Roditelji pod pritiskom: Kako pronaći mir u vremenu stalnih očekivanja?

Ako ste poslednjih meseci imali osećaj da vas svet gura, a vi pokušavate da izgledate kao da sve držite pod kontrolom – niste sami. Roditeljstvo danas nije samo priprema zdravog obroka, vožnja do vrtića i pomaganje oko domaćeg zadatka. Roditeljstvo je postalo pozornica očekivanja. Tuđih, ali i sopstvenih.

I dok stojimo pod tim reflektorima, možda nam najviše nedostaje – mir.

U vremenu kada svi znamo „kako treba“, kada su mreže prepune saveta, a aplikacije mere sve od koraka do minuta spavanja, roditeljstvo često deluje kao niz zadataka koje treba odraditi savršeno. Roditeljstvo nikada nije bilo matematika. Više je kao umetnost – lična, jedinstvena, ponekad nesavršena, ali uvek autentična.

Psihološkinja Jasmina Mihnjak objašnjava da roditelji danas ne nose samo vlastite ambicije, već i teret društvenih poruka, pritiska i straha. Upravo iz tih nerealnih očekivanja rađa se osećaj da stalno moramo „više“, „bolje“, „savršenije“. To, kako kaže, postaje recept za konstantan stres i iscrpljenost svakog roditelja.

Gde grešimo, i šta svako od nas može da uradi već danas da povrati mir, ravnotežu i radost u roditeljstvu, možete pronaći u ovom tekstu.

Zašto su roditelji toliko pod pritiskom?

„Ne možemo da budemo u svakom trenutku dobri ili najbolji ili najsavršeniji i da dajemo maksimum sebe na svim poljima“, kaže Jasmina Mihnjak.

Iako često mislimo da smo sami sebi najveći kritičari, ona ističe da iza roditeljske ambicije neretko stoje – strahovi.

• Strah da dete neće biti prihvaćeno.
• Strah da neće upisati željenu školu.
• Strah da će njegova ocena biti odraz našeg neuspeha.

Upravo tu dolazimo do zamke modernog roditeljstva – identifikujemo se sa uspehom svoje dece.

„Ako dete dobije dvojku, ili nije onako uspešno kao što smo mi očekivali mi to doživljavamo kao lični neuspeh“, kaže ona. „Ja nisam dobar roditelj, ako mom detetu ide teško u učenju“.

„Zapravo kada na taj način postavimo stvari, naravno da ćemo biti pod pritiskom iz te želje s jedne strane da naše dete bude najbolje, a sa druge strane s toga bismo umirili sebe, jer imamo negde pogrešno uverenje o tome da je uspeh u roditeljstvu se meri nekim spoljnim uspesima deteta.“

U društvu u kome se vrednost često meri brojkama – ocenama, diplomama, uspesima – lako skliznemo u uverenje da „vredimo samo ako postižemo“.

Ta poruka ne opterećuje samo nas.

Prenosi se i na decu.

„Nekako je stvoren taj kult dobrih đaka“, dodaje Jasmina.

Ona smatra da je „neko možda uložio jako puno sebe u trojku i jako puno sebe daje u nekim drugim stvarima koje su možda životno i važnije. Nama, roditeljima su te ocene bitne. Zašto? Zato što smo negde počeli da merimo, čak i brojčano, vrednujemo nas: „Vredim ukoliko imam dobre ocene, vredim ukoliko sam uspešan u poslu ili vredim, ukoliko sam postigao neki uspeh“.

Očekivanja – najgori neprijatelj mira

Jasmina je vrlo jasna:

„Očekivanja su po mom mišljenju najgori neprijatelj roditeljstva.“

Još pre nego što se dete rodi, stvaramo slike:

• kako će porođaj izgledati,
• kako ćemo se snaći,
• kako će izgleda bebin ritam,
• kako će dete biti u školi…

Međutim, realnost donese potpuno drugačiju priču, to znate i sami.

Umesto da decu posmatramo onakvima kakva zaista jesu, mi ih često pokušavamo uklopiti u sliku koju smo unapred stvorili. I tu gubimo mir.

Pomeri fokus – sa ideala na dete

„Ako postoji način da pronađemo mir u moru očekivanja, onda bi to bilo da promenimo fokus sa slike koju unapred imamo, na ono što dete pokazuje – vratimo fokus na dete “, kaže Mihnjak.

Primer je jednostavan i moćan: Ako dete „blista“ u pisanju sastava, ali se muči sa matematikom – mi ga često guramo baš u ono što ne ide, u želji da „ispegla prosek“. Zaboravljamo da time šaljemo poruku: „Nisi dovoljno dobar“.

Umesto toga, psihološkinja Jasmina Mihnjak predlaže da negujemo ono što dete voli, u čemu je dobro – jer tako raste samopouzdanje, raste motivacija, i raste unutrašnja radost.

Iz radosti dolaze i rezultati.

„Najvažnije u tome jeste – kako je dete“, naglašava Jasmina.

Sitni rituali koji donose veliki mir

Mir ne dolazi iz velikih promena.
Mir dolazi iz malih, doslednih koraka.

„Za početak – ne očekujte previše od sebe“, ističe Mihnjak.

1. Kvalitet ispred kvantiteta

Roditeljsko vreme nije dan ispunjen igrom i aktivnostima.
Roditeljsko vreme je – prisustvo.

Jasmina kaže:

„Dovoljno je 15 minuta dnevno pravog kontakta da zaista vidimo svoje dete.“

To može biti:

• zajednički obrok svakog dana,
• kratka šetnja,
• večernji razgovor o tome „šta ti je danas bilo najlepše“.

Tokom tih mini rituala: „Ne pričamo o ocenama, ne pričamo o zadacima. Pričamo o osećajima, doživljajima i radosti.“

2. Gledajte dete u oči

„U očima možemo da vidimo kako se dete oseća“, kaže Mihnjak.

To je najjednostavniji, najdostupniji i najvažniji alat povezivanja.

3. Brinite o sebi – bez griže savesti

Ovo je deo koji roditelji najčešće preskaču:

• usporiti,
• odustati od perfekcionizma,
• smanjiti društvene mreže,
• verovati svojim kapacitetima,
• potražiti savet stručnjaka kada zapnemo.

Sve to nije luksuz. To je potreba.

Kada da usporimo?

Roditelji često ne primete koliko su se udaljili od sebe – dok ne postane mnogo teško. Prema rečima psihološkinje, postoje jasni znaci da je vreme da stanemo:

• Kada osećamo stalnu krivicu, čak i kada radimo najbolje što umemo.
• Kada smo napeti i u žurbi, čak i dok sedimo.
• Kada je strpljenje sve kraće, a reakcije nagle.
• Kada i najosnovnije rutine postaju teške.
• Kada smo toliko umorni da ne možemo ni da zaspimo.
• Kada prestanemo da se smejemo i radujemo.

„ Ono što je siguran znak da nismo dobro ni mi, a ni dete jeste kada prestanemo da se radujemo! Kada prestanemo da se smejemo. Tada je zaista trenutak kada treba da zastanemo i duboko zavirimo u sebe ili u dete i ostavimo sve po strani i pronađemo to neko zrno radosti“, kaže Mihnjak.

I podseća na nešto što mnogi zaborave:

Pet minuta radosti dnevno daje snagu za sve ostalo.

Pokušajte.

„Jer ono što jeste smisao ovog života jeste da ga proživimo sa radošću. Ne možemo biti sve vreme srećni, ne možemo sve vreme radosni, ali je ta radost ono što je suštinska potreba u životu“, dodaje.

Dovoljno dobri roditelji – postoje

Roditeljstvo ne traži savršenstvo.
Roditeljstvo traži prisustvo.
Traži povezivanje.
Traži da vidimo svoje dete, ali i sebe.

U vremenu stalnih očekivanja, najhrabrija odluka je da pustimo perfekcionizam i prigrlimo ono što je istinski važno – radost, bliskost i mir.

Jer, kako Jasmina Mihnjak, psihološkinja kaže:
„Ako smo povezani sa detetom, mi smo tom detetu najbolji mogući roditelj na svetu.“

Sve drugo – ocene, aktivnosti, ambicije dolaze i prolaze.
Jedno je sigurno da ostaje: toplina odnosa koji gradimo svakog dana malim ritualima, pogledom u oči i iskrenom radošću.

Jelena Anušić

U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima