Adaptacija na vrtić je privikavanje deteta na odvajanje, na nove navike, okruženje, na drugu decu ali i odrasle koji će...
Primetićete da je vaše dete sve samostalnije ali da i dalje traži vaše prisustvo. Pozvaće vas da se igrate kockama, a zatim će vas isključiti iz igre želeći da samo slaže. Bitno je da budete tu ali i da podržite slobodu deteta i samostalnost.
Beba koju ste do skoro gurali u kolicima sada će želeti da sama gura svoja kolica 
U ovom periodu ne morate da plaćate teratanu i treninge, dovoljno kalorija izgubićete u pokušaju da sustignete svog mališana. Buran period razvoja deteta je i dalje u toku.
Motorički razvoj deteta između 19. i 24. meseca je dinamičan proces koji uključuje kako krupnu, tako i sitnu (finu) motoriku. Ovaj period karakteriše brz napredak u koordinaciji, balansu i preciznosti pokreta.
U ovom uzrastu, dete treba da ima sposobnost da samostalno hoda, trči i počinje da savladava penjanje uz stepenice uz pomoć odraslih. Deca često eksperimentišu sa skakanjem na oba stopala i postaju sve sigurnija u svoje pokrete.
Ohrabrite vaše dete da trči, skače i igra se na igralištu. To će pomoći detetu da ojača mišiće i unapredi koordinaciju. Plešite zajedno, koristite muzičke igre poput Majmunskog plesa, Ringe – ringe jaja, Pačiji ples i slično.
Osigurajte siguran prostor u kući gde dete može slobodno da se kreće, penje i istražuje.
Deca u ovom uzrastu trebalo bi da mogu samostalno da jedu pomoću kašike ili viljuške, da se igraju sa manjim igračkama i prave kule od kockica.
Ohrabrite igre koje zahtevaju sortiranje oblika ili boja kako biste pomogli detetu da razvija finu motoriku i rešavanja problema. Bojice, papiri za crtanje, dečije table i plastelin neka što češće budu deo igre vašeg deteta.
Crtanje, bojenje i modelovanje plastelina odlični su za razvoj fine motorike.
Podstičite samostalno oblačenje, zatvaranje dugmića i korišćenje rajsferšlusa jer to podstiče preciznost prstića.
Podstičite razvoj motoričkih sposobnosti deteta kroz igru i ponudite obilje prilika za vežbanje novih veština. Ne zaboravite da se svako dete razvija sopstvenim tempom. Važno je pružiti podršku i ohrabrenje bez stvaranja pritiska.
Dok dete istražuje svoje sposobnosti, oformite okruženje gde može bezbedno da uči i pada.
Na uzrastu od 19. do 24. meseca, deca doživljavaju značajan razvoj u perceptivnim sposobnostima. Perceptivne sposobnosti obuhvataju procese pomoću kojih deca interpretiraju informacije iz svojih čula i na taj način posmatraju i razumeju svet oko sebe.
Koristite puzzle, knjige sa sličicama i igrice traženja objekata kako biste stimulisali vizuelnu percepciju vašeg malog deteta. Čitajte priče, slušajte muziku i razgovarajte sa detetom kako biste razvijali auditivnu percepciju.
U igri sa detetom koristite različite materijale za igru, kao što su plastelin ili tkanine različitih tekstura.
Uvodite raznovrsne zdrave namirnice u ishranu deteta kako biste stimulisali gustativnu i olfaktornu percepciju.
Igre poput “žmurke” ili “između dve vatre” pomažu deci da razviju svest o svom telu u prostoru.
Vaše dete postaje sve bolje u prepoznavanju detalja na slikama i u knjigama.
Počinje da razume koncepte poput “unutra” i “izvan”, “ispod” i “iznad”. Postaje veoma dobro u prepoznavanju poznatih lica, kao i izraza lica, što detetu pomaže da tumači emocije.
Deca na ovom uzrastu mogu razlikovati poznate od nepoznatih zvukova.
Razumevanje govora se poboljšava, što znači da mogu slediti jednostavne upute i razumeju više reči i fraza.
Sposobnost prepoznavanja objekata pomoću dodira se unapređuje, a deca mogu identifikovati predmete čak i bez vizuelnih tragova.
Deca postaju sve osetljivija prema različitim ukusima i mirisima, što može uticati na preferencije i izbor hrane.
Povećava se svest o položaju i kretanju sopstvenog tela u prostoru (propriocepcija), što je ključno za koordinaciju pokreta.
Intelektualni i kognitivni razvoj deteta između 19. i 24. meseca prolazi kroz intenzivnu fazu rasta, koja obuhvata razvoj jezika, rešavanje problema, razumijevanje koncepta uzroka i posledice, te razvijanje memorije. U ovom periodu, deca postaju svesna sebe kao individua i počinju da pokazuju veće interesovanje za interakciju sa okolinom.
Jezik i komunikacija
Deca u ovom uzrastu brzo učestvuju u govoru i počinju da formiraju jednostavne rečenice. Razumevanje jezika razvija se brže od govorne produkcije, pa deca mogu razumeti mnogo više nego što mogu izgovoriti.
Razmišljanje i rešavanje problema
Vidljiv je napredak u sposobnosti rešavanja problema. Deca na ovom uzrastu mogu da pronađu skrivene predmete i počinju da razumeju koncept trajnosti objekta – da objekti i dalje postoje čak i kada nisu vidljivi.
Imitacija i mašta
Igra imitacije postaje složenija. Deca mogu početi da se pretvaraju da hrane lutku ili da razgovaraju telefonom, pokazujući razvijanje mašte.
Memorija
Kratkoročna memorija se poboljšava, a deca se mogu sećati događaja ili ljudi koji nisu trenutno prisutni.
Samosvest
Razvijaju veću samosvest i počinju da pokazuju najranije znake empatije. Prepoznaju svoj odraz u ogledalu i pokazuju svest o vlastitim osećanjima.
Uloga roditelja na ovom uzrastu je od velike važnosti za razvoj intelektualnih sposobnosti deteta. Kroz različite aktivnosti i stimulativno okruženje pomoći ćete detetu da razvija svoje kapacitete, kognitivne i intelektualne sposobnosti.
Nudimo vam nekoliko različitih aktivnosti koje će vam poći da podržite kognitivni i intelektualni razvoj deteta na ovom uzrastu:
Interaktivne knjige: Čitajte s detetom interaktivne knjige, one sa raznolikim teksturama i motivima kako bi podstakli jezičke sposobnosti i radoznalost.
Jednostavne slagalice: Korišćenje jednostavnih slagalica može podstaći rešavanje problema i razvoj fine motorike.
Igra pretvaranja: Podstičite igru pretvaranja (kuvanje, briga o lutki), kako biste podstakli razvoj mašte i empatije. Kad dete želite da naučite nešto – na primer da nuždu vrši na noši, koristite lutke, plišane mede, zeke i pokažite im u trećem licu kako to treba da izgleda.
Pojmovi i kategorizacija: Razgovarajte o bojama, oblicima i veličinama predmeta tokom igre za razvoj kognitivnih veština.
Sakrivanje predmeta: Igre skrivanja (žmurke) i sakrivanje predmeta pomažu deci da razviju koncept trajnosti objekta i memoriju.
Muzičke aktivnosti: Pevanje pesmica i plesanje može poboljšati memoriju i ritmičko usklađivanje.
Uključite dete u jednostavne kućne poslove kao što su sortiranje veša ili uparivanje čarapa, što pomaže razvoju kategorizacije i odgovornosti.
Važno je prilagoditi aktivnosti interesovanjima i sposobnostima deteta, pružiti podršku i pozitivno ohrabrivanje, te omogućiti detetu da istražuje i uči sopstvenim tempom. Sve ovo doprinosi stvaranju bogatog i podržavajućeg okruženja koje je ključno za intelektualni razvoj deteta.
Razvoj govora deteta između 19. i 24. meseca predstavlja uzbudljiv period tokom kojeg deca počinju da koriste reči za izražavanje svojih misli, želja i osećanja. Tokom ovog vremena, vaše dete može preći od upotrebe jednostavnih reči do spajanja reči u kratke fraze. Naši stručnjaci za razvoj govora, nude vam praktične savete kako da obogatite govorno-jezičke sposobnosti vašeg deteta.
Budite verbalni model
Često razgovarajte sa detetom. Koristite jasne, jednostavne rečenice i ponavljajte ključne reči da biste im pomogli da ih nauče.
Čitanje zajedno
Redovno čitajte detetu. Birajte knjige sa velikim ilustracijama i malo teksta, postavljajte pitanja o slikama i pričama i podstičite dete da imenuje objekte i likove.
Pevačke igre i rimovanje
Pevanje pesmica koje uključuju gestove i pokrete mogu unaprediti artikulaciju i ritmičnost govora.
Ohrabrite imitaciju
Imitirajte zvukove životinja, vozova ili automobila tokom igre, što podstiče dete da oponaša i praktikuje nove zvuke.
Igra sa uzrocima i posledicama
Igrajte igre poput “ja tebi – ti meni” koje zahtevaju upotrebu reči, ohrabrujući dete da verbalizuje svoje želje.
Razgovor o svakodnevnim aktivnostima
Pričajte o stvarima koje radite dok ih radite – na primer, dok oblačite dete, imenujte odeću i radnje koje izvodite.
Podstaknite pitanja
Kada dete postavlja pitanja, odgovorite na njih strpljivo. Ako dete koristi gestove, ohrabrite ga da upotrebi reči.
Koristite tehnike proširenja i dopune
Kada dete nešto kaže, proširite rečenicu da biste pokazali kako se misli mogu razvijati. Na primer, ako dete kaže “kuca”, vi možete reći “Mala kuca, vidi kako se lepo igra.”
Imenovanje predmeta
Dok sedite sa detetom, pokazujte na predmete i zajedno ih imenujte.
Kategorizacija
Sortirajte igračke prema kategorijama (npr. vozila, životinje) i razgovarajte o njima.
Opisivanje aktivnosti
Dajte detetu uputstva koja zahtevaju jednu ili dve radnje, kao što je “Donesi loptu i stavi je u kutiju.”
Pravljenje priča
Koristite lutke ili figurice za pravljenje jednostavnih priča, gde dete pomaže u razvijanju radnje.
Pogodi šta je
Igrajte igre pogađanja koristeći opise, kao što su “Pogodi ko skakuće i ima dugačke uši?”
Strpljivost i konzistentnost su ključni u podsticanju razvoja govora kod deteta. Svako dete razvija govor svojim tempom i zato je važno da pratite svoje dete i podržite svaki napredak. Ako ste zabrinuti za govorno-jezički razvoj vašeg deteta, ne oklevajte da potražite profesionalni savet logopeda.
Socijalno-emocionalni razvoj vašeg deteta u dobi od 19. do 24. meseca prelazi kroz niz ključnih prekretnica koje će oblikovati njihovu sposobnost za interakciju sa drugima i upravljanje sopstvenim emocijama. U ovoj dinamičnoj fazi, dete postaje svesnije sebe kao zasebne osobe, razvija svoj identitet i sposobnost da uspostavlja socijalne veze i kontakte sa drugima.
Dete počinje da pokazuje snažniju volju, preferencije i počinje da izražava “ne” kao deo njegove rastuće nezavisnosti. Na ovom uzrastu deca pokazuju i početne znake empatije, reagujući na emocije drugih ljudi, posebno vršnjaka i roditelja.
Možete primetiti da se vaše dete često igra pored druge dece ali ne nužno direktno sa njima (paralelna igra) što je sasvim očekivano na ovom razvojnom uzrastu deteta.
Vaše dete počinje da razvija sposobnost da se samo umiri nakon uzbuđenja ili frustracije. Važno je da podstičete samoregulaciju emocije, imenujete emocije i dozvolite detetu da svoje emocije ispoljava.
Dete imitira društvene interakcije koje vidi kod odraslih, što je temelj za kasnije socijalne veštine.
Budite model za emocionalne reakcije
Pokažite pozitivne načine za izražavanje i upravljanje emocijama. Kada ste smireni u rešavanju problema, dete uči iz vašeg primera.
Ohrabrujte samostalnost
Dopustite detetu da pokuša da samostalno obavi zadatke, kao što je hranjenje ili oblačenje, pružite podršku kad je potrebno.
Imenujte emocije
Pomozite detetu da prepozna i izrazi svoje emocije imenujući ih. Na primer, možete reći: “Vidim da si tužan kad moramo da se oprostimo od drugara i prekinemo igru.”
Socijalna igra
Organizujte igre s drugom decom kako bi vaše dete moglo vežbati socijalne veštine kao što su deljenje, čekanje i igra naizmenično.
Postavite granice
Jasno i dosledno postavljajte granice koje će detetu pomoći da razume očekivanja i da se oseća sigurno.
Pohvalite pozitivno ponašanje
Kada dete pokazuje empatiju ili deli sa drugima, dajte mu pozitivno priznanje za ono što radi.
Čitanje i pričanje priča
Koristite priče kako biste ilustrovali društvene situacije i emocionalne reakcije, razgovarajući o likovima i kako se osećaju.
Učite kroz igru
Igre uloga su odličan način da dete nauči o društvenim interakcijama i da praktikuje emocionalne reakcije u bezbednom okruženju.
Uvek imajte na umu da je svako dete jedinstveno i razvija se svojim tempom. Strpljivo slušanje, pružanje ljubavi i podrške, kao i pružanje odgovarajućih izazova, pomoći će vašem detetu da razvije zdrave socijalno-emocionalne veštine koje će koristiti tokom celog života.
Ukoliko još uvek niste ostavili pelene, pokušajte da to uradite do drugog rođendana vašeg deteta. Odvikavanje od pelena prati osećaj samopouzdanja i samostalnosti deteta. Sa druge strane, proces može izazvati i frustraciju i anksioznost, kako za dete, tako i za roditelje. Nesreće su neizbežne, a dete može postati uznemireno ako se stvori previše pritiska ili negativnih reakcija na greške.
Podržavajte razvoj deteta uz puno različitih aktivnosti, interakciju sa vršnjacima, osnažujte samostalnost ali budite uvek tu da umirite i utešite, kad je to potrebno, svoje još uvek malo dete.
Adaptacija na vrtić je privikavanje deteta na odvajanje, na nove navike, okruženje, na drugu decu ali i odrasle koji će...
Proleće donosi više vremena napolju, igru i energiju, ali za mnogu decu i prve simptome alergije. Zašto su deca podložna...
Postoje terapije koje se odvijaju u tišini ordinacije. Druge počinju na livadi, uz šapat konja – terapijsko jahanje za decu....
Prve godine detetovog života donose mnogo novih iskustava kako za dete tako i za roditelje. Upravo u tom periodu možete...
Taman smo dočekali lepo vreme, preživeli sezonu virusa i prehlada, dočekali duže dane i više boravka napolju ali roditeljskim brigama...
Tinejdžerski uzrast je vreme velikih promena – u telu, mislima, emocijama. Ono što nam često promakne jeste da se u...