Telefon u ruci i fotografija na ekranu — zvuči poznato? U eri kada svaki trenutak beležimo mobilnim uređajem, postavlja se pitanje: da li nas tehnologija zaista uči da budemo bolji fotografi ili nas samo zavarava sjajem ekrana? Kroz oko profesionalnog fotografa, Srđan Doroški za Svet za Nas, otkriva koja je prava razlika između fotografisanja telefonom ili fotoaparatom, i kako nas fotografija oblikuje, spaja i — ponekad — zavarava.
Da li je bolje da fotografišemo telefonom ili fotoaparatom?
Današnji mobilni telefoni su složene mašine. U sebi sadrže veoma kvalitetne delove i naprednu tehnologiju, koja u mnogočemu pomaže da fotografišemo. Maksimalno pojednostavljuje korake ka dobroj fotografiji.
Fotografije stvorene putem mobilnog telefona, na telefonu izgledaju odlično. Čak mogu dobro izgledati i na nekim drugim medijima, kao što je tablet ili laptop. Međutim, ukoliko želimo kvalitetnu fotograju, koju posle možemo da izrađujemo i u veoma velikim formatima, bolje je koristiti foto aparat.
Putem mobilnog telefona možemo uočiti i naučiti neke zakonitosti fotografije, jer mnogo lakše preko većeg ekrana mobilnog telefona vidimo kadar koji ćemo koristiti da napravimo fotografiju.
Zamka korišćenja mobilnog telefona za fotografisanje je ta što ćemo zaista malo naučiti o fotografiji, kao i o njenim zakonima. Kao što sam rekao, tehnologija mobilnog telefona maksimalno pojednostavljuje fotografisanje, što vremenom može biti loša usluga i pogrešna pomoć.
Društvene mreže oblikuju naš identitet kroz fotografiju
U današnje vreme kada su društvene mreže svuda oko nas i kada ne prođe niti jedan dan a da ne pogledamo šta ima novo “na netu” – kroz fotografiju na društvenim mrežama itekako dajemo sliku o sebi. Pitanje je da li dajemo pravu sliku ili sliku onako kako bismo voleli da izgledamo.
Na žalost, danas ljudi češće koriste ovo drugo i na društvene mreže postavljaju samo svoje najbolje fotografije i to ne onako kako su fotografisane, već ih puštaju kroz mnoge filtere za ulepšavanje ….
Kroz fotografiju pokušavaju podići samopouzdanje.
Današnje društvene mreže mogu biti velika knjiga iz koje se uči , ali isto tako i mesto gde se krijemo i stvaramo naš svet iz mašte. Pokušavamo da budemo idealni, da budemo neko za kim će se svi okretati i želeti da budu kao mi. U početku to može da deluje interesantno, ali je zapravo pogrešno.
Ne možemo dugo živeti tuđ život.
Bolje je da budemo svoji i ono što jesmo. Možemo kroz različite programe ulepšati našu fotografiju, ali da pazimo da to ne ode u nešto što mi zapravo nismo. Današnja veštačka intelignecija koja se sve više koristi, može pomoći, ali samo ako se pravilno koristi i ne preteruje.
Fotografija pomaže da se povežu generacije kroz vreme
Fotografija je veliki čuvar prošlosti. Čuvar raznih događaja kroz vreme. Samim tim, fotografija povezuje ljude različitih generacija.
Starije generacije mogu koristiti fotografiju kao podestnik, dok mlađima pričaju šta se nekada dešavalo. Da im putem fotografije približe te događaje.
Stare fotografije mogu biti dobra inspiracija da mladi nešto prouče, pronađu ili pokušaju da stvore na novi način.
Fotografija može da pokaže kako se ljudsko društvo menjalo kroz vreme, da pokaže šta je bilo moderno našim bakama, dekama, čak i prabakama i dekama. Fotografijom možemo razumeti kao starije generacije razmišljaju, zašto se razlikuju u nekim shvatanjima od nas. Zapravo, fotografija je divan most za spajanje različitosti između generacija, radi boljeg druženja i međusobnog učenja.
U vremenu kada svi imamo fotoaparat u džepu, lako je zaboraviti pravu vrednost fotografije. Iako nam mobilni telefoni omogućavaju brze i dobre snimke, tek pravi aparat, znanje i emocija unose dubinu u kadar. Fotografija nije samo slika — to je priča, uspomena, veza između generacija i ogledalo naše ličnosti. Zato sledeći put kada okinete fotografiju, zapitajte se: da li stvarno slikam ono što vidim, ili ono što želim da drugi vide? A možda je vreme i da se vratimo osnovama – fotoaparatu, znanju i iskrenosti.
Magistar komunikologije Srđan (Pablo) Doroški, je profesionalni fotograf sa više od dve decenije iskustva u pozorišnoj (preko 200 fotografisanih pozorišnih ostvarenja) i koncertnoj fotografiji. Njegova karijera je oblikovana kroz sposobnost pričanja priče vizuelnim jezikom, te je postao prepoznatljiv po hvatanju „nevidljivih” i „nečujnih” trenutaka. Poznat je po svom talentu da otkriva neverovatno u svakodnevnim stvarima i uviđa detalje koji ostaju neprimećeni. Njegova posebna veština leži u stvaranju opuštene atmosfere za subjekte, čak i pod velikim pritiscima, što je rezultat dugogodišnjeg iskustva u fotografisanju klasičnih koncerata (preko 800), gde tišina igra ključnu ulogu. Dobitnik je Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2023. godinu za nesbičan rad u promovisanju kulture Republike Srbije.
Srđan kroz svoju umetnost deci i roditeljima na portalu Svet za Nas otkriva magiju fotografije, istražujući svet “vidljivog” i “nevidljivog”.
Podeli:
