Prof. dr Jagoda Jorga je specijalista higijene sa medicinskom ekologijom sa subspecijalizacijom iz ishrane iz Beograda. Doktorirala je 1993. na temi gojaznost. Usavršavala se u Engleskoj i Škotskoj, a 2004. godine uvrštena je u red najvećih evropskih stručnjaka na polju gojaznosti. Već više od 30 godina prof. dr Jorga radi sa pacijentima baveći se pre svega terapijom poremećaja u ishrani, metaboličkog sindroma i gojaznosti, kod dece i odraslih.
Budite umereni da ne biste bili gojazni
Govoreći o tome na K1 televiziji, kako treba da izgleda idealan obrok za odrasle, dr Jorga kaže da je najgore kada previše svega stavimo u tanjir.
— Imajte male tanjire i sipajte relativno male porcije. Bilo bi dobro da razvijete naviku jedenja u porcijama, i preporuka je da nikada sva hrana ne stoji na stolu, da se ne bi dosipalo. Raznovrsna ishrana je ključna. Tanjir za ručak trebalo bi da na polovini ima sveže povrće, četrvtina da bude izvor proteina (riba ili meso) i četvrtina žitarice. U gramima to izgleda ovako: Oko 150 do 200 grama mesa ili ribe, oko 300 grama povrća i stotinak grama žitarica. Oko 600 grama ukupno je obrok, kaže profesorka Jagoda.
Najgora pržena i pohovana hrana
Ona je nastavila priču o tome kolika je štetnost i greška kada se hrana prži ili pohuje.
— Dva ili tri puta upotrebljeno ulje je izvor ozbiljno kancerogenih materija, objašnjava dr Jorga i dodaje:
— Ulje je izvor esencijalnih masnih kiselina koje su nam neophodne za rast i razvoj, ali ono postaje problematično ako se upotrebljava dva ili tri puta. Moj problem sa uljem u ishrani je količina koja se koristi. Mala količina je u redu, ali mi preterujemo. Friteze i spremanje hrane u dubokom ulju nikako nije dobro, prevashodno pohovanje.
Možete da zamrznete hranu
Profesorka Jorga je takođe istakla da hranu koja je ostala od raznih slavlja ili praznika, možemo da zamrznemo i to u količinama koje ćemo pojesti.
— To je racionalno ponašanje kada je hrana u pitanju. Većina hrane trpi da bude zamrznuta, ali jednom. Hranu bi trebalo zamrznuti što pre i ona koja ima malo vode može duže da bude zamrznuta. Ali, hranu iz zamrzivača trebalo bi pojesti u narednih mesec dana, a najbolje u nedelju do dve od trenutka zamrzavanja. Dugim stajanjem hrana gubi hranljiva svojstva, objasnila je ona.
Beli hleb treba da se zamrzava
Ovom prilikom otkrila je i jednu zanimljivi činjenicu o hlebu.
— Često govorimo o glikemijskom indeksu namirnica, a ne znamo da bi beli hleb trebalo da zamrzavamo. Kada ga odmrznete i istostirate, njegov glikemijski indeks je mnogo bolji nego kada ga jedete svežeg – rekla je ona.
Ceđeni sokovi su loši za organizam
Doktorka koja je jedna od najstručnijih kod nas kada je o gojaznosti reč, kaže da niko nikada nije zabranio šećer u ishrani, već je preporuka da se smanji unos količine koju unosimo.
— Englezi imaju najnižu granicu, kod njih je preporuka pet odsto ukupnih energetskih potreba, a to je 100 kalorija. To je 25 grama šećera, što na primer ima 100 grama crne čokolade ili 200 mililitara soka od jabuke. Sveže ceđeni sok je zdravstveno pogubniji od crne čokolade. Ako nešto napraviš da bude cunami u smislu brzine ulaska šećera u krv, što je sveže ceđeni sok, takva reakcija zahteva toliko brz odgovor organizma da on prevaziđe svoj kapacitet. Jetra na primer ima limitator za metabolisanje fruktoze i kaže „stop“, kao kod alkohola, objasnila je doktorka u “Uranku” na K1 televiziji i dodala:
Čokolada može, ali u malim količinama
— Zato ponavljam, količina je nešto što je najvažnije. I čokolada je dobra hrana kada je dobro formulisana. Mlečna ima previše šećera, preko 50 odsto šećera. Treba da se suzdržavamo, moramo se nekako odupreti, savet je prof. dr Jagode Jorge.
Česta nedoumica ljudi je da li je zdravije da jedu beli hleb ili integralni. Preporuka je, kako je kazala dr Jagoda Jorga danas u “Uranku”, da se polovina dnevnog unosa žitarica unosi u obliku integralnih žitarica.
Milena Videnović je iskusni novinar sa preko dve decenije rada u velikim medijskim kućama. Njena karijera počela je 2004. godine, fokusirajući se na poznate ličnosti. Radila je kao novinar u nedeljniku “Skandal”, dnevnom listu “Gazeta” i “Kuriru”, gde je bila do 2014.godine. Nakon toga, postala je zamenik urednika nedeljnika “Star”, a zatim urednik zabave na portalima “Srpski telegraf” i na portalu “Republika.rs” gde je vodila svoju autorsku emisiju “Razotkrivanje”. Uskoro pokreće i novu emisiju na televiziji “Adria” takođe sa svojim autorskim pečatom. PR menadžerka je u rukometnom klubu “Partizan”.
Na portalu “Svet za nas”, Milena nas uvodi u svet poznatih sa kojima će otvoreno razgovarati o zdravlju, problemima kroz koje su prolazili ili prolaze, kao i o lepoti, ishrani, deci i njihovom stilu života. Pored toga vodiće i intervjue sa stručnjacima iz različitih oblasti roditeljstva, fokusirajući se pre svega na teme zdravlja i lepote.
Podeli:
