Proleće donosi više vremena napolju, igru i energiju, ali za mnogu decu i prve simptome alergije. Zašto su deca podložna...
Dobrodošli u burnu drugu godinu života vašeg deteta, prepunu samostalnih koraka, pentranja, skakutanja, osmeha, ali i padova, plakanja, takozvanih tantruma i puno raznih izazova.
Vaše, sada već dete proširuje svoj vokabular i počinje da formira jednostavne rečenice. Postaje sve samostalnije u hodanju, trčanju i penjanju. Takođe, razvija fine motoričke veštine kao što su držanje olovke i ručkanje kašikom.
Sve je više zainteresovano za igru sa vršnjacima i razvija dalje svoje socijalne veštine. Želi sve da obavlja samo, što treba podsticati uprkos nespretnosti i vašem nestrpljenju dok čekate da se samo obuje, obuče ili da samostalno jede dok umusavi celo svoje telo, a neretko i vaše zidove.
Ovo je period intenzivnog razvoja i istraživanja sveta oko sebe.
Motorički razvoj deteta na uzrastu od 13 do 18 meseci donosi mnogo novih mogućnosti za aktivnosti i istraživanje sveta oko sebe. Evo kako možete da podrže motorički razvoj svog deteta u ovom uzrastu:
Podstičite hodanje i istraživanje: Ako vaše dete već hoda, omogućite mu da istražuje svet oko sebe. Pratite ga dok istražuje dvorište ili park, ali mu takođe dajte slobodu da istražuje samostalno. Dete je sada sigurnije u kretanju ali bezbednost je i dalje od velike važnosti. Vodite računa o utičnicama i dostupim električnim uređajima. Utičnice zatvorite, a sve što može da bude potencijalno opasno držite van domašaja vašeg deteta.
Razvijajte fine motoričke veštine: Dajte detetu igračke koje podstiču razvoj fine motorike, poput slagalica, bojica i plastelina. Ovo će mu pomoći da razvije spretnost prstiju.
Podstaknite aktivnosti sa lopticama: Igranje sa lopticama pomaže razvoju koordinacije ruku i očiju. Pustite dete da baci ili gura lopticu i time razvija svoje motoričke veštine.
Aktivnosti na otvorenom: Dajte detetu priliku za igru na otvorenom prostoru, kao što su vožnja bicikla ili tricikla, penjanje na igralištima ili igranje u pesku. Ovo će poboljšati ravnotežu i koordinaciju.
Gimnastika i ples: Organizujte kratke gimnastičke i plesne aktivnosti koje podstiču dete da se kreće, skače i istražuje svoje telo.
Siguran prostor za igru: Obezbedite siguran prostor u kući gde dete može da istražuje bezbedno. Uklonite potencijalno opasne predmete i oštre ivice.
Igra sa vršnjacima: Organizujte vreme za igru sa drugom decom kako bi dete razvijalo socijalne veštine i zajedno se igralo. Ako vaše dete ne ide u vrtić, pronađite decu sličnog uzrasta na igralištima ili u igraonicama.
Pravilna ishrana i san: Obezbedite detetu dovoljno energije kroz zdravu ishranu i pravilne obroke kako bi imalo energije za fizičke aktivnosti. Takođe, osigurajte redovne i dovoljno dugačke periode sna, što je ključno za razvoj.
Na uzrastu od 13 do 18 meseci, deca prolaze kroz značajan razvoj svojih perceptivnih sposobnosti, što uključuje percepciju vizuelnih, auditivnih, taktilnih, mirisnih i ukusnih informacija.
Kako biste podržali razvoj perceptivnih sposobnosti deteta u ovom uzrastu, pružite mu raznovrsna iskustva i interakcije sa okolinom. Ovo uključuje igru, istraživanje prirode, čitanje priča sa različitim zvučnim efektima, korišćenje raznovrsnih materijala i tekstura, kao i razgovor sa detetom o stvarima koje primećuje. Sve ovo doprinosi razvoju perceptivnih veština i razumevanju sveta oko sebe.
Vaše dete postaje sve veštije u razlikovanju oblika, boja i detalja u svojoj okolini. Može da prepozna poznate objekte i živopisne predmete. Živopisne igračke, različite boje i oblici pomažu detetu da razvija svoju vizuelnu percepciju.
Deca razvijaju sposobnost prepoznavanja različitih zvukova i njihovih izvora. Mogu razlikovati poznate zvuke, kao što su zvukovi kućnih aparata, glasovi članova porodice ili zvuci prirode.
Istražuje teksture i površine putem dodira. Razlikuje meko od tvrdog, glatko od hrapavog. Ovo je važno za razvoj fine motorike i senzornih veština vašeg deteta.
Deca razvijaju sposobnost razlikovanja različitih mirisa i ukusa. Prepoznaju mirise hrane, biljaka, cvetova i drugih predmeta. Raznovrsna ishrana i upoznavanje sa različitim ukusima doprinosi razvoju ukusa i mirisa, pa neka svaki obrok vašeg deteta bude što raznovrsniji.
Vaše dete postaje sve sposobnije u proceni udaljenosti i dubine. To je posebno vidljivo kada se igra sa lopticama ili drugim igračkama koje se bacaju ili guraju.
Uzrast od 13 do 18 meseci predstavlja veoma važan period u razvoju kognitivnih i intelektualnih sposobnosti deteta. Tokom ovog vremena, deca su veoma radoznala i aktivno istražuju svet oko sebe.
Razvoj jezičkih veština: Dete proširuje svoj vokabular i postaje sve bolje u izražavanju svojih potreba i osećanja. Počinje da formira jednostavne rečenice i može razumeti više naredbi.
Pamćenje: Dete razvija bolje pamćenje i počinje da pamti različite događaje i iskustva. Može se sećati lica članova porodice, mesta i rutina.
Rešavanje problema: Dete počinje da razmišlja o tome kako prevazići jednostavne prepreke. Na primer, može koristiti stolicu kako bi dohvatilo nešto sa visokog mesta.
Imitacija ponašanja: Imitacija postaje sve izraženija. Dete može pokušati da oponaša postupke odraslih, što je važno za učenje o društvenim ulogama i ponašanju.
Označavanje i imenovanje: Dete počinje da povezuje reči sa predmetima i događajima. Može pokazivati na stvari i pitati “Šta je ovo?”, kako bi naučilo nove reči.
Kreativna igra: Dete sve više koristi maštu u igri i može pretvarati igračke u različite predmete. Na primer, krpu može koristiti kao pokrivač za lutku.
Planiranje i organizacija: Dete razvija sposobnost planiranja jednostavnih aktivnosti, kao što su postavljanje stolice kako bi dohvatilo igračku.
Razvoj koncentracije: Iako je koncentracija još uvek ograničena, dete postaje sposobno da se duže fokusira na određene aktivnosti ili igre.
Na uzrastu od 13 do 18 meseci, dete prolazi kroz značajne promene u razvoju govora. Ovo je period kada dete počinje sve više da izražava svoje potrebe, misli i osećanja jezikom.
Proširenje vokabulara: Dete proširuje svoj vokabular i počinje da koristi sve više reči. Na ovom uzrastu, može naučiti stotine reči.
Formiranje rečenica: Dete postepeno počinje formirati jednostavne rečenice sa dve ili više reči. Na primer, može reći “Mama došla” ili “Daj mi igračku.”
Imenovanje predmeta: Dete već zna da imenuje pojedine predmete, a može i pokazivati na predmete i pitati “Šta je ovo?” kako bi naučilo nove reči.
Pitanja i odgovori: Dete počinje postavljati jednostavna pitanja poput “Šta je to?” ili “Gde je?” i traži odgovore.
Imitacija govora: Dete sve više imitira izgovor reči odraslih i drugih osoba u svom okruženju.
Pronađite vreme za razgovor sa svojim detetom. Njihova pitanja mogu vam biti dosadna ili banalna ali je za razvoj govora izuzetno vašno da odgovarate na njih. Pričajte o svakodnevnim aktivnostima, ispričajte detetu šta ste danas radili, postavljajte mu pitanja i dajte mu prostora da na svoj način odgovori. Čitajte, puno čitajte, sa detetom. Ohrabrite detetove pokušaje da govori i pomozite mu da izrazi svoje misli.
Gestovi i mimika često prate govor. Podstičite dete da koristi gestove kako bi izrazilo svoje želje. Pojačajte gestovnu komunikaciju kada razgovarate sa detetom. Dajte detetu vreme da razvije svoje govorne veštine i pružite mu podršku i pohvale za svaki napor. Ohrabrivanje i podrška omogućavaju detetu da razvija svoj jezik i komunikacione veštine koje će mu koristiti u budućnosti.
Na uzrastu od 13 do 18 meseci, deca prolaze kroz značajan razvoj socijalnih i emocionalnih veština. To je period kada dete postaje sve svesnije svojih emocija i počinje aktivno izražavati svoje potrebe i osećanja. Kako biste podržali ovo važno razdoblje u razvoju deteta, evo nekoliko saveta o tome kako se postaviti kada dete izražava svoje najrazličitije emocije:
Razumevanje i empatija: Pokušajte da razumete osećanja svog deteta. Emocionalnoj detetovoj reakciji pristupite sa empatijom i razumevanjem. To može uključivati rečenice kao što su “Vidim da si tužan/tužna” ili “Razumem da si ljut/ljuta.”
Ohrabrivanje izražavanja emocija: Ohrabrite dete da izrazi svoje emocije, bez obzira na to da li su pozitivne ili negativne. Naglasite da je u redu osećati se kako se oseća i da su emocije normalan deo ljudskog iskustva.
Budite prisutni: Kad dete izražava svoje emocije, budite prisutni i dostupni. Posvetite mu svoju pažnju i vreme kako biste mu pružili osećaj sigurnosti i podrške.
Postavljanje granica: Iako je važno razumeti i prihvatiti emocije deteta, takođe je važno postaviti jasne i odgovarajuće granice. Detetu treba objasniti da postoje načini izražavanja emocija koji su prihvatljivi i bezbedni.
Učenje rešavanja konflikata: Pomozite detetu da razvije veštine za rešavanje konflikata i izražavanje svojih potreba. Ohrabrujte ga da verbalizuje ono što oseća i da traži načine za rešavanje problema.
Modeliranje emocionalne inteligencije: Modelirajte zdrav način izražavanja emocija. Dete uči promatrajući kako se vi nosite sa svojim emocijama, stoga budite primer emocionalne inteligencije i samokontrole.
Pohvala za postizanje emocionalne kontrole: Kada dete pokaže napredak u kontroli emocija, pohvalite ga. To će mu pomoći da razvije samopouzdanje u upravljanju svojim emocijama.
Vreme za zajedničke aktivnosti: Posvetite vreme za zajedničke aktivnosti koje promovišu emocionalnu bliskost, kao što su čitanje priča, igra ili šetnje.
Socijalno-emocionalni razvoj na ovom uzrastu je važan za formiranje emocionalne inteligencije deteta i njegove buduće sposobnosti za izgradnju odnosa sa drugima. Pružanjem podrške i razumevanjem u ovom razdoblju pomažete detetu da se oseća sigurno i voljeno, što je temelj za zdrav emocionalni razvoj.
Strpljenje je ključ vašeg uspeha u pružanju podrške detetu na ovom veoma burnom i izazovnom periodu razvoja. Održite rutine i strukturu dana, neka dete ide da spava u ustaljeno vreme, neka ima određeno vreme za obroke i igru. Zdrava ishrana i dovoljno sna obezbediće detetu optimalne uslove za razvoj.
Kada ste umorni neka igru sa vašim aktivnim mališanom preuzme druga osoba od poverenja jer oni često imaju mnogo više energije od nas odraslih, posebno kada se vratimo umorni sa posla.
Deci je potreban svež vazduh, a ni jedna igračka ne može da zameni slobodnu igru na otvorenom. Bez obzira na vremenske uslove dozvolite detetu da se slobodno igra u prirodi, parku, šumi, pesku, blatu i slično. Neka oseti kišu, posmatra lišće na drveću, bere cveće, sadi baštu, oseti vetar na svom licu.
Prigrlite emocije vašeg mališana. Od velike važnosti je emocionalni razvoj vašeg deteta na ovom uzrastu. Burni izlivi ljutnje i besa mogu biti izazovni ali uz puno ljubavi, pažnje, razumevanja i strpljenja, pomoći ćete detetu da nauči da prepozna i upravlja svojim emocijama.
Proleće donosi više vremena napolju, igru i energiju, ali za mnogu decu i prve simptome alergije. Zašto su deca podložna...
Postoje terapije koje se odvijaju u tišini ordinacije. Druge počinju na livadi, uz šapat konja – terapijsko jahanje za decu....
Prve godine detetovog života donose mnogo novih iskustava kako za dete tako i za roditelje. Upravo u tom periodu možete...
Taman smo dočekali lepo vreme, preživeli sezonu virusa i prehlada, dočekali duže dane i više boravka napolju ali roditeljskim brigama...
Tinejdžerski uzrast je vreme velikih promena – u telu, mislima, emocijama. Ono što nam često promakne jeste da se u...
Postoji rečenica koju roditelji tinejdžera čuju skoro svakog dana:„Ma sve je u redu.“ Gotovo uvek znamo da to nije baš...