Nedostatak sna ne utiče samo na to da budemo umorni. On menja način na koji mislimo, osećamo, reagujemo, donosimo odluke...
Vaša beba se u prva tri meseca polako adaptira na ovaj svet. Njen prvi razvojni zadatak je da otkrije da li je ovaj svet sigurno mesto za život. Siguran svet je svet u kojem su roditelji dostupni, prepoznaju bebine potrebe i na njih odgovaraju. Uz puno ljubavi, maženja, pažnje i zajedničkih trenutaka vi investirate u svaki naredni period razvoja vašeg deteta.
Kako se razvijaju motoričke sposobnosti na uzrastu od 0 – 3 meseca
I ako nije preporučljivo da beba spava na stomačiću, kada je budna potrebno je da je što češće stavite da boravi na stomaku na ravnoj podlozi. Ovo je odlična razvojna gimnastika za vašu bebu. U prvom mesecu beba ležeći na trbuhu odiže glavu od podloge dok su joj šake i dalje stisnute. Između prvog i drugog meseca beba će polako podizati i ramena od podloge, a šakice će polako otvarati. U drugom mesecu pokreti bebinih ekstremiteta postaju simetrični.
Do kraja trećeg meseca beba koja leži na trbuhu podizaće se oslanjajući se na podlaktice dok će šakama zadržavati predmet koji uhvati u ruku. Ovo podizanje i otvaranje šake osnov su za veoma važnu aktivnost – puzanje. Beba u prvom mesecu predmet samo posmatra i refleksno ga hvata. Do kraja drugog meseca počeće očima da prati predmet koji se pomera u stranu. Između drugog i trećeg meseca primetićete kako se beba igra sa svojim rukicama, posmatra ih, okreće glavu sledeći predmet koji se pomera i usmerava ruku u pravcu predmeta.
Vaša beba će u prvom mesecu reagovati na jače zvuke promenom aktivnosti, a na svetlo će reagovati treptanjem. Do kraja drugog meseca beba će početi da reaguje i na slabe zvukove. U ovom periodu ćete primetiti prvi pogled usmeren na vaše oči. Beba će očima pratiti osobe koje se kreću. Do kraja trećeg meseca beba reaguje na zvuk zadržavanjem pogleda ili pokretom i okreće glavu prema izvoru zvuka. U tom periodu, bebe prolaze kroz brze i značajne promene u svojoj sposobnosti da dožive i interpretiraju različite senzorne podražaje iz svog okruženja.
Iako se novorođenčad rađaju sa ograničenim vidom, oni brzo napreduju. U prvim nedeljama, bebe mogu fokusirati samo na objekte koji su na udaljenosti od 20 do 30 centimetara, što je približno razdaljina između lica roditelja i bebe tokom dojenja ili držanja. Oni preferiraju lica i jednostavne uzorke sa visokim kontrastom. Oko drugog meseca, bebama se poboljšava sposobnost praćenja pokretnih objekata očima i prepoznavanja poznatih lica, a do trećeg meseca većina beba može pratiti objekte u punom kružnom pokretu.
Novorođenčad već ima dobro razvijen sluh i može se okrenuti prema izvoru zvuka, a prednost daju ljudskom glasu nad ostalim zvucima. Oni posebno reaguju na melodije govora i mogu se smiriti ili oživeti slušajući govor svojih roditelja. Uzrast od 0 do 3 meseca je ključan za razvoj slušne diskriminacije, gde bebe počinju da razlikuju različite zvučne obrasce i intonacije.
Osećaj dodira je jedan od najvažnijih senzornih sistema kod novorođenčadi. Kroz dodir, bebe istražuju svet oko sebe i razvijaju emocionalne veze s ljudima koji ih neguju. Masiranje i maženje su ne samo umirujući nego i stimulativni za razvoj senzornih putova u mozgu.
Čulo ukusa i mirisa su takođe prilično razvijeni pri rođenju. Bebe pokazuju preference za slatkim ukusom i sposobne su da prepoznaju miris svoje majke, što ih može umiriti i privući ka izvoru hrane.
Osećaji koji se tiču pozicioniranja tela i ravnoteže takođe počinju da se razvijaju. Iako ove sposobnosti nisu toliko očigledne kao vid ili sluh, one su ključne za razvoj motorike i koordinacije.
Na najranijem uzrastu osnovni oblik učenja je klasično uslovljavanje. Tek sa tri meseca počinje instrumentalno učenje putem nagrađivanja. Klasično uslovljavanje se zasniva na principu povezivanja određenih stimulusa s odgovarajućim reakcijama. Kod beba uzrasta do tri meseca, ovo se može primetiti u mnogim svakodnevnim situacijama. Na primer, beba može naučiti da povezuje zvuk flaše s hranjenjem. Čim beba čuje zvuk flaše ili vidi je, može početi da izražava radost i uzbuđenje jer zna da će uskoro dobiti hranu. Ovo je klasičan primer uslovljavanja.
Kroz ovaj rani oblik učenja, bebe takođe mogu razviti asocijacije između mirisa, zvukova i dodira s emocionalnim reakcijama. Na primjer, miris majčine kože može doprineti osećaju topline i sigurnosti. Ovako uslovljavanje pomaže bebama da razvijaju osnovne veze i razumeju svoje okruženje. Instrumentalno učenje kod beba obično počinje kasnije u razvoju, nakon klasičnog uslovljavanja. Ovaj oblik učenja, takođe poznat kao operantno uslovljavanje, fokusira se na veze između ponašanja i posledica koja ta ponašanja proizvode. Bebe postepeno razvijaju ovu sposobnost kako postaju svesnije sveta oko sebe i razvijaju motoričke veštine.
Na primer, beba će možda shvatiti da kad plače ili pokazuje određeno ponašanje, roditelji će je uzeti u naručje, nahraniti ili zadovoljiti na neki drugi način. To je oblik instrumentalnog učenja jer beba uči kako da koristi svoje ponašanje (u ovom slučaju, plač) kako bi postigla željeni cilj (dobijanje pažnje i brige od roditelja). Instrumentalno učenje kod beba obično počinje kasnije u razvoju, nakon klasičnog uslovljavanja. Instrumentalno učenje kod beba postaje sve izraženije kako beba raste i postaje sve svesnija svojih postupaka i posledica koje ih prate. Učenje putem pokušaja i grešaka igra ključnu ulogu u ovom procesu. Ovaj oblik učenja omogućava bebama da razvijaju veštine i strategije za interakciju s okolinom i zadovoljenje svojih potreba.
Razvoj govora u prvim mesecima života bebe obuhvata osnovne komunikacijske veštine koje su uglavnom vezane za izražavanje potreba i reagovanje na spoljašnje stimuluse. Evo nekoliko ključnih aspekata razvoja govora na uzrastu od 0 do 3 meseca:
Vokalizacija: U prvim nedeljama života, beba će često ispuštati zvuke: plač, cviljenje, stenjanje i smeh. Ovi zvuci predstavljaju primitivan oblik vokalizacije i obično su reakcija na unutrašnje osećaje ili spoljašnje podsticaje.
Orijentacija prema zvukovima: Beba postepeno razvija sposobnost da okreće glavu i oči prema izvorima zvukova. To je važna veština koja omogućava bebi da identifikuje i reaguje na glasove i druge zvuke u svom okruženju. Zato je važno da pričate sa bebom bez obzira na to što ona još uvek ne govori.
Interakcija sa roditeljima: Beba počinje da reaguje na ljudski glas, posebno na glas svojih roditelja. Može se smiriti ili osmehnuti kada čuje poznat
e glasove.
Važno je napomenuti da u ovom uzrastu bebe ne izražavaju rečima, već se oslanjaju na neverbalnu komunikaciju, kao što su izrazi lica, dodiri i zvukovi, kako bi komunicirale svoje potrebe i emocije. Roditelji igraju ključnu ulogu u podršci ovom ranom razvoju govora tako što će odgovarati na signale bebe, razgovarati s njom i čitati joj priče, čime će podsticati razvoj komunikacionih veština. Glasovi koje beba proizvodi će najpre biti neprepoznatljivi, grleni, potom će se pojaviti samoglasnici, a do kraja trećeg meseca beba će početi da guče spajajući samoglasnike i suglasnike. Sa tri meseca može se javiti i prvo udvajanje slogova – lančano rrrr
Možda vam to do sada niko nije rekao ali bebe plaču i to je normalno. Posebno u prvih mesec dana bebe mogu da plaču bez posebnih razloga. Plač je jedini način na koji beba ostvaruje interakciju sa okolinom i služi tome da privuče pažnju odraslih bez kojih beba ne može da preživi.
Izuzetno je važno da znate da bebu nikada ne treba da ostavite samu da plače. Uteha u trenutku kad beba plače je ključan faktor osećaja sigurnosti. Zapamtite ljudsko mladunče ne može da preživi bez odraslih. Neodgovaranje na potrebe bebe može da ostavi dugoročne posledice. To ipak ne znači da sa bebom nešto nije u redu ako puno plače. Važno je da ste vi tu, da ste prisutni, da upoznajete svoju bebu i polako otkrivate šta je ono što joj je potrebno.
Ljudski glas i podizanje bebe na ruke umiruju uplakanu bebu. U interakciji sa svojom bebom brzo ćete naučiti da razlikujete bebin plač pa ćete znati da li je beba gladna, da li je nešto boli, neudobno joj je ili traži bliskost i maženje.
Beba će na početku spavati ukupno oko 20 sati iz više puta po kraćem vremenskom intervalu, a negde oko trećeg meseca spavaće nešto manje, oko 18 sati ali sa većim kontinuitetom u spavanju.
Često buđenje, puno plakanja, grčevi, adaptacija bebe na ovaj svet ali i adaptacija vas na ulogu roditelja mogu biti izazovni i zahtevni. Beba će vam u ovom periodu biti centar sveta ali nemojte zaboraviti da brinete i o sebi. Ako ste vi dobro, ako ste naspavani, siti, smireni sve će ići mnogo lakše.
Pomoć sa strane je dobrodošla ali samo ako je podržavajuća i ako ne remeti vaše povezivanje sa bebom. Patronažna služba je tu da vas nauči, ne da brine o bebi umesto vas. Podrška znači “vi to možete”. Bake, tetke, strine i ostale pomagače usmerite na pomoć oko kuvanja, spremanja, dostave, a sve oko bebe gledajte da u većoj meri radite sami. Ostavite prostora da budete sami, da učite iz sopstvenog iskustva, jedno od drugog, a najviše od vaše bebe.
Kada je beba jako uznemirena, a vi nervozni, prvo umirite sebe. Istuširajte se, prošetajte, opustite se uz neku muziku, dok drugi roditelj pričuva bebu. Smireniji i odmorniji roditelj će lakše i brže umiriti bebu.
Nedostatak sna ne utiče samo na to da budemo umorni. On menja način na koji mislimo, osećamo, reagujemo, donosimo odluke...
Od prvog dana detetovog života, ishrana je tema koja zaokuplja pažnju roditelja. Nauka danas daje jasne smernice o tome zašto...
Postoje susreti koji menjaju tok života. Za Tamaru Dragović, masaža beba nije bila samo nova veština ili profesionalni izbor –...
Ako planirate roditeljstvo ili čekate bebu u narednim godinama, vaše dete će pripadati Generaciji Beta – generaciji rođenoj između 2026....
Kada pričamo o uvođenju nemlečne hrane, najčešće mislimo na nutritivne vrednosti, na to šta je beba jela, koliko i kada....
Uvođenje čvrste hrane u ishranu beba je uzbudljiv trenutak, ali može izazvati i zabrinutost kod roditelja. Kada je reč o...