U eri pametnih telefona, selfi je postao svakodnevnica – posebno kod dece. Roditelji se pitaju da li je to samo prolazna zabava, površna poza za društvene mreže, ili nešto više. Kao fotograf, često posmatram decu kako kroz kameru traže sebe. I verujte – selfi nije samo „klik“, već prilika da dete upozna, razume i zavoli sebe. Naravno, samo ukoiko se koristi sa merom, kao svi digitalni uređaji.
Igra pre svega
Kod dece je selfi, u svom najiskrenijem obliku, igra. Sve što deca rade, uče kroz igru – tako je i sa fotografijom. Još u tom uzrastu, umetnost kao takva im nije prioritet, niti su svesni „digitalnog sveta“ iz koga mi odrasli pokušavamo da ih izbavimo. Selfi za njih nije beg – to je zabava, istraživanje, šareno ogledalo koje ih pita: „Ko si ti danas?“
Jedno je kada se dete gleda u ogledalu, a nešto sasvim drugo kada se vidi na fotografiji – u trenutku koji je već prošao. To je prvi susret sa sećanjem. Prva lekcija o tome kako emocije izgledaju „sa strane“.
Pre nego što nauče kadar – neka nauče emociju
Kada dete uzme telefon da se slika, najvažnije je da ne razmišlja o svetlu, uglu ili kadru. To će doći. Najvažnije je da se slobodno igra svojim izrazima lica: da se smeje, mršti, pravi face. Da istražuje kako izgleda kada se ljuti, kada je tužno, kada zamišlja. To je mnogo više od igre – to je emocionalna pismenost.
Možda toga nismo svesni, ali deca kroz selfi mogu učiti kako izgledaju kada ih roditelj grdi, ili kada ih drug zadirkuje. Kako da pokažu lice tuge, besa, radosti… I zato – pustimo ih da se igraju. Bez pritiska.
Foto: Srðan DoroškiSelfi kao ogledalo vizuelne pismenosti
Selfi može biti način da dete izrazi sebe, razvije osećaj za estetiku i vizuelnu pismenost.
Apsolutno da!
Kroz selfi vežba dete se naprosto gleda kako izgleda ispred sveta, stvarnosti.
Socijalizacija nas uči ili nas tera da se takmičimo sa drugima i sa samim sobom. U prvom redu mislim na to da se trudimo da budemo bolji, lepši pametniji, interesantniji, mudriji itd. Dakle, zbog toga mislim da selfi može da pomogne detetu da razvije osećaj za estetiku i vizualnu pismenost.
Kroz tu igru, dete se pita: kako da budem zanimljivije, drugačije, kreativnije?
I tu je važna uloga roditelja – da ne kritikuju, ne ismevaju, već da podrže. Ukoliko dete oseti podršku, ono će selfi koristiti da sebe izrazi, a ne da se sakrije iza filtera.
Kada selfi postane zamka za decu
Najveći „selfi greh“ kod dece i tinejdžera? Kada počnu da veruju da moraju da izgledaju bolje nego što jesu. Kada žele da liče na filter, a ne na sebe. Mnogi telefoni već imaju automatske filtere za ulepšavanje – i to je zamka. Dete se navikava da se gleda kroz iskrivljeno ogledalo. To može da utiče na samopouzdanje, pa čak i na mentalno zdravlje.
Još jedan ozbiljan problem: kada selfi postane sredstvo za pokazivanje neprimerenih poza. Ako selfi izgubi meru, ako postane jedini način izražavanja – tada gubi svoju pravu svrhu.
Da, ograničenja su važna – ali uz podršku
Deci treba limitirati upotrebu telefona. Ne samo zbog vremena koje provode uz telefon, već i zbog sadržaja koji stvaraju. Telefon je alat – kao i svaka igračka – i treba ga koristiti sa merom. Ne zabranjivati, već usmeravati. Umesto da dete pravi samo selfije u praznoj sobi, podstičite ga da fotografiše trenutke sa porodicom, prijateljima …. Da fotografija i selfi nije samo o njemu, već i o svemu što voli.
Ukoliko dete radi samo selfi sebe, može da bude znak da se dete otuđuje, ali onda ulazimo u onu priču digitalne zavisnosti i otuđenja vremenom.
Foto: Srðan DoroškiAutoportret i selfi – nisu isto
Danas je selfi, mnogo interesantniji, dostupniji. Po meni, selfi je fotografija momenta, sekunde, refleks… trenutne emocije, izjašnjavanja, objašnjavanja. Kada se pravi selfi, on se kreira da bi bio dostupan javnosti, najlepši mogući.
Sa druge strane autoportret je više umetnički izraz sebe samoga. Kroz autoportret prvo moramo da promislimo šta želimo i na koji način želimo nešto da kažemo. Možda da umetnički iskažemo zaista ono što nas čini iznutra ili za čim žudimo.
Smatram da decu treba polako učiti da selfi nije jedini izraz, način prikazivanja sebe samoga.
Poruka roditeljima – selfi i deca
Selfi, iako naizgled jednostavan klik kamere, za dete može biti mnogo više – alat za igru, upoznavanje, izražavanje i razvijanje vizuelne pismenosti.
Ako vaše dete voli da se slika – ne osuđujte ga. Pitajte ga: „Šta si želeo da kažeš ovim selfijem?“ „Šta ti se dopada na ovoj fotografiji?“ To su pitanja koja vode ka samopouzdanju, a ne ka samokritici.
Selfi sa merom
Kroz selfi, dete istražuje ko je, kako se oseća i kako komunicira sa svetom. Zato ne gasimo tu radoznalost, već je usmerimo – strpljivo, podržavajuće i s merom. Naučimo decu da ne tragaju za savršenim licem na ekranu, već da zavole ono pravo, iskreno – svoje.
Magistar komunikologije Srđan (Pablo) Doroški, je profesionalni fotograf sa više od dve decenije iskustva u pozorišnoj (preko 200 fotografisanih pozorišnih ostvarenja) i koncertnoj fotografiji. Njegova karijera je oblikovana kroz sposobnost pričanja priče vizuelnim jezikom, te je postao prepoznatljiv po hvatanju „nevidljivih” i „nečujnih” trenutaka. Poznat je po svom talentu da otkriva neverovatno u svakodnevnim stvarima i uviđa detalje koji ostaju neprimećeni. Njegova posebna veština leži u stvaranju opuštene atmosfere za subjekte, čak i pod velikim pritiscima, što je rezultat dugogodišnjeg iskustva u fotografisanju klasičnih koncerata (preko 800), gde tišina igra ključnu ulogu. Dobitnik je Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2023. godinu za nesbičan rad u promovisanju kulture Republike Srbije.
Srđan kroz svoju umetnost deci i roditeljima na portalu Svet za Nas otkriva magiju fotografije, istražujući svet “vidljivog” i “nevidljivog”.
Podeli:
