Fotografija je umetnost koja nam omogućava da uhvatimo ono što je prolazno i neuhvatljivo – trenutke, emocije i priče koje su često neizgovorene. Bilo da je u pitanju prolazni ili duboko emotivna scena, fotografija je most između stvarnosti i umetnosti, a njeno snimanje zahteva određene veštine. Srđan Doroški, profesionalni fotograf, duboko veruje da je sposobnost da uhvatimo spontanost, emociju i suštinske trenutke ključ svakog izvanrednog snimka. Dečija redakcija portala Svet za Nas imala je priliku da nauči kako da uhvati pravi trenutak i emocije kroz fotorgafiju.
Emocije kroz fotografiju
To je jedna od strana fotografije koju najviše volim. Ispred fotografije je teško sakriti emocije, čak i onda kada se trudimo. Ponekad mislim da je fotografija ispred filma, ili pokretne slike, kada je reč o pokazivanju emocija. No, najveći pomoćnik u tome nam je – spontanost. To je zapravo i jedan od velikih zadataka svakog fotografa: da nauči da pronađe način kako da fotografiše spontanost.
Tri stvari za lepu fotografiju su:
- IDEJA – pre stvaranja fotografije potrebno je da imamo ideju, šta ćemo fotografisati (primera radi visibake u proleće)
- USLOVI – da se spremimo za uslove pod kojima trebamo fotografisati (da izaberemo lep dan, ili maglovit ako želimo da napravimo malo mistične snimke)
- CILJ – da pre nego što krenemo u fotografisanje znamo šta želimo fotografijom da pokažemo (dolazak proleća, borbu prirode, hladnoću ….
Umetnost je izabrati pravi trenutak
Tu nam je opet bitno da imamo ideju šta želimo fotografisati. U većini slučajeva imamo vremena i mogućnosti da napravimo više fotografija, pa nakon fotografisanja da odaberemo onu najbolju. To nam omogućava moderna tehnologija.
Na početku fotografije, to nije bilo moguće, jer uslovi i tehnika nisu dozvoljavali. Tada se jedna fotografija stvarala čak i po nekoliko sati. Prvu fotografiju je napravio Nisifor Nijeps, daleke 1826. godine. Vreme ekspozicije je trajalo osam sati.
Dakle, na početku stvaranja fotografije, bilo je jako bitno izabrati pravi trenutak, kao i kadar, da bismo pokazali ono što želimo. Danas je to mnogo lakše, ali ipak trebamo voditi računa o momentu kada nešto želimo fotografisati.
Zašto nije svaki trenutak isti na svakoj fotografiji?
Koliko god to možda želeli, prosto je nemoguće napraviti dve identične fotografije. Prvo, tu nam je lični osećaj: svaki fotograf na svoj način posmatra svet. Tu već nastaju promene u svetloći, boji i ostalim detaljima gotove fotografije. Sve ostalo bismo mogli da ponovimo ili iskopiramo, ali ono što ljudsko oko i prst koji okida na fotoaparatu čine – to je unikatno i jedinstveno. Neponovljivo. Takođe, ukoliko se fotografiše neka akcija i pokret, nemoguće je zabeležiti isti trenutak. Makar i da 10 fotografa u isto vreme fotografiše neki isti događaj, uveć će se pojaviti razlika, pa makar i u minimalnoj razlici položaja fotografa.
Smatra se da danas više ne postoji stvar koja nije barem jednom fotografisana. Ali isto tako i dalje fotografišemo sve, jer je teško gotovo nemoguće, napraviti dva identična kadra.
Mnogi ljudi kažu „daj mi da pogledam tu sliku“, a zapravo je to fotografija.
Slika i fotografija. To su dve završne forme, bliskih ali različitih umetničkih formi. Slikarstvo i slikanje nam donose sliku, a fotografisanje i fotografija nam donose fotografiju.
Kako završni proizvod (slika/fotografija) nisu isti, tako i proces stvaranja nije isti. Slika se bojama, olovkama i slično, a fotografijom putem svetlosti beležimo snimak, „slikamo svetlošću” – jedan od razloga što je u govor ušla mogućnost da se tako izražavamo. Reč fotografija je nastala od dve grčke reči: „fotos” – svetlo i „grafos” slikanje. Moguće je da se zato za fotografisanje kaže „slikanje”.
U živom jeziku veoma često kažemo „auuu, ala je dobra slika” i pri tome se zna o čemu je reč. No, smatram da je bolje vežbati i usvojiti pravilnost da je fotografija jedna, a slika druga vrsta umetničkog dela.
Magistar komunikologije Srđan (Pablo) Doroški, je profesionalni fotograf sa više od dve decenije iskustva u pozorišnoj (preko 200 fotografisanih pozorišnih ostvarenja) i koncertnoj fotografiji. Njegova karijera je oblikovana kroz sposobnost pričanja priče vizuelnim jezikom, te je postao prepoznatljiv po hvatanju „nevidljivih” i „nečujnih” trenutaka. Poznat je po svom talentu da otkriva neverovatno u svakodnevnim stvarima i uviđa detalje koji ostaju neprimećeni. Njegova posebna veština leži u stvaranju opuštene atmosfere za subjekte, čak i pod velikim pritiscima, što je rezultat dugogodišnjeg iskustva u fotografisanju klasičnih koncerata (preko 800), gde tišina igra ključnu ulogu. Dobitnik je Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2023. godinu za nesbičan rad u promovisanju kulture Republike Srbije.
Srđan kroz svoju umetnost deci i roditeljima na portalu Svet za Nas otkriva magiju fotografije, istražujući svet “vidljivog” i “nevidljivog”.
Podeli:
