Porođaj traje nekoliko sati, ali iskustvo koje žena sa njega ponese može je pratiti mnogo duže. Može uticati na njeno mentalno zdravlje, odnos prema sopstvenom telu, povezivanje sa bebom, bliskost sa partnerom, odluku o narednoj trudnoći – a samim tim i na celu porodicu.
O tome šta porođajnu traumu čini traumom, zašto dve žene isti događaj mogu doživeti potpuno različito i šta možemo da promenimo kako bi se žene u porodilištima osećale sigurnije, u podkastu „Maternity razgovor sa profesorkom“ profesorke Trninić govorila je psihološkinja Jasmina Mihnjak, koja se gotovo dve decenije bavi podrškom trudnicama, majkama i parovima.
Nije svaki težak porođaj trauma – niti svaki „uredan“ porođaj znači da je žena dobro
Kada govorimo o porođajnoj traumi, često prvo procenjujemo sam događaj: da li je bilo komplikacija, da li su mama i beba dobro, da li je sa medicinske strane sve prošlo kako treba.
Međutim, trauma se ne određuje samo prema tome šta se dogodilo, već i prema tome kako je žena taj događaj doživela.
Čak i potpuno fiziološki porođaj može za jednu ženu biti traumatičan ukoliko je ono što se događalo prevazišlo njene kapacitete da se sa tim u tom trenutku nosi. Strah, osećaj bespomoćnosti, usamljenost, bol ili intervencija koju nije očekivala mogu potpuno promeniti njen doživljaj porođaja.
Sa druge strane, i komplikovan porođaj može ostati dobro iskustvo ukoliko žena razume šta se događa, ima poverenje u ljude oko sebe i oseća da je u sigurnim rukama.
Upravo zato je komunikacija jedan od najvažnijih elemenata porođajnog iskustva.
Da li su žene danas razmažene?
Jedno od pitanja koje je profesorka Trninić postavila tokom razgovora bilo je upravo ovo – da li smo danas postali manje tolerantni na bol i da li su žene „razmaženije“ nego ranije.
― Možda smo svi pomalo razmaženiji. Danas možemo da kupimo opranu i iseckanu salatu, mašina pere sudove umesto nas i navikli smo da nam život bude udobniji.
Ali kada je porođaj u pitanju, stvari ne možemo posmatrati tako.
Živimo u 21. veku. Kada uđemo kod zubara, gotovo na „dobar dan“ dobijemo anesteziju. Zašto bismo onda smatrali da žena treba da trpi bol na porođaju samo zato što je porođaj oduvek boleo?
Još važnije – ako žena traži poštovanje, ako joj je potrebno da zna šta joj se radi, ako kaže da se plaši ili joj je potrebno da se oseća sigurno dok prolazi kroz jedan od najvećih događaja u svom životu, to nije razmaženost.
Pitanje ne bi trebalo da bude „Zašto ti je ovo toliko teško?“, već „Kako mogu da ti pomognem da se sada osećaš sigurnije?“
Jasmina Mihnjak, psihologPorođajem se ne rađa samo beba
Porođaj je mnogo više od medicinskog događaja. To je velika životna tranzicija tokom koje se, zajedno sa bebom, na jedan način rađa i majka.
Zamislimo devojčicu koja je upravo dobila prvu menstruaciju i zakoračila u novu fazu svog razvoja. A onda zamislimo da je baš tada izložimo grubom i neprijatnom ginekološkom pregledu, bez objašnjenja, pripreme i osećaja sigurnosti.
Kako bi takvo iskustvo moglo da utiče na njen kasniji odnos prema reproduktivnom zdravlju i sopstvenom telu?
Slično je i sa porođajem.
Žena je tada izuzetno ranjiva, njeno telo je izloženo pregledima i intervencijama, a istovremeno joj je potrebno upravo suprotno – osećaj sigurnosti, poverenja u sopstveno telo i poverenja u ljude koji su pored nje.
Zato način na koji ćemo se prema njoj odnositi u tom trenutku nije sitnica.
Telo pamti i kada pokušamo da zaboravimo
Posebnost porođajne traume je i u tome što žena iz porodilišta izlazi sa bebom o kojoj odmah treba da brine. Često nema ni vremena ni prostora da se bavi onim što se njoj dogodilo.
Zato pokušava da ga potisne i nastavi dalje.
Ali telo pamti.
Traumatično iskustvo može se kasnije vraćati kroz flešbekove, anksioznost, probleme sa spavanjem, teškoće pri povratku seksualnim odnosima ili promenjen odnos prema sopstvenom telu. Žena može iz porođaja izaći i sa zaključkom: „Moje telo me je izdalo“, „Nisam uspela“ ili „Nisam bila dovoljno dobra“.
A posledice se ne zaustavljaju samo na njoj.
Celu emisiju pogledajte na youtub kanalu OVDEKako iskustvo porođaja utiče na bebu i partnera?
Rođenjem bebe počinje proces povezivanja majke i deteta. Taj proces nije magičan trenutak koji mora da se dogodi čim ženi stave bebu na grudi – povezivanje se gradi kroz vreme, brigom o bebi, prepoznavanjem njenih signala i odgovaranjem na njih.
Ali ako je žena iscrpljena traumatičnim iskustvom, ako je narušeno njeno poverenje u sopstveno telo ili je prevremeno odvojena od bebe, taj proces može biti teži.
Istovremeno, dolazak bebe predstavlja veliku promenu i za partnerski odnos. Partneri više nisu samo partneri – postaju roditelji i prvi put se zajedno suočavaju sa potpuno novom vrstom odgovornosti. Trauma, iscrpljenost i teškoće sa bliskošću mogu dodatno opteretiti taj odnos.
Zbog toga, kada govorimo o porođajnoj traumi, ne govorimo samo o nekoliko sati provedenih u porođajnoj sali. Govorimo o iskustvu koje može uticati na život žene, bebe, partnerski odnos i čitavu porodicu.
I možda nam zato nisu potrebne samo velike promene.
U našim porodilištima rade stručnjaci čiji je prvi cilj da mama i beba iz porodilišta izađu zdrave. Ali uz fizičku bezbednost, potrebno je da počnemo više da mislimo i o njihovoj psihološkoj dobrobiti.
Ponekad promena počinje od veoma malih stvari: od načina na koji ćemo ženu dočekati, kako ćemo joj se obratiti, da li ćemo joj objasniti šta se događa i da li ćemo je, kada kaže da joj je teško – zaista čuti.
Ceo razgovor o porođajnoj traumi, mentalnom zdravlju žene nakon porođaja, odnosu sa bebom i partnerom i tome šta možemo da uradimo drugačije pogledajte u podkastu „Maternity razgovor sa profesorkom: Porođaj bez traume“, sa psihološkinjom Jasminom Mihnjak.
Svet za nas je mesto na kojem ćete dobiti podršku u svakoj fazi razvoja vašeg deteta i vaše roditeljske uloge. Tu smo za vas od planiranja trudnoće pa sve do kraja osnovnog školovanja vaše dece. Na jednom mestu pronaći ćete najrazličitije tekstove pisane sa puno ljubavi za trudnice, mame, tate, bake, deke, a sve u interesu dece.
Svi tekstovi pisani su uz konsultacije sa stručnjacima. Naši partneri koji pružaju podršku našem radu nemaju uticaj na pisani sadržaj.
Podeli:
