U svetu gde sve češće okrećemo glavu na ulici, postoje oni koji to ne rade – ni prema ljudima, ni prema životinjama. Sanja Radosavljević i Aleksandar Gavrić iz Animal Rescue Serbia svakog dana sa timom stručnjaka dokazuju da je saosećanje najjača snaga koju čovek ima. Njihove priče o spašenim životinjama i saveti za decu i roditelje nisu samo edukacija – već lekcija o hrabrosti, pažnji i odgovornosti.
Na koji način da mi, roditelji i deca, pomognemo životinji kojoj je potrebna pomoć? I kako da ostanemo bezbedni kada se nađemo oči u oči sa psom ili čoporom pasa?
U okviru nove sezone emisije „Ja sad znam, a ti?“ u produkciji Radio-televizije Vojvodine, čiji je važan deo bilai dečija redakcija roditeljskog portala Svet za nas, deca su imala priliku da uče od pravih heroja iz Animal Rescue Serbia (ARS). Njihov rad pokazuje da ljubav prema životinjama nije samo emocija – to je odgovornost, znanje i saosećanje.
Kada životinja traži pomoć – da li znamo da prepoznamo?
„To zavisi od potrebe životinje u tom trenutku,“ objašnjava Sanja.
- Ako vidite da životinja krvari ili deluje povređeno, odmah potražite pomoć veterinara ili kontaktirajte neku od organizacija poput Animal Rescue Serbia.
- Ukoliko životinja nema dom, pomozite joj tako što ćete kontaktirati udruženje koje ima prihvatilište ili podeliti vest – možda baš neko od vaših prijatelja želi da udomi.
„Mi u ARS životinje ne samo da spašavamo, već ih i lečimo,“ dodaje Aleksandar.
„Kada ih izlečimo, tražimo im dom, kako bi imale što kvalitetniji život.“
Mjau-vau ekspert
Kroz program „Mjau-vau ekspert“, ARS uči školsku decu kako da naprave prvi bezbedan korak ka životinji. Deca kroz zanimljive radionice uče govor tela pasa i mačaka, kako da prepoznaju da li je pas srećan, uplašen ili ljut, i šta znači kada mačka podvije rep ili se nakostreši.
„Učimo decu da budu odgovorni vlasnici,“ ističe Sanja. „I da znaju kako da se ponašaju kada sretnu čopor pasa, ali i kome da prijave nasilje nad životinjama.“
Ove lekcije nisu važne samo za decu – već i za nas odrasle koji često zaboravimo da životinje komuniciraju bez reči, ali vrlo jasno – pokretom, pogledom i držanjem tela.
Da li psima treba okretati leđa? Nikako!
Jedna od najvažnijih poruka koju su deca čula glasila je:
„Nikada ne beži od psa, pa ni od čopora.“
Zašto? Zato što psi potiču od vukova i imaju lovni instinkt. Kada bežimo, mi u njima budimo instinkt za poteru.
„Čak ni najbrži čovek na svetu, Usein Bolt, ne može da pobegne prosečnom psu,“ objašnjava Aleksandar kroz osmeh, ali vrlo ozbiljno dodaje: „Kada vas pas okruži, nikada mu ne okrećite leđa. Stanite uz zid, drvo ili automobil, tako da vas ne mogu opkoliti. Dišite smireno i ne pokazujte strah.“
Psi čitaju naše telo – osećaju strah, napetost, drhtanje. Zato je važno ostati pribran i pokazati samopouzdanje.
Šta da radite ako vas okruži čopor pasa?
Ukoliko ste sa prijateljem ili članom porodice, držite se zajedno – ne razdvajajte se, jer ste zajedno jači i sigurniji. I ovde važi pravilo, ne okrećite leđa.
Pokušajte da zauzmete bezbedniji položaj: popnite se na viši teren, automobil ili uđite u obližnji ulaz. Zaatekli ste seu parku, stanite uz drvo ili zid – tako da vam leđa budu zaštićena i da psi ne mogu da vas okruže.
Porodična briga – ko šeta psa?
„Deca su ta koja najviše žele kućnog ljubimca,“ kaže Sanja, „ali roditelji su ti koji postaju vlasnici.“ Zato je važno da cela porodica deli odgovornost – da se napravi raspored šetnji i hranjenja, da svi učestvuju. Tako deca uče da ljubav nije samo maženje i igra, već i briga, disciplina i poštovanje živog bića.
Da li znamo svoje ljubimce onoliko koliko mislimo?
Tokom razgovora sa Sanjom i Aleksandrom, deca su pokušala da odgovore na njihova zanimljiva pitanja. Evo nekoliko interesantnih činjenica o životinjama koje možete podeliti sa svojom decom:
- Zašto mačke vole kutije? Zato što se u njima osećaju bezbedno. Macama je sigurnost jako važna. Mace su i predatori, ali mogu da budu i plen. Zato im je važno da budu skrivene.
- Zašto psi jedu travu? To im pomaže varenju – i podseća ih na hranu koju su njihovi preci vukovi jeli. Ukoliko im mi ne dajemo dovoljno biljne hrane, oni će je pronaći u prirodi.
- Da li je istina da mačke treba da piju mleko? Ne! Kravlje mleko im škodi jer ne mogu da vare laktozu. Ukoliko im dajete mleko, to može biti samo ono u prahu namenjeno za mace.
- Zašto se psi vakcinišu protiv besnila? Besnilo je neizlečiva bolest koja se prenosi ne samo na životinje, već i na ljude. Zato je vakcinacija naših kućnih ljubimaca važna.
- Kako pravilno voditi psa na povodcu? Vlasnik ide prvi – pas ne vuče, već prati ili ide pored. Takođe, vi ste ti koji prvi izlazite i ulazite u neku prostoriju. Vi morate biti vođa čopora.
Kroz ove male lekcije deca ne samo da uče o životinjama, već razvijaju empatiju, odgovornost i poštovanje prema prirodi.
Kako pravilno prići psu?
Sanja i Aleksandar su deci pokazali kako se to radi na primeru psa Bobija: Prvo pitajte vlasnika da li sme da se priđe. Ako pas nije raspoložen – poštujte to. Kada pružate ruku, dlan neka bude okrenut nagore – to je znak mira, a ne pretnje.
„Pas uvek treba da priđe vama, ne vi njemu,“ objašnjava Sanja.
Ako vas onjuši i opusti se – tada ga možete nežno pomaziti po vratu ili leđima.
Zašto je važno da deca uče o životinjama od malih nogu
Kroz emisije poput „Ja sad znam, a ti?“ i programe Animal Rescue Serbia, deca uče ono što se ne nalazi u udžbenicima – kako razumeti, pomoći i zaštititi biće koje ne govori našim jezikom, ali oseća isto kao mi.
Kada dete nauči kako da se ponaša prema psu ili mački, ono zapravo uči kako da bude empatično, smireno i odgovorno biće. To su lekcije koje ostaju zauvek.
Budi heroj – svaki dan
Ne moramo nositi uniformu da bismo bili spasioci.
Dovoljno je da znamo kome da se obratimo kada vidimo ugroženu životinju, kako da reagujemo i da nikada ne okrenemo leđa onima koji zavise od nas – životinjama koje nam veruju.
Zato, sledeći put kada vidite psa na ulici, setite se saveta Sanje i Aleksandra iz Animal Rescue Serbia:
Posmatraj, proceni, ne paniči.
Ne okreći leđa, ne beži.
Pomozi ako možeš, pozovi ako ne znaš.
Jer, svako dete (i roditelj) može biti pravi „mjau-vau ekspert“ – samo ako ima srce i znanje da pomogne.
U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima
Podeli:
