Radionice koje kombinuju ekspresiju, emocije i vajanje, poput onih koje vodi profesor vajarstva Nikola Macura u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu, predstavljaju dragocenu priliku za decu uzrasta od 7 do 12 godina da uče, stvaraju i rastu. Inspirisani radom Alberta Đakometija, mališani su otkrili kako telo, pokret i forma mogu da „govore” više od reči. Kroz umetnost deca razvijaju empatiju, emocionalnu inteligenciju i sposobnost da izraze ono što rečima često ne mogu. Zato u ovom tekstu otkrivamo kako upravo ovakve umetničke radionice„Ekspresionizam i emocije“ na kojima je učestvovala i dečija redakcija roditeljskog portala Svet za Nas, podstiču razvoj deteta.
Umetnost kao most između emocija i stvaranja
Radionicu u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu vodio je Nikola Macura, profesor vajarstva na Akademiji umetnosti. U pitanju je bila radionica namenjena deci od 7 do 12 godina, sa fokusom na ekspresionistički izraz i emocije, a kroz stvaralaštvo jednog od najvažnijih vajara 20. veka – Alberta Đakometija.
Da bi decu uveo u svet vajanja emocija, Nikola Macura je radionicu započeo kratkom vežbom. Deca su dobila zadatak da samo pokretima tela – bez korišćenja mimike lica – izraze neku emociju. Neki su pokazivali spremnost za borbu kao bokseri, drugi su dočaravali sreću, ljutnju, saosećanje, pa i ravnodušnost … znate onaj pokret kada deca slegnu ramenima „tako mi je svejedno mama me je nagovorila da dođem“, baletske pokrete, mačevanje i još mnogo kreativnih izraza. Ova vežba je pomogla deci da razumeju suštinu radionice – kako pokret tela može preneti emociju.
Skulpture koje „govore“ bez reči
Alberto Đakometi je bio umetnik koji je voleo da posmatra ljude – ne samo kako izgledaju spolja, već kako se osećaju iznutra. Njegove skulpture su tanke, izdužene, gotovo sablasne, ali upravo u tome je njihova snaga. One ne izgledaju savršeno, ali prenose osećanja: tišinu, tugu, usamljenost, snagu, odlučnost.
Nikola je deci objasnio: „Đakometi je govorio – ne prikazujem čoveka kakav izgleda, već kakav jeste.“ Upravo to je i bio cilj radionice – ne tragati za savršenstvom, već za iskrenošću.
Kada su deca videla slike Đakometijevih skulptura, komentarisala su šta one imaju, a šta im nedostaje: „Nema oči, uši, usta… ali ima ruke, noge, stopala, kao neki čika Gliša!”, rekli su. Prepoznali su izražajnost i emociju u obliku, a ne u detaljima.
Od pokreta do skulpture – kako deca stvaraju emociju
Nakon uvodne vežbe, deca su krenula u stvaranje svojih skulptura. Prvo su zajedno sa profesorom Macurom pomagali da se pripremi materijal za radionicu za drugare koji dolaze. Učili su kako da naprave konstrukciju od žice, zatim su koristili papir-masu, lepak i kartonske osnove da bi figure dobile čvrstinu.
Zadatak je bio da naprave figure koje „govore telom“. Figure koje hodaju, stoje, plešu, čekaju, razmišljaju – baš kao Đakometijeve. Radionica nije imala za cilj da stvori savršenu skulpturu, već da svako dete izrazi svoju emociju i misao kroz formu.
Zanimljivosti koje je Nikola podelio sa decom (i roditeljima):
- Đakometijeve figure često izgledaju kao senke ili kao misli koje hodaju.
- Neke skulpture pravio je i po 20 puta – dok ne oseti da je „prava“!
- Voleo je tišinu i prostor – njegove figure često stoje same, da bi „govorile“ bez reči.
Zašto bi svaki roditelj trebalo da podstiče kreativni izraz svog deteta?
Pitanje nije samo „Da li je umetnost važna?“, već „Kako umetnost pomaže mom detetu da raste?“. Umetnost, kroz različite forme – bilo da je to slikanje, vajanje, muzika ili ples – pomaže deci da razvijaju socijalne, emocionalne i kognitivne veštine. Svaka radionica koju pohađaju deca, kao što je ova koju vodi profesor Nikola Macura, koja se bavi ekspresionizmom i emocijama, omogućava im da se izražavaju i rastu kroz iskustvo koje nudi umetnost. Radionice sa profesorom Nikolom Macurom nisu šablonske, već inspirativne i jedinstvene – svako dete stvara nešto svoje i posebno.
Radionice koje spajaju umetnost, emocije i obrazovanje
Profesor Nikola Macura je pre više od mesec dana započeo ciklus radionica u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu, namenjenih deci školskog uzrasta. Svaka radionica posvećena je jednom savremenom umetniku, kako bi deca kroz konkretan primer učila različite tehnike i stilove u vajarstvu. Cilj nije samo da deca nauče kako da oblikuju skulpturu, već da kroz umetnost nauče kako da prepoznaju i izraze svoja osećanja.
Kroz ovu radionicu, deca su naučila:
- Kako emocije mogu da se izraze kroz telo i pokret.
- Kako da koriste žicu i druge materijale za stvaranje skulptura.
- Da umetnost nije uvek o savršenstvu – već o iskrenosti.
Radionice sa profesorom Nikolom Macurom u KC Svilara
Za roditelje koji žele da njihova deca postanu kreativna i emocionalno zrela bića, umetničke radionice poput ove u Kulturnoj stanici Svilaru su savršena prilika. Ovo je više od obične zabave; to je ulaganje u budućnost njihovih sposobnosti da prepoznaju svoje unutrašnje svetove, komuniciraju sa drugima i razvijaju unutrašnju snagu koja je neophodna za suočavanje sa izazovima života.
Svaki ponedeljak tokom maja od 18 do 20 časova planirane su nove umetničke radionice u KS Svilara u Novom Sadu sa profesorom Nikolom Macurom. Radionice su namenjene deci od 7 do 12 godina. Prijave za radionicu su na svilarans@gmail.com Radionice su besplatne.
Svet umetnosti je svet u kojem se deca mogu razvijati, učiti i rasti – a to je najlepši poklon koji im možete dati.
U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima
Podeli:
