežma, koliko su svesni opasnosti koje vrebaju na mrežama?
Iako su današnje generacije dece i mladih generacije koje internet i tehnologiju aktivno koriste kao sastavni deo života od najranijih uzrasta, istraživanja pokazuju da ovaj visok stepen korišćenja ne prati nužno i visok stepen digitalne pismenosti. Digitalna pismenost predstavlja veštine pristupanja, upravljanja, razumevanja, integracije, komunikacije, procene i kreiranja informacija i sadržaja na siguran i adekvatan način putem digitalnih tehnologija.
Istraživanja pokazuju zabrinjavajući trend niske digitalne pismenosti među mladima, posebno tamo gde postoji ograničena digitalna povezanost (npr. ruralni predeli). Takođe, digitalna pismenost je niža i kod dece i mladih koja dolaze iz ranjivih grupa, porodica nižeg socioekonomskog statusa, vangradskih sredina i slično. S druge strane, ni roditelji najčešće nisu svesni opasnosti koje vrebaju na internetu, a često se dešava da neke rizike ne shvataju dovoljno ozbiljno, dok druge precenjuju. Ovde ne govorimo samo o onim opasnostima koje smo iz oflajn sveta preneli na onlajn, kao što je rizik od kontaktiranja sa nepoznatim osobama, već o čitavom spektru sadržaja kojima deca mogu biti izložena, ili sadržaja koje ona sama mogu deliti sa drugima.
Često se dešava da su čak i roditelji sami ti čija onlajn aktivnost može ugroziti decu – na primer, javno postavljanje slika dece na lične profile. Kako digitalne tehnologije napreduju sve većom brzinom, tako i roditelji moraju biti spremni da se kontinuirano obrazuju i informišu o potencijalnim rizicima njihovog korišćenja ne samo da bi kontrolisali svoju decu, već i svoje sopstvene digitalne aktivnosti.
Sara Dojčinović – psihološkinja u Mreži psihosocijalnih inovacija (PIN – Psychosocial Innovation Network)Uticaj interneta na mentalno zdravlje dece
Svet za nas: Koje su prednosti, a koje su mane društvenih mreža?
Kao i sve, internet je doneo puno dobrih i loših stvari, i gotovo je nemoguće zahvatiti i delić svega što u to spada. Društvene mreže omogućile su nam da brzo prenosimo informacije, povezujemo se sa drugima, pronađemo one slične nama, a pri tome i dalje budemo izloženi različitostima i drugačijim pogledima na svet, da saznajemo nove stvari i stvaramo kreativan sadržaj. Sa druge strane, povećalo se prisustvo rizika od misinformacija i dezinformacija, izloženost sajber nasilju i neprimerenom sadržaju, kao i onlajn predatorima. Naravno, i ono što se najčešće pominje u ovom kontekstu – društvene mreže su dovele i do rizika od prekomernog korišćenja interneta koje može negativno uticati na mentalno zdravlje. Međutim, treba imati u vidu da samo vreme koje se na internetu provodi nije ono što je presudno – ključan je sadržaj kojem smo tokom tog vremena bili izloženi.
Nasilje u digitalnom svetu
Svet za nas: Nasilje na internetu i u našem društvu je ogroman problem, kako da se rešava taj problem, ima li ikakvih pomaka?
Onlajn nasilje veliki je problem na nivou celog sveta, a pri njegovom smanjenju neophodan je višestruki pristup, pa pored zakonske regulative i sprovođenje jasne politike sankcionisanja nasilja, ključnu ulogu igra obrazovanje. Obrazovanjem se doprinosi sistematičnom razvoju veština digitalne pismenosti i sposobnosti da se o sadržaju na internetu kritički promišlja.
Iskoreniti nasilje u svakom smislu iz digitalnog sveta kompleksno je isto koliko i iz ne-digitalnog. Zbog toga, važno je istaći i koliko je važna lična odgovornost za stvaranje bezbednog onlajn prostora, odnosno kontrole sopstvenog ponašanja u digitalnom prostoru. Osim što sami ne treba da produkujemo nasilan sadržaj ili istom dajemo viralnost, nikada ne smemo ostati samo posmatrači nasilnih ispada i maltretiranja na internetu koje susretnemo. Iz psihološke perspektive digitalni svet stvaran koliko i oflajn svet, i iskustva koja tamo stičemo mogu imati podjednako stvarne psihološke posledice. Mehanizmi za suprotstavljanje nasilju postoje – a samim tim i građenje bezbednog onlajn prostora. Važno je da ih svi koristimo, počevši od našeg sopstvenog odgovornog ponašanja na internetu.
Kako naučiti decu odgovornim ponašanjem na internetu
Svet za nas: Šta kažete roditeljima kako da postupaju kada deca preteruju sa igricama ili su previše prisutni na društvenim mrežama?
Da bi dete usvojilo odgovorno ponašanje, poput pravilnog korišćenja društvenih mreža, telefona ili igranja igrica, efikasniji pristup je postaviti konkretna ograničenja kroz dogovor, a ne putem zabrane. Na primer, dogovor da telefon mogu da koriste u vašem prisustvu, ili u određeno vreme, a da igrice ne smeju da igraju duže od pola sata obično imaju veću efikasnost od uslovljavanja i zabrana.
Ovaj pristup omogućava deci da razvijaju odgovornost i samodisciplinu, dok istovremeno pruža jasne smernice i granice. Dodatno, potrebno je razumeti zbog čega dete možda ekscesivno koristi društvene mreže, igra igrice, boravi na internetu. Nekada njihovo preterano korišćenje nije problem sam po sebi, već odraz nekog drugog izazova ili problema s kojim se dete ili mlada osoba suočava. Zato je važno da roditelj ne nastupa osuđujući dete, već treba da pokuša da kroz razgovor razume na koji način, zbog čega, i s kojim ciljem njegovo dete koristi internet.
Dodatno, često su roditelji ti koji nesvesno ili svojom nepažnjom podstiču određeno ponašanje, a zatim ga kasnije pokušavaju ograničiti. Na primer, često u mlađim uzrastima deci daju telefon da igraju igrice kada im je dosadno, umesto da pokušaju da na druge načine regulišu emocije ili pažnju detetu. Na taj način, dete se navikava da dosadu ili negativna emotivna stanja rešava korišćenjem tehnologije. Kada jednom to nauče na ranom uzrastu, problemi se mogu javiti u starijim uzrastima prilikom samoregulisanja sopstvenog ponašanja.
Svet za nas: Koje su posledice zabrana i strogih pravila?
Pravila su izrazito važna, naročito kada se sagledavaju u kontekstu postavljanja zdravih granica i konkretnih ograničenja u vidu dogovora. Ipak, na nižem nivou, ono što je ključno jeste edukacija i učenje, a ne zabrana. Zabrane mogu izazvati otpor i ne pomažu u učenju kako da odgovorno koriste tehnologiju. Kroz zabranu, ne učimo ni mi sami, a ni deca, kako da uočimo rizike i opasnosti, kako da na njih reagujemo i kako da se zaštitimo.
Umesto da se koriste zabrane, važnije je pružiti deci smernice koje će im pomoći da prepoznaju rizike i nauče kako da se zaštite. Kroz ovakav pristup, deca ne samo da razvijaju odgovornost, već i sposobnost da donose promišljene odluke u vezi sa korišćenjem tehnologije, što je daleko efikasniji način za učenje nego jednostavno zabranjivanje određenih aktivnosti.
Ono što je gotovo izvesno jeste da će pre ili kasnije dete doći u dodir sa digitalnim svetom, i da pre nego što ono samo, nezavisno počne da u njemu živi, treba da baš kao i u oflajn svetu razume šta taj onlajn život jeste, a šta nije. Štaviše, krajnji cilj jeste da deca i mladi usvoje navike kojih će se kasnije sama pridržavati, kada ne bude onog ko će ih u tome ograničavati ili im nešto zabranjivati. Naravno, pravila treba postaviti, jasno objasniti zbog čega se ona postavljaju i koja je njihova svrha, uz uspostavljanje dogovora sa detetom onda kada je uzrast adekvatan.
Društvene mreže posebno su rizične za decu mlađu od 13 godina
Svet za nas: Od kojeg razreda osnovne škole deca mogu da koriste društvene mreže?
Sve društvene mreže imaju svoje sopstvene interne politike uzrasta u kojim dozvoljavaju da deca samostalno koriste njihove mreže i prave naloge, a vidimo da je sve češća praksa uvođenja posebnih roditeljski rukovođenih naloga za decu ili modova za decu kao što to ima platforma Youtube kroz YouTube Kids). Granica ograničenja na društvenim mrežama je najčešće 13 godina, pa je to i politika koje se drži Facebook, kao i ostale Meta mreže, Twitter (X), TikTok… Takođe, u poslednje vreme viđamo i da države same počinju da uvode regulatorne politike kojima se deci ograničava pristup društvenim mrežama.
U psihološkom kontekstu, važno je istaći da deca mlađa od 13 godina još uvek razvijaju kognitivnu, emocionalnu i socijalnu zrelost, a prekomerno i neadekvatno korišćenje društvenih mreža može imati negativne posledice na njihovo samopouzdanje, socijalne veštine i razvoj identiteta.
Svakako, pre nego što naprave naloge na društvenim mrežama, decu treba upoznati sa svim potencijalnim rizicima i benefitima korišćenja, odnosno i pre samog aktivnog korišćenja raditi na razvoju digitalnih veština i zdravih navika.
Olivera se novinarstvom bavi više od sedamnaest godina. Diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Počela je da se bavi ekonomskim novinarstvom 2007. godine u medijskoj kući Ekonom:east Media Group. Dugogodišnji je saradnik više mesečnika specijalizovanih za finansije, bankarstvo, osiguranje i privredu. Više godina radila je u Business Info Group, na sajtu Nova ekonomija.
Pored ekonomije, fokusirana je, takođe, na obrazovanje i sektor korporativne društvene odgovornosti.
Podeli:
