Virusi u trudnoći mogu proći bez ikakvih posledica ali je važno preduzeti sve potrebne mere kako bi se sprečile moguće komplikacije.
Trudnoća donosi promene u imunološkom sistemu žene, čineći je podložnijom određenim infekcijama koje mogu uticati na plod. Među najvažnijim virusima na koje treba obratiti pažnju su: citomegalovirus (CMV), rubeola, parvovirus B19, varičela-zoster virus (VZV), herpes simpleks virus (HSV), humani papiloma virus (HPV), influenca, respiratorni sincicijalni virus (RSV), kao i virusi hepatitisa B i C, HIV i Zika virus.
Ovi virusi mogu izazvati kongenitalne infekcije koje utiču na razvoj fetusa, a neke mogu dovesti do spontanih pobačaja, intrauterinog zastoja u rastu ili neuroloških oštećenja ploda, ispričala nam je Aleksandra Jovanović, specijalista medicinske mikrobiologije.
Kako se dijagnostikuju virusi u trudnoći?
Dijagnostički testovi uključuju serološke testove (ELISA ili imunohromatografski testovi) za detekciju IgM i IgG antitela, PCR testove za direktnu detekciju virusne DNK ili RNK, kao i kultivaciju virusa u specifičnim slučajevima. Za određene viruse, poput CMV-a i rubeole, važno je odrediti aviditet IgG antitela kako bi se procenilo da li je infekcija akutna ili ranije stečena. Amniocenteza i analiza plodove vode PCR metodom mogu biti korisne za otkrivanje intrauterine infekcije.
TORCH test je serološki pregled kojim se utvrđuje prisustvo IgG i IgM antitela na grupu infekcija koje mogu izazvati ozbiljne komplikacije u trudnoći i kod ploda. Može da se radi se pre planiranja trudnoće, da bi se proverila imunost na rubeolu i toksoplazmozu. Zatim u prvom trimestru u kojem se rutinski rade testovi na toksoplazmozu, CMV i rubeolu i u slučaju sumnje na infekciju tokom trudnoće (ako trudnica ima simptome ili abnormalnosti na ultrazvuku).
Ako se utvrdi aktivna infekcija, trudnica se upućuje na dodatne preglede kako bi se procenio uticaj na plod i eventualno sprovela terapija ili posebne mere praćenja.
U kom trimestru trudnoće je optimalno raditi dijagnostičke testove za otkrivanje virusa u trudnoći patogenih za plod?
Optimalno vreme za testiranje zavisi od virusne infekcije i njenog uticaja na trudnoću.
U prvom trimestru, skrining se preporučuje za rubeolu, CMV i parvovirus B19, jer infekcija u ovom periodu može dovesti do spontanog pobačaja ili teških fetalnih anomalija.
Drugi trimestar – kod trudnica sa sumnjivim simptomima ili prethodno pozitivnim nalazima, može se razmotriti dodatno testiranje, uključujući amniocentezu.
U poslednjem trećem trimestru, testiranje se fokusira na viruse koji mogu izazvati perinatalne infekcije, poput HSV-a, VZV-a i hepatitisa B, jer se oni mogu preneti tokom porođaja.
Zaštita od virusa tokom planiranja trudnoće
Pre trudnoće je poželjno testirati se na rubeolu, varičelu i CMV, kako bi se utvrdilo da li postoji prethodna imunost. Ako žena nema zaštitna antitela na rubeolu ili varičelu, preporučuje se vakcinacija najmanje mesec dana pre začeća. Takođe, testiranje na HIV, hepatitis B i C, deo je standardnog prenatalnog skrininga.
Upoređivanje testova
Upoređivanje seroloških testova pre, tokom i nakon trudnoće može pomoći u utvrđivanju da li je do infekcije došlo tokom trudnoće.
Na primer, ako su IgG antitela bila negativna pre trudnoće, a postanu pozitivna tokom trudnoće, to može ukazivati na novu infekciju. Takođe, kod sumnje na kongenitalnu infekciju, nakon porođaja se analiziraju uzorci krvi novorođenčeta na prisustvo specifičnih IgM antitela ili virusne DNK/RNK.
Mere za sprečavanje zaraze virusima u trudnoći
Prevencija zaražavanja uključuje:
- vakcinaciju pre trudnoće (rubeola, varičela, hepatitis B, influenca, COVID-19),
- izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju virusne infekcije,
- često pranje ruku,
- termičku obradu hrane,
- kao i zaštitu od uboda insekata (Zika virus).
Trudnice koje rade sa decom ili u zdravstvenim ustanovama treba da budu posebno oprezne zbog povećane izloženosti CMV-u i parvovirusu B19.
Sprečite komplikacije virusa u trudnoći
Ako do infekcije dođe, ključno je rano dijagnostikovanje i praćenje trudnoće od strane ginekologa i infektologa.
Terapije poput antivirusnih lekova (npr. aciklovir za HSV, valganciklovir za CMV), imunoglobulina (npr. za parvovirus B19) ili vakcinacije protiv hepatitisa B nakon rođenja mogu pomoći u smanjenju rizika za plod. Takođe, u slučajevima težih infekcija, može se razmotriti intrauterini tretman ili rani porođaj (ako je potrebno).
Lečenje virusa u trudnoći za trudnicu i za plod
Lečenje zavisi od vrste virusa i stadijuma trudnoće. Neki virusi, poput influenza-e i COVID-19, mogu se lečiti antivirusnim lekovima koji su bezbedni u trudnoći. Kod drugih, poput CMV-a i parvovirusa B19, pristup je uglavnom simptomatski i uključuje praćenje ploda ultrazvukom.
Kod HIV-a, hepatitis B i C infekcija, antivirusna terapija tokom trudnoće može značajno smanjiti rizik od prenosa na plod.
Aleksandra Jovanović je specijalista medicinske mikrobiologije, bavi se kliničkom mikrobiologijom. Završila je srednju medicinsku školu “Dr Miša Pantić” u Valjevu. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je 2023. godine završila i specijalističke studije. Započela je karijeru u srednjoj medicinskoj školi, gde je predavala predmete mikrobiologija sa epidemiologijom i infektologija.
Aktivno učestvuje na naučnim kongresima. Autorka je više stručnih radova, među kojima su: Unveiling the Story: A Case Report of Alpha-Hemolytic Streptococci-Induced Endocarditis, Prevalence and Distribution of Salmonella Group B Infections: A Six-Month Retrospective Study in 2024 i Onychomycosis Caused by Trichophyton Mentagrophytes: Case Report. Kao koautor učestvovala je u istraživanjima o Staphylococcus aureus infekcijama i povratku morbila kao vakcinom preventabilne bolesti.
Na predstojećem kongresu ECCMID 2025 u Beču, njen umetnički rad Dandelion biće izložen kao deo tematskog programa “Klimatske promene i infekcije”. Ova unikatna mikrobiološka ilustracija, izrađena patogenim bakterijama na specijalnoj podlozi, simbolično povezuje uticaj klimatskih promena i infektivnih bolesti.
Podeli:
