U srcu Novog Sada postoji jedno posebno mesto gde ljubav, pažnja i prijateljstvo oblikuju decu. Centar za Pet terapiju „Prijateljska Šapa“, sa Svetozarom Stevinom, fizioterapeutom i licenciranim vodičem terapijskih pasa, već deset godina pomaže deci sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom, koristeći snagu terapijskih pasa. U društvu Svetozara, Nane i Lare, terapijski psi koji su pravi junaci ove priče, dečija redakcija Svet za Nas je imala nezaboravno iskustvo sa njima, učeći o tome kako ljubav prema životinjama može transformisati i olakšati svakodnevne dečijeizazove. Ovo je samo delić onoga što smo čuli, videli i osetili.
Nana i Lara – terapijski psi sa misijom
Lara je prvi terapijski pas u Srbiji, a Nana je njena naslednica, mlada i vesela terapijska „zlatokosa“ kako su je deca nazvala, a koja dolazi iz Zagreba. Njih dve su pravi terapeuti sa važnom misijom – da pomognu deci da prevaziđu razvojne izazove. Svaka interakcija sa njima pruža deci šansu da steknu nove veštine i time olakšaju napredak u motoričkim i kognitivnim sposobnostima. U njihovoj blizini i roditelji uživaju.
Pet terapija je terapija, koja je potpomognuta životinjama. U „Prijateljskoj Šapi“ su se usresredili na terapijske pse.
Šta Nana i Lara rade za decu?
Deca koja se susreću sa terapijskim psima često ne samo da fizički napreduju, već i emocionalno.
„Nana i Lara pre svega motivišu decu da što lakše i što bezbeolnije prevaziđu određene barijere koje stoje pred njima. Najviše meni pomažu u radu sa decom koja imaju motoričkih poteškoća u razvoju, tako da su mi podrška kada treba decu da naučimo da puze, da ustaju na obe noge, da koriste ruke. Kao jedan od zadataka Lari i Nani može da bude da bacaju lopticu, gde na poseban način deca vežbaju ruke i mišiće“.
Reakcije dece na pet terapiju su različite
Terapija sa psima nije samo lekovita, ona je prepunjena ljubavlju i pažnjom, što deci omogućava da se opuste i lakše savladaju veštine koje im mogu biti izazov.
„U zavisnosti od deteta do deteta, ali i od uzrasta naravno. Uglavnom sva deca pozitivno reaguju na pet terapiju. Rado prihvataju pse na tretmanu zato što su onda oni usmereni na pse, a mi kao terapeuti onda budemo „pomoćnici“. Mada ima i dece koja se plaše, povremeno takva deca nam i dolaze. Na nama je onda malo veći izazov, da deca prevaziđu taj strah što pre i da uživaju u radu sa psima“, objašnjava Svetozar.
Da li može svaki pas da bude terapeut?
„Ne može svaki pas da bude terapeut i ne može svaki pas da bude uključen u rad sa decom sa poteškoćama u razvoju, niti sa osobama sa invaliditetom. Terapijski psi moraju da budu iz posebno biranih krvnih legala. Treba da prođu posebna testiranja i obuke“, objašnjava Svetozar. Sa druge strane „može se desiti svaki čas da pas ispadne iz obuke, iako je iz posebno krvnog biranog legla. Zato što nije dovoljno pripremljen i nije dovoljno spreman da prođe sve obuke da bi na kraju bio terapijski pas“, dodaje.
Terapijski psi pomažu deci da se osećaju bolje
Psihološki efekti ovih interakcija su ogromni – deca postaju smirenija, više otvorena i motivisana.
„Kao što smo pričali, za početak moraju da ih motivišu. Samo prisustvo psa na tretmanu li na aktivnostima koje sporvodimo u grupama u vrtićima već opušta decu i daje im dozu smirenosti. Nakon toga, kada već dođemo do faze da se on maze ili da imaju neki vid komunikacije, igre deca već tada sve to drugačije prihvataju. Tada je sve mngo lakše, opuštenije. Za početak mogu reći slobodno da utičnu negde oupuštajuće na decu i motivišuće“.
Šta deca mogu da nauče kroz igru od Lare i Nane?
Kroz igru sa Nanom i Larom deca uče životne lekcije o međusobnoj komunikaciji, poštovanju i empatiji. Takođe, u interakciji sa Larom i Nanom, deca uče kako da se ophode prema psima s poštovanjem, prepoznaju pseće signale i razumeju kada pas želi kontakt.
„Deca mogu da nauče generalno mnogo od pasa. Od Lare i Nane mogu da nauče prvo samokontrolu, zatim na koji način treba da se ophode prema psima, da se igraju sa njima i da li mogu uvek da im priđu. Kako da prepoznaju da li neki pas ne želi da se mazi i ne želi da se upozna. Da li mogu da grle pse. Zatim da li smeju da hrane li ne druge pse“.
Svetozar nam objašnjava kako kroz ove aktivnosti, deca uče o samokontroli i odgovornosti, kao i kako se ponašati prema životinjama u svakodnevnom životu.
„To sve jednostavno možemo da povežemo sa nekim aktivnostima i igrom sa Larom i Nanom. Recimo, često na aktivnostima deci kažem da – Laru i Nanu mogu da zagrle, da im pipnu rep. Inače deci stalno naglašavam, kada je pas na ulici i ako nije njihov onda to nije baš pametno da rade, zato što može da se desi reakcija za koju nisu spremni“.
Jedan dan terapijskog psa
„U suštini, kao i svaki drugi pas i oni imaju potrebu da šetaju, da se istrčavaju, da obave svoje fiziološke potrebe, da jedu, piju vodu. Svako jutro im počinje sa obrokom i šetnjom, nakon toga Lara i Nana dolaze samnom na posao i počinjemo sa tretmanima.
Nana u poslednje vreme više radi od Lare. Između svakog tretmana mora da postoji za nju neka pauza, da predahne, da izađe napolje. Kada se završi sa poslom, negde večernja šetnja treba da bude malo duža da bi one prosto napunile baterije. To je sve potrebno da bi sledeće jutro, kada ponovo ustanu mogle da budu spremne za nove aktivnosti sa decom“, objašnjava Svetozar.
Grupne aktivnosti sa Larom i Nanom deci daju snagu
Za decu koja se suočavaju sa poteškoćama u razvoju, grupne aktivnosti sa terapijskim psima imaju dubok značaj. Kako Svetozar ističe, često se u tim grupama nalazi i dete koje ima strah od pasa. Iako ovaj strah može predstavljati izazov, upravo je to prilika za decu da ga prevaziđu.
„Ono što je drugačije od individualnih tretmana, tj. pet terapije je ta što se one sprovode sa decom tipične populacije u vrtićima. Često se dešava da u grupi od petnaestoro dece ima neko dete koje se plaši psa. Mnogo je deci lakše kada su u grupi da prevaziđu taj strah“. U grupnom okruženju, gde je prisutna podrška vršnjaka i Lare i Nane, deca koja se boje pasa često lakše prevazilaze svoj strah, jer vide kako se drugi opuštaju i postepeno stiču poverenje u pse.
„Pored toga, grupne aktivnosti sa psima deci pomažu da nauče kako treba da se ponašaju inače prema životinjama, koje su njihove potrebe, kakva osećanja imaju. To je nešto što je jako bitno u današenje vreme, zato što smo izgubili malo taj momenat empatije, kontakta sa drugim ljudima, životinjama … u tome Lara i Nana dodatno pomažu deci kada su u pitanju grupne aktivnosti“, dodaje.
Kroz sve ove grupne aktivnosti, deca ne samo da razvijaju socijalne veštine, već i uče kako da se suoče sa svojim strahovima, što im pomaže da postanu hrabriji i otvoreniji.
Ko su to psi asistenti?
Psi asistenti su psi koji nisu birani iz posebnih krvnih legla, kao što su Nana i Lara. To su psi koji ne mogu da rade sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Oni mogu da rade sa decom tipične populacije. Takvi psi se uključuju u grupni rad u vrtićima i oni negde asistiraju, pomažu svojim vodičima da rade sa decom da ih edukuju i da sprovode aktivnosti koje mi radimo sa Larom i Nanom.
Koja je razlika između psa pomagača, vodiča i terapijskog psa?
Razlika je u njihovim zadacima odnosno poslovima, objašnjava Svetozar.
- Psi pomagači – sama im reč kaže oni pomažu. Oni pomažu osobama koje imaju određeni invaliditet. Odnosno najčešće su to osobe koje su korisnici invalidskih kolica. To su psi koji se treniraju samo za tu osobu, spram potreba te osobe. Znači, ako treba da se otvaraju vrata, zatvaraju vrata, dodaju predmeti, otvaraju fioke itd. To su psi koji se treniraju za takve stvari.
- Psi vodiči – opet reč kaže vode. Odnosno oni se koriste za korisnike koji su slepi ili slabovidi. Oni moraju da budu, ja to često volim da kažem, oči svojim vodičima. Zašto? Zato što taj pas mora da bude naučen da tu osobu, koja ne vidi ili slabo vidi, da je odvede od kuće do prodavnice, do posla itd. Mora da zna taj put kuda treba da idu. Da zna da upozori svog korisnika da li je negde stepenik, crveno svetlo na semaforu, ili je recimo samo bankina neka.
- Terapijski psi – oni se obučavaju spram posla koji terapeut obavlja, zato što oni žive sa njim i rade, ali rade i sa mnogo većim brojem dece, korisnika. Tako da oni pomažu i deci koja imaju motoričkih i kognitivnih poteškoća.
Terapija sa psima nije samo metoda, ona je inspiracija, motivacija i ljubav u pokretu. Deca kroz druženje sa Larom, Nanom i Svetozarom otkrivaju unutrašnju snagu koja im pomaže da rastu, prevazilaze izazove i veruju u sebe.
Šta je „Čitanjac sa psom“?
„To je program grupnog čitanja gde je uključen i pas. Na „Čitanjcu sa psom“ nekada čitam ja, nekada neko od dece koji su učesnici. Poenta cele te priče jeste da deca koja eventualno imaju neki izazov u čitanju ili nelagodnost sa javnim nastupom, čitanjem pred razredom, drugarima i sl. vežbamo kada je pas, tj. Lara i Nana prisutni. Ono što je najbitnije – u tom čitanju nema grešaka! Ono što može da se desi jeste da te Nana ili Lara ne čuju dobro, pa onda moramo da ponovimo to čitanje. Bitno je da sve bude opušteno, da možemo da se mazimo sa psom, da se družimo sa drugarima, ali i da naučimo nešto kroz čitanje“, objašnjava deci Svetozar.
Ograničenja u dečijim bolnicama za Laru i Nanu
Terapijski psi poput Lare i Nane pružaju izuzetnu podršku deci u različitim okruženjima, ali postoje i neka ograničenja kada je u pitanju njihova uloga u zdravstvenim ustanovama. Iako su u mnogim zemljama terapijski psi uobičajeni gosti u bolnicama, u Srbiji to još nije praksa. Svetozar objašnjava da, nažalost, trenutno nije moguće da psi poput Lare i Nane posete decu u bolnicama, ali se nada da će se u budućnosti stvari promeniti. „Iskreno se nadam da će u nekom narednom periodu neke stvari da se promene, kako bismo došli do toga da posetimo i drugare u bolnicama“.
Nadahnuće za roditelje i priča o promeni
U Centru za pet terapiju „Prijateljska Šapa“, deca ne samo da uče veštine potrebne za svakodnevni život, već se i transformišu kroz ljubav koju nude Lara, Nana i Svetozar i njihove kolege. Ovaj centar je prava oaza, gde se snaga ljubavi prema životinjama spaja sa terapijom i stvaranjem boljeg života za decu.
Svaka igra, druženje sa psima postaje lekcija o tome kako život može biti lepši kada se zajedno trudimo da budemo bolji – za sebe i za druge.
U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima
Podeli:
