Rak dojke predstavlja jedan od najčešćih oblika karcinoma kod žena širom sveta. Stopa preživljavanja se neprestano povećava. Smrtni ishodi sprečavaju se podizanjem svesti i kontinuiranim naučnim istraživanjima. Naučnici su usaglašeni: Najvažniji lek je rano otkrivanje i prevencija.
Ako si mama, imaš duplo više razloga da brineš o sebi i svom zdravlju — nemoj to nikada da zaboraviš! Zaista je važno biti tu za dete i učiniti sve da što duže budemo tu, zadovoljne i pre svega zdrave.
Na neke stvari ne možemo da utičemo. Ali, kad je zdravlje u pitanju, ono što možemo — moramo.
U narednim redovima upoznaćemo vas sa najvažnijim podacima o karcinomu dojke, prevenciji, prepoznavanju simptoma i lečenju ove opake bolesti.
Šta je rak dojke?
Rak dojke se razvija kao posledica brzog rasta ćelija u tkivu dojke. Rapidan rast ćelija nastaje usled promena u DNK unutar ćelija tkiva dojke. DNK sadrži ključna uputstva koja regulišu funkcije ćelije, uključujući njihov rast i razmnožavanje. U zdravim ćelijama DNK kontroliše ove procese tako da se odvijaju umerenim tempom i nalaže ćelijama kada da prestanu sa radom i umru. Međutim, u ćelijama koje postaju kancerogene, dolazi do izmena u DNK koje izazivaju brzo množenje ćelija. Ove izmenjene ćelije imaju sposobnost da opstanu čak i kada bi normalne ćelije uginule, što dovodi do akumulacije i formiranja tumora.
Tumor se može širiti i uništavati okolno zdravo tkivo. Ako se nekontrolisano širi, ćelije raka se mogu odvojiti od primarnog tumora i proširiti na druge delove tela, što se naziva metastatski rak.
Vrste karcinoma dojke
Najčešće se promene u DNK javljaju u ćelijama koje formiraju mlečne kanale koji su zaduženi za transport mleka do bradavica. Rak koji se razvija iz ovih ćelija poznat je kao invazivni duktalni karcinom. Takođe, rak može početi i u ćelijama mlečnih žlezda koje se nazivaju lobule i služe za proizvodnju mleka, a ovaj tip raka naziva se invazivni lobularni karcinom. I druge ćelije u dojci mogu postati maligne, ali su takvi slučajevi ređi.
Postoji nekoliko vrsta i tipova raka dojke, koji se klasifikuju na osnovu mesta na kojem počinju, kao i karakteristika ćelija raka.
Nerastući (neinvazivni) karcinom dojke
- duktalni karcinom in situ (DCIS): Ovo je rani oblik raka dojke kod kojeg su ćelije raka prisutne unutar mlečnih kanala, ali nisu prodrle u okolno tkivo.
Invazivni (invazivni) karcinom dojke
- invazivni duktalni karcinom (IDC): Najčešći tip raka dojke koji počinje u mlečnim kanalima i širi se u okolno tkivo dojke.
- invazivni lobularni karcinom (ILC): Drugi po učestalosti tip raka koji počinje u žlezdama (lobulama) koje proizvode mleko.
Retki tipovi karcinoma dojke
- inflamatorni karcinom dojke: Brzorastući karcinom koji često izgleda kao infekcija sa crvenilom i oteklinom dojke.
- Pagetova bolest bradavice: Retki oblik raka koji obično počinje sa promenama na koži bradavice i areole.
- medularni karcinom: Ovaj tip raka karakteriše prisustvo velikih, dobro definisanih ćelija tumora i obično ima bolju prognozu nego drugi oblici.
- mukozni karcinom: Ovaj tip raka karakterišu ćelije tumora koje su okružene sluzi, a često ima bolju prognozu.
- tubularni karcinom: Sastoji se od cevastih struktura u tumoru i obično ima vrlo dobru prognozu.
- papilarni karcinom: Ima papilarnu (sličnu bradavici) strukturu i može biti jedan od boljih oblika raka dojke u pogledu ishoda.
Karcinomi definisani prema molekularnim karakteristikama
- hormonski receptor pozitivan: Rak dojke koji ima receptore za hormone estrogen i/ili progesteron.
- HER2-pozitivan: Rak sa visokim nivoom HER2 proteina, koji je zbog toga agresivniji, ali istovremeno i osetljiv na terapije usmerene na HER2.
- trostruko negativni rak dojke: Nema receptore za estrogen, progesteron, niti višak HER2 proteina. Ovaj tip raka može biti posebno agresivan i težak za lečenje.
Razumevanje tipa raka dojke ključno je za određivanje najefikasnijeg pristupa lečenju. Svaki tip može zahtevati drugačiju kombinaciju tretmana, uključujući operaciju, radioterapiju, hemoterapiju, hormonsku terapiju i/ili ciljanu terapiju.
Rak dojke: Faktori rizika
Faktori koji mogu povećati rizik od raka dojke uključuju:
- porodičnu istoriju raka dojke: Ako je neko iz porodice: roditelj, brat ili sestra, imao rak dojke, vaš rizik od karcinoma je povećan. Rizik je veći ako vaša porodica ima istoriju obolevanja od raka dojke u mladim godinama. Rizik je takođe veći ako imate više članova porodice sa rakom dojke. Ipak, većina osoba dijagnostikovanih sa rakom dojke nema porodičnu istoriju bolesti;
- ličnu istoriju bolesti: Ako ste imali rak u jednoj dojci, imate povećan rizik od dobijanja raka u drugoj dojci. Određeni uslovi su pokazatelji povećanog rizik od raka dojke. Ovi uslovi uključuju lobularni karcinom in situ, poznat kao LCIS, i atipičnu hiperplaziju dojke. Ako ste imali biopsiju dojke koja je otkrila jedan od ovih uslova, imate povećan rizik od raka dojke;
- rani početak menstruacije: Početak menstruacije pre 12. godine povećava rizik od raka dojke;
- kasni početak menopauze: Početak menopauze posle 55. godine povećava rizik od raka dojke;
- rak dojke mogu da dobiju i muškarci, ali su žene u većem riziku: Žene su u mnogo većem riziku u odnosu na muškarace. Svi se rađaju sa nekim tkivom dojke, pa svako može dobiti rak dojke. Ipak, ova bolest uglavnom pogađa žene;
- gusto tkivo dojke: Tkivo dojke se sastoji od masnog tkiva i gustog tkiva. Gusto tkivo se sastoji od mlečnih žlezda, mlečnih kanala i vlaknastog tkiva. Ako imate guste dojke, imate više gustog nego masnog tkiva u svojim dojkama. Guste dojke mogu otežati otkrivanje raka dojke na mamografu. Ako je mamograf pokazao da imate guste dojke, vaš rizik od raka dojke je povećan;
- konzumiranje alkohola: Konzumiranje alkohola povećava rizik od raka dojke;
- prvo dete u starijoj dobi: Rođenje prvog deteta nakon 30. godine može povećati rizik od raka dojke;
- činjenicu da nikada niste bili trudni: Trudnoća smanjuje rizik od raka dojke. Samim tim su žene koje nisu rađale u povećanom riziku;
- starenje: Rizik od raka dojke raste kako starite;
- nasledne promene DNK koje povećavaju rizik od raka: Određene promene DNK koje povećavaju rizik od raka dojke mogu se preneti s roditelja na decu. Najpoznatije promene su BRCA1 i BRCA2. Ove promene mogu značajno povećati vaš rizik od raka dojke i drugih vrsta raka, ali neće svako sa ovim promenama DNK dobiti rak;
- hormonsku terapiju tokom menopauze: Uzimanje određenih hormonskih lekova za kontrolu simptoma menopauze može povećati rizik od raka dojke. Rizik je povezan sa hormonskim terapijama koje kombinuju estrogen i progesteron;
- gojaznost: Osobe sa gojaznošću imaju povećan rizik od raka dojke;
- izloženost zračenju: Ako ste primili tretmane zračenjem u predelu grudi kao dete ili mlada osoba, vaš rizik od raka dojke je veći.
Simptomi koji ukazuju na rak dojke
Neki od upozoravajućih znakova raka dojke su:
- nov čvor u dojci ili ispod pazuha;
- zadebljanje ili oticanje dela dojke;
- iritacija ili uvlačenje kože dojke;
- crvenilo ili perutanje kože u predelu bradavice ili na dojci;
- povlačenje bradavice ili bol u predelu bradavice;
- iscedak iz bradavice koji nije majčino mleko, uključujući krv;
- bilo kakva promena u veličini ili obliku dojke;
- bol u bilo kom delu dojke.
Imajte na umu da se ovi simptomi mogu javiti i kod drugih stanja koja nisu rak. Ako primetite bilo koji od ovih znakova ili simptoma, obavezno se obratite svom lekaru odmah.
Dijagnostika karcinoma dojke
Ukoliko postoje simptomi raka dojke koji treba istražiti ili ako ste imali skrining dojki koji je pokazao abnormalne rezultate, vaš lekar će vas putiti na dalju dijagnostiku.
Dijagnostičke metode raka dojke su:
- mamografija: X-ray (rendgenski) snimak dojke, ključan za rano otkrivanje;
- ultrazvuk: koristi se za dalje ispitivanje nepravilnosti otkrivenih mamografijom;
- biopsija: uzimanje uzorka tkiva iz sumnjive oblasti za laboratorijsku analizu.
Tretman i terapije
Tretmani raka dojke zavise od stadijuma bolesti, tipa tumora i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta:
- hirurgija: lumpektomija ili mastektomija;
- radioterapija: koristi zračenje za uništavanje ćelija raka;
- hemoterapija: upotreba lekova za uništavanje ćelija raka;
- hormonska terapija: blokira hormone koji mogu podsticati rast tumora;
- ciljana terapija: koristi lekove ili druge supstance za precizno ciljanje ćelija raka.
Prevencija karcinoma dojke
Održavanje zdrave težine, redovna fizička aktivnost, odvikavanje od pušenja i ograničavanje unosa alkohola mogu smanjiti rizik od raka dojke. Takođe se preporučuje da dojite svoju bebu, ukoliko je to moguće.
Ako imate indikacije za hormonsku terapiju u menopauzi, zajedno sa lekarom razmotrite dobiti i rizike.
Čak i ukoliko ne spadate u rizične grupe, redovno se pregledajte. Svako može da oboli od karcinoma, a rano prepoznavanje bolesti je najbolji put ka izlečenju.
BRCA test
BRCA test je genetski test koji se koristi za otkrivanje mutacija u BRCA1 i BRCA2 genima. Mutacije u ovim genima povećavaju rizik od razvoja određenih vrsta karcinoma, uključujući rak dojke i karcinom jajnika. Testiranje na BRCA mutacije posebno se preporučuje osobama koje imaju porodičnu istoriju bolesti.
Ako rezultat BRCA testa pokaže prisustvo mutacija, lekar će vas uputiti na intenzivnije praćenje zdravstvenog stanja, detaljniju dijagnostiku i specijalizovano lečenje, kao i na genetsko savetovanje koje uključuje i članove porodice.
U Srbiji je dostupan i PreSENTIA test koji ima širok portfolio od 19 panela za nasledne karcinome, uključujući i BRCA1 i BRCA2 mutacije. Svaki panel se fokusira na specifičan set gena, koji predodređuje šanse za razvoj karcinoma u budućnosti. Genetičke promene (mutacije) u genima koje uzrokuju karcinome mogu biti nasledne, odnosno prenete sa roditelja na decu.
Redovni preventivni pregledi su najvažniji
Preventivni pregledi uključuju:
- samopregled dojki: sve žene jednom mesečno;
- ultrazvuk dojki: sve žene starije od 25 godina, uključujući i trudnice i dojilje, jednom godišnje;
- mamografija: sve žene starije od 40 godina, jednom u dve godine uz ultrazvuk svake godine.
Samopregled dojki
Preporučuje se da se samopregled dojki obavlja jednom mesečno, kako bi se uočile bilo kakve promene u tkivu dojki. Tokom samopregleda potrebno je obratiti pažnju na promene u veličini dojki, prisustvo kvržica, udubljenja ili grudvica, zatim na promene na koži poput crvenila ili perutanja, uvučene bradavice, kao i na bilo kakav iscedak iz bradavica.
Ako primetite bilo kakvu kvržicu ili druge promene, važno je da odmah zakažete pregled kod lekara. Iako je osam od deset kvržica potpuno benigno, neophodno je da se one detaljno pregledaju kako bi se isključila mogućnost kancerogenih promena.
Samopregled dojki je najbolje planirati sedam do deset dana nakon početka menstruacije, kada su dojke najmanje osetljive na dodir. Ukoliko više nemate menstruaciju, izaberite jedan dan u mesecu, na primer prvi dan, i označite ga u kalendaru kako biste se podsetili na obavljanje samopregleda. Tokom svakog pregleda, fokusirajte se na uočavanje bilo kakvih promena u odnosu na prethodni mesec.
Statistika i značaj prevencije
Rak dojke je najčešći karcinom kod žena u mnogim delovima sveta. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji svake godine se dijagnostikuje kod oko 2,1 milion žena. Stopa preživljavanja značajno se poboljšala zahvaljujući napretku u dijagnostici i tretmanima.
Kakva je situacija u Srbiji
Podaci Instituta za javno zdravlje „Batut” pokazuju da se u Srbiji godišnje u proseku registruje 4529 žena novoobolelih od raka dojke.
Prosečno, od ove maligne bolesti godišnje u Srbiji umre 1730 žena, kažu u „Batutu” za BBC na srpskom.
Republika Srbija organizuje skrining za žene između 50 i 69 godina. Međutim, prema izveštaju Državne revizorske institucije (DRI), organizovani skrining za karcinom dojke nije obuhvatio 75% ciljne populacije.
Identifikovani razlozi za ovaj nedostatak uključuju manjak opreme, nedovoljan broj medicinskog osoblja, organizacione propuste, kao i uticaj pandemije virusa korona.
Dalje, izveštaj DRI pokazuje da u periodu od 2017. do 2022. godine čak tri četvrtine domova zdravlja u Srbiji nije uspešno sprovelo organizovani skrining (izvor BBC na srpskom).
Cilj skrininga i preventivnih pregleda je da se rak otkrije u početnoj fazi, jer je stepen izlečenja tada i do 95 odsto.
Izvori:
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC): “Simptomi raka dojke”
Mayo Clinic, “Rak dojke: Simptomi i uzroci”
Nacionalna zdravstvena služba (NHS), “Testovi i sledeći koraci za rak dojke kod žena”
RECENZIJA: Tekst je pisan uz konsultacije sa dr Draganom Đilas koja je jedan od vodećih radiologa u regionu usmerenih na oboljenja dojki, sa preko 20 godina radnog iskustva na Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Osnivač je i predsednik Senološkog udruženja Srbije i profesor na Katedri za radiologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Stručno se usavršavala u brojnim gradovima Evrope i Amerike, autor je i koautor brojnih naučnih i stručnih radova, kao i brojnih poglavlja u domaćim i stranim monografijama i udžbenicima. Osnivač je i predavač u Školi za dijagnostiku dojke i interventne procedure u Novom Sadu.
Član je stručnog tima Poliklinike Consilium
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
