Uroš Petrović: Obrazovanje ne mora da bude ozbiljno da bi bilo važno!

Škola bi trebalo da bude mesto gde deca uče da misle, pitaju i maštaju — ali da li je danas zaista tako? Jedan od najpoznatijih pisaca za decu i mlade, Uroš Petrović otkriva kako da obrazovanje ponovo postane avantura, a učionica — prostor radoznalosti i poverenja.

On već decenijama pomera granice savremene srpske književnosti. Njegove „Zagonetne priče“ i radionice za decu, ali i odrasle u kojima se logika, mašta i humor stapaju u jedno, pokazuju da obrazovanje ne mora da bude ozbiljno da bi bilo važno. Naprotiv — što je više igre i radoznalosti, to je učenje dublje.

U razgovoru za Svet za nas, Uroš otkriva šta, po njegovom mišljenju, najviše nedostaje našim školama, kako se rađa kreativnost, i zašto su i učitelji i roditelji ključni u razvoju slobodnog, radoznalog deteta.

Bez učitelja nema ni pravog obrazovanja

Danas se mnogo govori o reformama današnjim školama, ali Uroš veruje da ključ leži u jednom — poštovanju učitelja. Kada učitelj ima slobodu i podršku, i deca počinju da uče s poverenjem, a ne iz straha.

„Prvo bismo, svi zajedno kao društvo, morali da učinimo sve da zanimanje prosvetnog radnika ponovo postane jedno od najuglednijih. Kada učitelj uživa poštovanje, a njegov rad ima vrednost i u očima društva i u njegovom sopstvenom osećaju dostojanstva, tada se i sve drugo menja. Uz to, treba im i više slobode da prilagode nastavu deci, a ne obrnuto. Kada bi učitelji imali više vremena i poverenja da kreativnije utiču na čas, usledio bi boljitak za sve.”

Kreativnost se ne predaje – ona se živi

„Kreativnost se može učiti — ne kao lekcija, već kao navika.

Većina dece je poseduje, ali malo ko je sačuva pri odrastanju jer sistem, okruženje i strah od greške polako je potiskuju.

Kada dete vidi da se cenjenije smatra ono što je „tačno“, nego ono što je „novo“, ono prestaje da rizikuje.

Zadatak onih koji rade sa decom je da stvore atmosferu u kojoj je poletni pokušaj važan makar približno kao i rezultat”, ističe Uroš Petrović.

Vežbanje logike i radoznalosti kao mišića uma

Uroš to i svakodnevno pokazuje na svom Instagram profilu @urospetrovicofficial, koji prati više od 40.000 ljudi. Tamo objavljuje slikovno-verbalne zagonetke — bez rešenja. Ljudi svih uzrasta pokušavaju da ih odgonetnu„svakodnevno vežbaju moždane vijuge“, i upravo u tom procesu, kaže, „rade na mišiću logike i radoznalosti“.

„Time ljude podstičem da sami tragaju, povezuju, sumnjaju, probaju različite puteve. Odgovore mi šalju ljudi najrazličitijih zanimanja i godina, od osnovaca do profesora. Najlepše je posmatrati kako oni koji su se u početku mučili, vremenom počinju da rešavaju zadatke brzo, lako i s uživanjem. To je još jedan dokaz da se i logika, baš kao i mišić, može istrenirati — i da radoznalost nikada ne zastareva.”

Kada dete samo otkrije odgovor – rađa se samopouzdanje u obrazovanje

Kako izgleda trenutak kada dete „prokljuvi” rešenje u “Zagonetnim pričama”? Šta se tada, zapravo, dešava u njegovom umu?

„To je trenutak radosti koja nije spolja nametnuta, već iznutra pronađena. Dete tada doživi malu eksploziju samopouzdanja — shvati da može da misli na svoj način i da je taj način vredan. Moj koncept „Zagonetnih pitanja“ upravo to čini. Zato je i napravljen.”

Takvi trenuci ne mogu se oceniti brojkom, ali su presudni za stvaranje samostalnog mislioca.

Deca mogu sve – ako im je zanimljivo

Motivacija nije u oceni, ni u pritisku, već u interesovanju. Kada je deci dosadno, sve postaje prepreka. Kada ih zaintrigirate — postaju nezaustavljiva.

U radu sa decom i mladima „Naučio sam da deca mogu da savladaju sve — ili ništa — u zavisnosti isključivo od toga da li im je sve ili ništa zanimljivo”.

Poštovanje i bolji uslovi — temelj svake promene

Kada bi mogao da uvede samo jednu promenu u obrazovni sistem — od učionice do nastavnog plana — Uroš Petrović otrkiva šta bi to bilo.

„Podigao bih plate vaspitačima, učiteljima i nastavnicima do mogućeg maksimuma. Ta jedna promena bi povukla mnoge druge: privukla bi najbolje ljude u školstvo, zadržala entuzijaste, donela poštovanje i unutrašnju motivaciju.

Kada društvo pokaže da ceni one koji oblikuju budućnost, budućnost postaje svetlija. Učitelj koji živi dostojanstveno ne mora da gleda na svoj posao kao na žrtvu, već kao na misiju. A deca bi to osetila intenzivnije od bilo koga.”

Učenje kao zajednička avantura

Koliko su današnji nastavnici, spremni da budu „istraživači zajedno sa decom”, umesto „čuvari znanja”?

„Nisu svi isti, što je prirodno. Kada nastavnik zajedno sa učenicima traga, pita, smeje se, pa i pogreši, tada nastaje pravi proces učenja. Potrebno je više prostora i slobode da bi nastavnici mogli da budu takvi — da deci budu vodiči kroz zajedničku avanturu.”

Balans između ekrana i stvarnog sveta

Deca su danas često okružena ekranima i brzim sadržajima. Kako ih možemo vratiti radu ruku, mašte i razmišljanja — onom usporenom, ali dubljem načinu učenja?

„Balans drži ovaj svemir na okupu.

Ekrani nisu neprijatelji, ali ne smeju postati jedini prozor u svet.

Ključ je u meri i u svesnom izboru.

Ako dete ima iskustvo da stvori nešto što ranije nije postojalo — crtež, model, priču, melodiju, i to bilo u stvarnom bilo u digitalnom svetu, imamo pobednika!

Uroš podseća roditelje da nijedna aplikacija ne može zameniti iskustvo stvaranja.

Traganje za odgovorima važnije od tačnih rešenja

Uroš Petrović često govori o „traganju za odgovorima“ kao putu do znanja. Da li nas školstvo, u želji da „nauči decu činjenicama“, zapravo odvraća od postavljanja pravih pitanja?

„Školstvo radi najbolje što u ovom trenutku može. Nisam sklon da kritikujem one koji su izabrali zanimanje koje danas podrazumeva gotovo svesno odricanje od komfora zarad dece. Ali da — sistem često više ceni tačne, mnogo puta ponovljene odgovore nego hrabre nove ideje. Učenje kroz traganje, kroz otkrivanje i sumnju, to je ono što budi istinsko znanje.”

Uloga roditelja u razvoju kreativnog mišljenja

Roditelj je prvi učitelj koji pokazuje detetu kako izgleda svet pun pitanja.

„Roditelji imaju ogroman uticaj — često veći i od škole.

Oni su ti koji oblikuju način na koji dete posmatra svet, koji odlučuju da li je svet mesto opasnosti ili mogućnosti. Ako roditelj pokazuje radoznalost, ako sam postavlja pitanja, ako se ne boji da ne zna — dete uči da i neznanje može biti početak znanja.

Igra, logika i umetnost – recept za obrazovanje 

Može li obrazovanje budućnosti da izgleda — kao spoj svih svetova, igre, logike i umetnosti, a ne podela na „predmete“?

„Samo nek obrazovanje stvara bolje ljude i bolje društvo, pa nek izgleda kako god hoće. Pomalo se pribojavam što će veštačka inteligencija biti glavni faktor svih preokreta u tom domenu. Moramo biti veoma oprezni da obezbedimo da makar veći deo tih promena bude nabolje. Do tada, spoj igre, logike i umetnosti iz mojih knjiga i radionica može biti sasvim dobra inspiracija za zanimljiv čas.”  

Uspeh se ne meri ocenama, već radoznalošću

„Uspeh je nezgodan pojam za definisanje, jer ga svako meri drugačije. Po meni, uspeh deteta je u tome da ono voli da uči, da ima znatiželju koja ne jenjava. Ako dete zna da ustane posle neuspeha, ono je već pobednik. Ocene su prolazne, ali sposobnost da mašta, misli i istraje — to su trajne vrednosti koje škola često ne oceni, ali život uvek prepozna.”

Poruka roditeljima i nastavnicima

„Kada neko objašnjava, kada pokazuje, kada prenosi znanje, tada i sam uči najdublje. Znanje nije samo prenos, već i razmena. I zato, učimo zajedno sa decom — sa radošću, sumnjom i osmehom.”

Vreme je da vratimo radoznalost i dostojanstvo u učionice

Uroš Petrović nas podseća da promena u školstvu ne mora da počne programom, već poverenjem, poštovanjem i radoznalošću.

Nemojte zaboraviti ni na maštu!

Kada učitelji dobiju slobodu, roditelji podrže radoznalost, a deci se omogući da pitaju, greše i stvaraju — tada će i obrazovanje ponovo postati ono što bi trebalo da bude: avantura koja traje ceo život.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kamala Kašić (@kamala_kasic)

Jelena Anušić

U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima