Strip, kao jedan od najpopularnijih i najdostupnijih vidova umetničkog izraza, igra ključnu ulogu u razvoju kreativnosti i kritičkog mišljenja kod dece. U svetu u kojem vizuelne komunikacije dominiraju, strip je savršen alat za razvoj likovne pismenosti i maštovitosti. Kako motivisati decu da se bave stripom? Kako strip može da bude koristan za njihov intelektualni i emocionalni razvoj?
Na ovu temu Za Svet za Nas razgovarali smo sa Ivom Jovanović (10), mladom i talentovanom strip umetnicom, koja je nedavno osvojila nagradu za svoja četiri stripa, i njenim profesorom, mentorom SKC-ove Škole stripa, Milojem Mitrovićem, akademskim slikarom.
Kroz njihove priče i iskustvo možemo saznati kako strip oblikuje generacije.
Strip pomaže deci da se izraze
„Motivacija za stvaranje stripa je ista kao i za bilo koji likovni izraz ili kreativni rad. Strip je prisutan u našem školskom sistemu, pa čak i u samim udžbenicima. Učimo decu o stripu već od petog razreda, kroz lekcije koje se bave osnovama stripa – pričom u slikama. Osnovna ideja stripa je da poveže priču sa slikama, da stvori naraciju kroz crteže“, objašnjava Mitrović. „Strip je neverovatno bogat medijum jer omogućava deci da kombinuju umetnost i pripovedanje. Deca uče da kombinuju likovne elemente poput linije, boje, kompozicije i tekstura, stvarajući pri tome vlastite priče koje komuniciraju emocije i ideje – pomaže deci da se izraze.“
Iva Jovanović (10), mlada umetnica iz Beograda koja je nedavno osvojila nagradu za četiri izuzetna dela, upravo kroz strip prenosi svoja viđenja sveta. Njeni stripovi, poput „Bo i Bi“, „Gigi i Bi“, „Bolni povratak“ i „San“, bave se svakodnevnim životom, prijateljstvom i humorom. „Volim da crtam stripove jer sve što se desi mogu da pretvorim u priču. Tako to nikada neću zaboraviti“, kaže Iva, ističući kako joj strip pomaže da zadrži dragocene trenutke iz života.
Iako je crtanje od treće godine bilo njeno prvobitno interesovanje, strip je postao njen način da priča priče na potpuno drugačiji način. Iva je svoje prve stripove crtala još u prvom razredu sa drugaricom Petrom. Njen rad nije samo umetnost, već pravi refleksivni prozor u svet dečje mašte, svakodnevnog života, ali i zabavnih trenutaka koje samo crtež može da prenese na tako živopisne i duhovite načine.
Istoričari umetnosti često navode 'Žutog dečaka' Ričarda Feltona Autkalta, objavljenog 1896. godine u 'New York Journalu', kao početak modernog stripa. U tom smislu, strip je duboko ukorenjen u ljudskoj kulturi.
Strip – moćan alat za edukaciju
Danas u mnogim knjigama možete naći stripovane delove koji deci olakšavaju razumevanje složenih lekcija. Mitrović ističe da je strip moćan alat za edukaciju: „Deca kroz strip uče osnovne likovne elemente – kompoziciju, linije, boje, teksture – ali i kako da pričaju priče. Strip im omogućava da stvore svetove u kojima se kombinuju umetnost i naracija.“
Iva se slaže s profesorom, jer je za nju svaki strip mogućnost da prenese deo svog života na papir. „Ideje dobijam kada se nešto smešno desi, onda zapišem i prvom prilikom napravim strip o tome“, dodaje ona. Za Ivu strip je način da zadrži sećanje na trenutke koji su joj važni.
Ideje dolaze kada ne očekuješ
Nagrađeni strip „Bolni povratak“ nastao je iz stvarnog života. „Ovu priču sam crtala po istinitoj priči koja se desila meni i mom drugu Mihailu kada smo se vraćali sa časa engleskog na našim skejtovima. On je vozio, a ja sam skejt držala u ruci pošto je bio mrak. Nisam ništa videla i mogla sam da se sapletem na grane. Na to će Mihailo: Kako ja do sada nisam pao? Kako je to rekao, u momentu je naišao na grane, slupao se i pao“, seća se Iva uz smeh. Ova iskrena i smešna priča postala je deo izložbe u SKC galeriji.
Za decu, strip je način da se povežu sa svetom oko sebe, ali i da razvijaju sposobnost da razmišljaju kritički i da interpretiraju vizuelne informacije. „Svet je sve više vizuelan, i deca se suočavaju sa preplavljujućim brojem slika svakodnevno. Strip im pomaže da nauče kako da interpretiraju te slike, što je neophodno za razvoj njihove kreativnosti“, kaže Mitrović.
Najzabavnije kod stripa – likovi i dijalozi
Kada je u pitanju sama dinamika stvaranja stripa, Iva je najviše zaljubljena u proces – stvaranje likova i dijaloga.„Najzabavnije kod stripa mi je to što mogu da smišljam likove kako će izgledati i šta će da kažu. Na primer, baba Buj, koja se stalno pita: ‘Šta imamo za večeru? Ponovo kupus? Da, imamo kupus sa pasuljem bez karfiola!’“, uz osmeh priča Iva.
Ovaj osećaj igre sa likovima i njihovim karakterima omogućava Ivi da stvori svetove koji su jednako zabavni i emotivni. „Moj prvi lik u strupu imao je narandžastu kratku kosu, plave oči i haljinu sa dugim rukavima“, seća se Iva.
Izazovi u učenju stripa
Kao i svaki drugi umetnički izraz, učenje stripa nosi sa sobom određene izazove. „Oni počinju od klasičnog crtanja, azbuke likovnog vaspitanja, do stvaranja slike koja ima jedan niz, priču“, kaže Mitrović. „Svako dete ima svoju priču koju treba da razradi i prikaže na najlakši način koji je jasan i razumljiv drugima“.
Strip nije samo crtanje – to je proces koji uključuje planiranje, stvaranje likova, razvijanje radnje, stvaranje dijaloga i sl. „Za decu, to je odlična vežba za razvijanje narativnih sposobnosti i za razumevanje kako različite umetničke discipline mogu da se kombinuju“, ističe Mitrović.
Budućnost stripa među mladima
Budućnost stripa u celom svetu, pa i kod nas pokazala je veliki entuzijazam. Iako su mnogi smatrali da će strip nestati sa pojavom novih tehnologija, Mitrović je optimista u pogledu budućnosti stripa. „Strip se prilagodio novim medijima. Isto je bilo i kada se pojavio televizor. Smatralo se da će nestati radio, a on i dan danas postoji. Strip se samo malo preformulisao na umetnički, dramaturški način. Postao je kvalitetniji. Danas imamo mnoštvo mladih strip crtača koji rade za svetske tržišta“.
Nove tehnologije pomogle su stripu da postane globalniji i da se modernizuje, otvarajući nove mogućnosti za mlade umetnike.
Podržite decu da crtaju
„Likovna kultura je širok pojam, i važno je da roditelji prepoznaju interesovanje svog deteta i pruže mu prostor za kreativno izražavanje“, kaže Mitrović. „Mnogi su kroz ‘Politikin zabavnik’ prvi put učili kroz stripove. Ovaj magazin je bio važan edukativni alat u prošlim decenijama. Stripovi poput Diznijevih junaka i ‘Porodice Tarana‘ su deci pomagali da razviju veštine čitanja, kako ćirilice, tako i latinice.
Profesor Mitrović savetuje roditeljima da decu podstiču da crtaju i eksperimentišu sa različitim stilovima i tehnikama. „Crtajte, pišite, stvarajte. Vreme će iznedriti karakter svakog umetnika, i rad je ključan“, zaključuje on.
Samo crtajte!
Strip je umetnost, ali je i način života. Kroz crtanje deca razvijaju maštu, kreativnost i sposobnost da govore kroz slike. U svetu prepunom inspiracije, dovoljno je samo otvoriti oči, zabeležiti trenutke i pustiti mašti da vodi dalje.
Zato, Iva već sada ima temu za svoj sledeći strip koji će se zvati „Trening“.
Deca koja danas crtaju stripove, sutra mogu postati umetnici koji će oblikovati vizuelnu kulturu budućnosti.
U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima
Podeli:
